Предавање историчара Огњена Карановића на тему „ВЕЛИКА СРБИЈА И НАЧЕРТАНИЈЕ” можете погледати 24. марта у 21.00 час на Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада.
Илија Гарашанин написао је нацрт о будућој српској држави која би најпре обухватала: Кнежевину Србију, Босну, Херцеговину, Црну Гору и Северну Албанију. Борба за присаједињење ових области била би вођена постепеним узимањем османлијских територија, а све у процесу незаустављивог пропадања феудалне Турске. Гарашанин је систематски изостављао придев „југословенски“ који се налазио у Заховом плану, мењајући га са „српски“. Такође, Захов закључак да Србија мора постати „језгро будућег Јужнословенског царства“ Гарашанин мења са „будућег Српског царства“. Међутим, за разлику од Гарашанина, Зах је наглашавао да Србија не може бити успешна док не укључи Хрвате и призна их као једнаке, што је Гарашанин изоставио из свог програма. Гарашанин је избрисао читаво Захово поглавље о односу са Хрватима, које наглашава да су они „један и исти народ“ који говори исти језик писан са два писма. Неки српски историчари сматрају да је Гарашанин из Начертанија изоставио Хрвате из подозрења према пољским намерама да путем афирмисања српско-хрватског савеза прошире утицај Католичке цркве на јужнословенски свет. Иако је представљао тајни документ, Гарашаниново Начертаније био је званичан програм две српске владе, као и црногорске државе владике Петра II Петровића Његоша. Франтишек Зах постао је министар војске у Србији, а касније и генерал и начелник српског генералштаба. Утемељујући нову спољну политику, Србија напушта искључиву оријентацију према Русији, великој сили која је била непосредно заинтересована за Балкан. За време кнеза Александра Карађорђевића, Гарашанин је био присталица борбе за великосрпску државу. Касније, као министар спољних послова кнеза Михаила (1860—1868), Гарашанин је еволуирао према југословенском решењу, успостављајући везе са југословенским покретом у Хрватској (бискупом Штросмајером) и бугарским револуционарним организацијама. Кнез Михаило Обреновић је са бугарским емигрантима у Букурешту 14. јануара 1867. године закључио Букурештански уговор о заједничкој држави Срба и Бугара. Аустроугарска је сазнала за документ, затим га тајно прибавила и поверљиво архивирала 1883. године.
Остави коментар