Предавање историчара Огњена Карановића на тему „ВЕЛИКОДРЖАВНИ ПРОГРАМИ ЕВРОПСКИХ НАРОДА У XIX ВЕКУ И ИДЕЈА ВЕЛИКЕ СРБИЈЕ” можете погледати 31. марта у 20.00 часова на Јутјуб каналу Културног центра Новог Сада.
У Загребу је штампана карта са називом „Хисторички земљовид старе цјелокупне Краљевине Хрватске са означењем границах сада обстојећих покрајинах“ 1862. године. На тој карти су „старој цјелокупној Краљевини Хрватској“ придружене не само Војна крајина и Краљевина Далмација (тада посебне хабзбуршке територије), већ и цела Босна и Херцеговина (тада део Османлијског царства), а такође и Црна Гора и део Новопазарског санџака. Док су српски политичари, готово без изузетака, сматрали да се српско национално уједињење може остварити само у условима распада и непостојања Аустроугарске, хрватски политички и академски прваци, углавном су сматрали да се Велика Хрватска може устројити једино у оквиру Двојне монархије. Из тог разлога долази до сукоба између Срба и Хрвата поводом аустроугарске анексије Босне и Херцеговине. Срби су анексију схватили као пораз своје националне идеје, док су Хрвати тај чин поставили у контекст својих тежњи као територијалном ширењу Тројединице и кораку према стварању Велике Хрватске.
Остави коментар