Предавање историчара мср Огњена Карановића на тему „ОСМА СЕДНИЦА ЦК САВЕЗА КОМУНИСТА СРБИЈЕ” можете погледати 19. маја у 20.00 часова на нашем Јутјуб каналу.
Осма седница Централног комитета Савеза комуниста Србије одржана је 23. и 24. септембра 1987. године. Седницом је председавао тадашњи председник Председништва ЦК СКС Слободан Милошевић. На тој седници, огромном већином гласова, разрешен је са дужности у СК Србије Драгиша Павловић, тадашњи председник београдске партијске организације. Ова седница је представљала коначни разлаз између Слободана Милошевића и Ивана Стамболића. Осму седницу многи сматрају уводом у каснији ратни сукоб у СФР Југославији 1991. године, који ће поред великог броја жртава и разарања довести и до стварања нових независних држава. Убрзо након Осме седнице уследила је и смена Ивана Стамболића а касније и партијских руководстава у Војводини, на Космету и у Црној Гори. Наведени процес називан је термином Антибирократска револуција. Из данашње перспективе Осма седница представља догађај који је одредио политички правац Србије у наредних 13 година. Оцењујући стање духа српских маса, које је многе политичке чиновнике затекло па их је велик број прешао или боље речено „претрчао“ на другу страну, данас појединци тврде да се није десио Милошевић не би било распада СФРЈ и рата на њеној територији од 1991. до 1995. године али и касније. Међутим, такве тврдње не одговарају стварности. Чињеница је да је процес распада Југославије почео знатно раније, а интезивно после Устава из 1974. године. Бунт српских маса био је згодан да се Милошевић и Срби оптуже за распад Југославије пред међународном заједницом, али и пред југословенском јавношћу, нарочито пред мање упућеним слојевима становништва. Ове оптужбе су долазиле пре свега са хрватске стране али координирано и са других страна. С овим оптужбама се заправо правдало рушење Југославије и етничко чишћење српског народа у западним крајевима СФРЈ и на Косову и Метохији. Од 1941. године до данас ту је очишћено од Срба преко 40 општина.
Остави коментар