Предавање Срђана Граовца на тему „Стојан Новаковић – улога у анексионој кризи“ можете погледати (22. 02. 2021) на нашем Јутјуб каналу.
Угледан српски интелектуалац, дипломата и политичар, Стојан Новаковић, рођен 1. 11. 1842. године, био је и председник владе Србије, књижевни историчар, управник Народне библиотеке у Београду, први председник Српске књижевне задруге и председник Српске краљевске академије.
Стојан Новаковић, током своје дуге дипломатске каријере када је службујући у Цариграду и Петрограду упознао са стране деловање аустроугарске дипломатије и њене планове према Србији, имао је прилике да види последице одлука Берлинског конгреса, а као председник владе, окренувши се Русији, осетио је јак притисак од стране Аустроугарске. Са јачањем русофилије у Србији последице одлука које су Аустроугарску учврстиле на Балкану постајале су погубне.
Aнексија Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске 1908. године подстакла га је да понуди једну широку оцену Берлинског конгреса као, по њему, генератора Балканске кризе. Председник владе Србије, Стојан Новаковић, седео је на врхунцу кризе у своме винограду надомак Београда.
Остави коментар