Предавање историчара Огњена Карановића на тему „СРПСКА И ФЕДЕРАЦИЈА 1994. ГОДИНЕ, СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ НА КРАЈУ XX ВЕКА” 29. октобра на Јутјуб каналу КЦНС

Предавање историчара Огњена Карановића на тему „СРПСКА И ФЕДЕРАЦИЈА 1994. ГОДИНЕ, СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ НА КРАЈУ XX ВЕКА” можете погледати 29. октобра у 20.00 часова на Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада.

Према наредби Врховног савета одбране Републике Српске генерал Манојло Миловановић добио је задатак да ослободи заузету територију и скрши моћ 5. корпуса Армије Босне и Херцеговине. Још у току операције „Грмеч 94“ генерал Миловановић наредио је корпусима Војске Републике Српске да издвоје јединице за формирање три бригаде које би предводиле контранапад. Како је људство ових бригада долазило из више корпуса, генерал Миловановић одлучио је да их устроји у три нове формације: 1. српска, 2. српска и 3. српска бригада. Из разлога што су бригаде 2. крајишког корпуса биле и даље способне за борбу, генерал Миловановић формирао је и три тактичке групе. Свака тактичка група је имала по једну српску бригаду, две бригаде из 2. крајишког корпуса, као и низ мањих јединица (током каснијих деловања биће формирана и четврта тактичка група од 11. крупске лаке пешадијске бригаде и 1. новиградске пешадијске бригаде). Осим тактичких група, у контраофанзиви су учествовали и 6. (Бања Лука) и 7. (Приједор) одред Специјалне бригаде полиције, један оклопни батаљон 1. крајишког корпуса, Студентска бригада (од 4. новембра), као и елементи 65. заштитног пука. Операција је почела 4. новембра, а завршена је 20. новембра када је непријатељ враћен на почетне положаје, а сам град Бихаћ постављен у полуокружење.