Предавање историчара др Милоша Савина на тему „Значај сеобе Срба за одбрану Аустрије од Турака” (4. 7. 2024) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Прва велика сеоба Срба догодила током Великог бечког рата (1683−1699), када се знатан део српског народа из разних српских области под турском влашћу преселио у северне и западне области под влашћу Хабзбуршке монархије и Млетачке републике. Ову сеобу је предводио српски патријарх Арсеније III Црнојевић.
Приликом проласка аустријске војске кроз Србију, Срби су подигли устанак и прикључили се. Септембра 1689. године освојени су Ниш, Јагодина, Параћин, Пирот, Бела Паланка и Драгоман. Октобра 1689. године аустријска војска и српски устаници заузели су Приштину, Призрен, Качаник и Скопље.
Већ током 1689. године аустријски цар Леополд I је позвао Србе да населе опустеле крајеве Угарске. Аустријска војска и српски устаници поражени су у бици код Качаника 2. јануара 1690. године. На челу је био пећки патријарх Арсеније III Црнојевић који се већ јануара 1690. године налазио у Београду, где је одржан црквено-народни сабор. Срби су од аустријског цара тражили дозволу да се населе и гаранцију црквено-школске аутономије. На захтеве је цар одговорио повељом у којој им дозвољава да се населе све до Будима и Коморана а гарантовао им је и црквено-школску аутономију, уз услов да буду аустријски војници. Овом повељом је озакоњен положај Срба у Угарској.
Остави коментар