Трибина „Победа Доналда Трампа у САД-у: историјско-културолошки аспекти”

Трибина „Победа  Доналда Трампа у САД-у: историјско-културолошки аспекти” биће одржана у среду 26. априла у 19 часова у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач је мср Огњен Карановић, историчар.

Пре неколико деценија, поједини амерички интелектуалци указивали су на извесне феноменолошке и до датог периода невиђене појаве унутар структуралних међусоцијалних односа тзв. „западних“ друштава, посебно оног у Сједињеним Америчким Државама, а чији карактери су дефинисани путем тезе да се у поменутим заједницама и на просторима њихове егзистенције васпоставила одређена „отуђеност  владајућих елита“ од сопствених етичких, духовних, традицијских и уопште културних корена. Наиме, националне елите наведених друштава, али и друштвене елите ондашњих националних држава, оличене на фундаментима развоја и достигнућа хришћанске, у првом реду протестантске, а у знатно мањој мери и римокатоличке цивилизације и начела на којима је иста изграђена, трансформисане су у духовно-културолошке и политичко-популационе слојеве тих заједница, наднационалног или боље рећи „ненационалног“, а често и „антинационалног“  усмерења, односно карактера. Поменути процеси, своје зачетке пронашли су у напуштању изолационистичке, тзв. „високе спољне политике“ САД према остатку света у првој половини XX столећа, али своју потпуну афирмацију достигле су у повесницама „поствијетнамске“ неоконзервативне политике америчког војно-политичког и финансијско-магнатског „комплекса“, чији развој коинцидира са историјатом „председничких ера“ Линдона Џонсона, Роналда Регана, Џорџа Буша старијег, Вилијама Била Клинтона и посебно Буша млађег и Барака Обаме. Био је то и период страховитог постиндустријског  техничког, научно-технолошког напретка, па и зачетка тзв. „кибернетичке ере“, заснованог на критеријумима који су у многоме одступали од јавно прокламованог циља очувања либерално-капиталистичког, у „хладноратном свету“ социјалистичким визијама, у свему супротстављеног, привредно-економског и демократског политичког поретка у тим друштвима. У погледу статуса међусоцијалних породично-индувидуалних, просветно-културних, као и прилика у области уметности, дати период представљао је генераторски потенцијал за афирмацију једне „опште културе“ или субкултуре „стања релативитета“, односно „релативности“, где су традиоционални принципи устројства тих елемената једног друштва, као и друштава у целини, озбиљно доведени у питање. Поменута, „општа култура релативитета“ изнедрила је појам „глобалне свести“ која има задатак да формира једну метафизичку компатибилност исте са друштвима глобалистичког политичко-економског уређења, заснованих на идеолошким узансама глобализма, а у ери незадрживих процеса тзв. глобализације живота свих људских заједница и њихових цивилизација на планети Земљи. У поменутом слислу, остаје питање, да ли су сви ти процеси добили свој коначни карактер или макар контуре истог и на који начин, а у поменутом светлу, морамо да посматрамо победу Доналда Трампа на председничким изборима у САД 2016. године. Одговоре на наведена питања покушаћемо да пронађемо у разговорима на предстојећој трибини у Културном центру Новог Сада.