Предавање историчара Огњена Карановића на тему „НЕСТАНАК ХРВАТСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ХЕРЦЕГ-БОСНЕ И ПРИЗНАЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ – СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ НА КРАЈУ XX ВЕКА” 30. новембра на Јутјуб каналу КЦНС

Предавање историчара Огњена Карановића на тему „НЕСТАНАК ХРВАТСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ХЕРЦЕГ-БОСНЕ И ПРИЗНАЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ – СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ НА КРАЈУ XX ВЕКА” можете погледати 30. новембра у 21.00 час на Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада.

После НАТО бомбардовања Републике Српске, а пре преговора у Дејтону, Срби из Републике Српске морали су пристати да буду у заједничкој делегацији са Савезном Републиком Југославијом. У тој делегацији нису могли бити председник Радован Караџић и генерал Ратко Младић, а вођа заједничке делегације био је Слободан Милошевић, који је у случају неслагања, био овлаштен да донесе главне одлуке (тзв. „златни глас”). Тако је делегација СРЈ овлаштена да представља РС. Радован Караџић покушао је да тражи изјашњавање Народне скупштине, али је одустао после захтева патријарха српског Павла (патријарх од децембра 1990. до новембра 2009) да се споразум потпише без одлагања. Договорено је да преговоре воде Ричард Холбрук и Карл Билт, а да три делегације предводе Милошевић, Туђман и Изетбеговић и да 1. новембра 1995. почну преговори у војној бази Рајт-Патерсон, у Дејтону (Охајо, САД). Преговорима је руководио Ворен М. Кристофер (државни секретар САД од 1993. до јануара 1997), а главни посредник у преговорима био је његов помоћник Ричард Ч. Холбрук. Преговори су трајали од 1. до 21. новембра 1995. Са Милошевићем у српској делегацији били су председник Републике Црне Горе Момир Булатовић, министар иностраних дела СРЈ Милан Милутиновић, председник Народне скупштине РС Момчило Крајишник, потпредседник РС Никола Кољевић, и министар иностраних дела РС Алекса Буха. Као полазиште у преговорима служили су принципи усаглашени на преговорима у Женеви 8. септембра 1995. и Њујорку 26. септембра 1995. године, а из њих је сачињен Општи оквирни споразум за мир у БиХ, а своје иницијале као знак пристанка на Споразум, уз договор да се он потпише у Паризу, ставили су Алија Изетбеговић (за Републику БиХ), Слободан Милошевић (за СРЈ, а као гаранти за РС), Фрањо Туђман (за Републику Хрватску) 21. новембра 1995. године.