Предавање историчара Огњена Карановића на тему „Перспективе односа Србије и Северне Македоније у савременом свету” (3. 7. 2024) можете погледати на Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада.
У историјском, етничком и културолошком погледу, делимично и у језичком, српски и македонски народ су веома блиски. Њихове историјске везе су испреплетане у последњих неколико векова. Од 1991. године и македонског стицања независности ти односи су пролазили кроз различите фазе: у почетку су били веома хладни, на моменте чак и антагонистички, али у последњих неколико година, а посебно од 2012. године, односи између Северне Македоније и Србије су у непрестаном успону. О томе сведоче и богати економски односи као и односи између привредних система. На иницијативу председника Србије Александра Вучића оформљена је асоцијација три балканске државе коју чине Србија, Северна Македонија и Албанија и коју зовемо иницијативом „Отворени Балкан“, што представља један сегмент европских интеграција за комплетан Западни Балкан. С обзиром на то да је дошло до замора европских интеграција, пре свега у бриселској администрацији, понајвише из геополитичких разлога, ове три земље су у појединим сегментима својих односа одлучиле да модел ЕУ примене у својим земљама и без формалног придруживања.
„То отвара многе перспективе, пре свега због тих историјских веза, због геостратешког положаја вардарско-моравске долине. Северна Македонија и Србија су упућене једна на другу, посебно због тога што и једна и друга земља имају отворене изазове са великоалбанским национализмом који прети не само из Албаније (можда понајмање одатле), већ пре свега из јужне српске покрајине па и из саме Македоније. Та спољнополитичка околност као и антагонистички став Бугарске и према Србији и према Северној Македонији отварају перспективе за даље приближавање односа између званичног Скопља и званичног Београда“, истиче Карановић.
Остави коментар