Предавање историчара Огњена Карановића на тему „СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ ОД ТИТОВЕ СМРТИ ДО „АФЕРЕ АГРОКОМЕРЦ“” 22. маја на Јутјуб каналу КЦНС

Предавање историчара Огњена Карановића на тему „СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ ОД ТИТОВЕ СМРТИ ДО „АФЕРЕ АГРОКОМЕРЦ“” можете погледати 22. маја у 20.00 часова на Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада.

Срби су до 1971. године представљали најбројнију етничку групу у Босни и Херцеговини. Према попису становништва из 1961. године, Срби су чинили 43% становништва и имали су у власништву око 64% територије ове републике. Од 1971. године, најбројнија етничка заједница у Босни и Херцеговини су Муслимани. У току комунистичке владавине после 1974. године, Босну и Херцеговину насељавале су три националне заједнице: Хрвати, Срби и Муслимани. Многи српски научници, интелектуалци и културни делатници били су изложени прогону, дискриминацији и лажним оптужбама за „великосрпски национализам“, монархизам и иредентизам. Титоизам је за Србе у БиХ, као и за остале Србе у СФРЈ представљао тешки идеолошки и идентитетски удар, сличан таласима римокатоличког и исламског конвертитства у претходним вековима. Потиснуте су српске традиције и удео у идентитету Босне и Херцеговине. Тако је српски народ после 1971. године коначно престао да буде најбројнији у Босни и Херцеговини.