Предавање Мухарема Баздуља на тему „Митар Милошевић: Краљ поноћи, просјак зоре“ (8. 7. 2022) можете погледати на нашем Јутјуб каналу.
Ново предавање у оквиру серијала Археологија Атлантиде Мухарем Баздуљ посвећује човеку са чијим су се ангажманом људи на простору бивше Југославије често сретали, несвесни његовог правог имена. За лик и дело Митра Милошевића важан је и контекст у ком прегнућа овог свестраног уметника долазе до изражаја, будући да је реч о периоду „вестернизације популарне културе“ који је наступио након што је Југославија изашла из совјетске сфере. Појава и процват стрипа и жанровске књижевности два кључна пункта на простору Југославије имали су у великим новинским кућама – „Вјесник“ у Загребу и „Дневник“ у Новом Саду. Оснивач едиције „Лунов Магнус Стрип“ у „Дневнику“ у оквиру које је изашло 997 бројева био је управо Милошевић, који је чувеног јунака Луна овековечио у 74 романа и тридесетак стрипова. Баздуљ наводи да је југословенска популарна култура више била италијанизована него американизована и да је, осим у стриповима издавачке куће Бонели у оквиру поменуте едиције, леп уметнички траг Италије уграђен и у бројна кинематографска остварења са ових простора.
Митар Милошевић имао је занимљив живот који је већим делом и данас неистражен – након прикључивања партизанском покрету истакао се као храбар борац, из рата је изашао са официрским чином, а новинску каријеру је почео као репортер пијачног барометра. Имао је бројне псеудониме, од којих је најпознатији Фредерик Ештон. Милошевићеви романи имали су огромне тираже – 10 милиона примерака продато је само у Југославији, а како је реч о делима која су ишла од руке до руке, може се претпоставити да је у то време Милошевића читало 100 милиона људи. Баздуљ истиче како су појединости које су данас познате о животу овог културног делатника у највећој мери резултат ретких интервјуа, током којих је о себи открио да не пуши и не пије, а да након инфаркта није више способан да роман напише за седам дана и да му је због срчаних сметњи потребно месец дана да обликује једно дело.
Остави коментар