Предавање историчара Милована Балабана „Москва – Трећи Рим?“ (29. 4. 2022) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
На самом почетку трибине која насловом поставља једно важно питање, историчар Милован Балабан наводи да је од великог значаја позиционирати упитник на крај ове тврдње како би се дискутовало о томе да ли је Москва заиста Трећи Рим, колико основа имају теорије којима се то потврђује и на које начине руску престоницу можемо тако доживљавати. Он истиче да је у светлу актуелне ситуације на глобалном нивоу битно сагледати – нарочито из визуре Запада – интерпретације Москве као Трећег Рима, које је откривају као империјалистичку творевину са идеологијом која има свој континуитет и непрестано се шири како би владала светом. Балабан објашњава и зашто је Рим као империја толико важан и због чега је пресудно сачувати идеју о њему, упркос историјским падовима и наводи да би за разумевање теме требало „заузети хришћански угао гледања, размишљања и доживљаја света“. Крећући се путевима који су од Првог Рима па до данас кројили моћници, преобраћајући паганску творевину у облик владавине који је подразумевао симфонију цркве и царства, Балабан осликава један далекосежни временски лук којим обухвата и савремено доба са знацима апокалиптичности, осликаних кроз затирање цивилизација и „кенселовање“ култура.
У временима која наговештавају могућност краја света, потребно је пронаћи царство које може бити гарант склада између цркве и државе, а Москва се, након пада Другог Рима ослободила татарске најезде и, као пространа држава с тенденцијом ка даљем ширењу, постала модел следеће царевине. Балабан сматра да је у то време Русија била једина држава која је била слободна и имала некакав потенцијал да преузме улогу царевине – не као империја, већ као земља с духовном мисијом да буде гарант хришћанству. Он наводи бројне мислиоце који су препознали концепт Москве као Трећег Рима, наглашавајући њену улогу „Нојеве барке спасења и православног битисања њених поданика, које није везано за империјално ширење“, већ за живот у држави која је „религиозна, духовна, мистична и везана за Христово царство“.
Остави коментар