Уручењем награде „Мирослав Антић“ овогодишњем лауреату Дејану Алексићу у Свечаној сали Градске куће Новог Сада, завршена је манифестација „Антићеви дани“, 12. по реду, која је трајала од 13. до 15. марта. Завршној свечаности присуствовали су Далибор Рожић, члан Градског већа задужен за културу и Миљана Козаров, помоћник директора Културног центра Новог Сада.
На почетку свечаности посвећене лауреату Дејану Алексићу који је признањем „Мирослав Антић“ награђен за збирку „Радно време раја“ у издању КЦНС, браћа Драган и Душан Крстић, уз звуке гитаре, отпевали су Антићеве песме „Плави чуперак“ и „Псовке нежности“.
Потом се у име Организационог одбора манифестације присутнима обратио Здравко Јелушић, председник Скупштине Града Новог Сада, који је истакао да је Мирослав Антић својим делима обележио једну епоху.
Јелушић је казао да, захваљујући томе што је током свог живота био и зидарски помоћник, физички радник у пивари, кубикаш на пристаништу, морнар, позоришни редитељ, што је радио са компресорима, обрађивао дрво, умео да направи кров, али и глумио, правио лутке и водио ТВ емисије, Мика Антић се увек доживљава као један од нас.
– Али, морамо га доживљавати и као једног од оних људи који су својим талентом успели да се уздигну до граница свевремености. Задужио нас је Мирослав Антић не само својим делима, него и безграничном љубављу према Новом Саду и војвођанској равници. Ова манифестација и дани који су му посвећени, као и признање које се додељује, представљају наш допринос чувању успомене на мисли, речи и поруке овог великана – рекао је Јелушић.
Одлуку жирија да овогодишњу награду, која носи песниково име, додели Дејану Алексићу, образложио је председник Мирослав Радоњић рекавши да је жири, у чијем саставу су били и писци Мина Ђурић и Ненад Шапоња, одлуку о лауреату донео једногласно.
– Алексић наставља дијалог са песничким опусом Мирослава Антића. Књига „Радно време раја“, компонована у нарастајућем трогласју, открива нам се као провокативан песнички знак нашег времена. Залазећи и у живот и у онтологију песме, у исто време, разграђујући њене митологеме, Алексић нам нуди врцаву игру метафора и живих песничких слика – рекао је Радоњић.
У свечаној беседи, пошто му је председник градске Скупштине Здравко Јелушић уручио награду „Мирослав Антић“, Алексић је открио да према Антићу осећа двоструку одговорност, јер је пре неколико година добио и признање „Плави чуперак“ Змајевих дечјих игара.
– Поезија је стварност за себе, а писање песама тиха и посвећена делатност која не почива на амбицији ствараоца да мења свет, али свакако може да мења поглед на свет. Антићеву поезију читамо као узвишену истину. Поједине његове песме су права лирска откровења после којих јасније сагледавамо и чистије осећамо свет у себи и себе у свету – рекао је Алексић и захвалио се Граду Новом Саду на овом признању.
У част лауреата и као мали омаж Мики Антићу, Радоњић је прочитао насловну песму из награђене збирке „Радно време раја“, а потом је још неколико песама из збирке прочитао глумац Бошко Петров.
Свечаност је завршена перформансом глумачког пара Југослав Крајнов и Сања Ристић Крајнов који су уз гитарску пратњу Ненада Патковића извели сценско – музички приказ „Кад сам био гарав“ рађен стиховима Антићеве збирке „Гарави сокак“.
Иначе, током последњег дана манифестације „Антићеви дани“, у Великој сали Културног центра Новог Сада одржан је сусрет овогодишњег лауреата Дејана Алексића са децом.
У Ликовном салону КЦНС промовисана је књига „Силазим у тишину тега бачене коцке“ у издању КЦНС, чији је аутор прошлогодишњи добитник награде „Мирослав Антић“ Ненад Шапоња. У програму који је водио Ален Бешић, поред Шапоње, учествовао је и писац Саша Радојчић.
Остави коментар