Изложба триптиха Лазара Димитријевића, на којима је приказана краљица Шведске, свечано је отворена синоћ у Ликовном салону Културног центра Новог Сада. Аутор је инспирацију пронашао у краљичиној лепоти, која код Швеђана није била омиљена.
„Шведска, позната као земља толеранције, има једну карактеристику,а то је да људи црне косе и тамних очију нису омиљени. Тако је од давнина, па сам на хумористичан начин покушао да дочарам своје мишљење о томе, и насликао сам црнокосу краљицу Шведске која води порекло из Бразила”, рекао је Димитријевић и додао да ће његова дели бити изложена и у Стокхолму.
Триптиси који приказују краљицу Шведске, конципирани су у духу Византијске иконе, и њихов централни део презентује краљицу у шведској ношњи, док су око ње, у у духу апокрифа и хагиографије, минијатурно приказани детаљи из краљичине прошлости, али из живота у Шведској. Насликани су и детаљи из живота композитора Карл Микаела Белмана, Моцартовог савременика, али и краљевски замкови, средњевековне цркве и рушевине старог Висбија, концепирани тако да чине синтезу између фигуративног и апстратног. Централни део триптиха урађен је на златној позадини окужен минијатурама, док десно и лево крило чине платна сликана у концепту апстрактног експресионизма. За овакав поступак, аутор се одлучио како би на трокрилном платну постигао интеграцију два супротна ликовна постпука, али и да помири фигуративну концепцију са апстракцијом.
Сви заинтересовани суграђани ову излобу моћи ће да погледају до 15. септембра у Ликовном салону КЦНС-а.
Лазар Димитријевић рођен је у Прилепу 1935. Године, а дипломирао је на Академији за ликовне уметности у Београду. Након специјалистичких студија, постдипломске је наставио на Краљевској Академији Лепих Уметности у Стокхлому, где је и дипломирао. Добитник је више награда и признања, компоновао је и изводио на класичној гитари музику за документарне филмове, а публиковао је и збирке поезије. Шведска телевизија снимила је једносатни филмски портрет о његовом сликарском деловању. Као слободан уметник живео је у Стокхлому, радећи као професор на Академији за Уметност и Музику. Након Стокхлома живео је покрај Лондона, у Есексу, а данас живи и ствара у Београду.
Коментари
Svaka cast na organizaciji izlozbe.
Dimitrijevic je u Svedskoj veliko ime, steta sto takav covek u Srbiji prolazi nezapazeno.
Остави коментар