Tрибина „Чудесни свет Шехерезаде и Хурем. Знамените жене средњовековног исламског света“, одржана је у понедељак 18. марта у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је доцент др Борис Стојковски.
Још од времена Мухамеда, оснивача исламске религије, жене су у муслиманској цивилизацији имале истакнуто место. Прва особа која је примила ислам, прва муслиманка, била је Хатиџа бинт Хувејлид, прва жена пророка Мухамеда.
О њој се не зна много, а Шиити и Сунити имају доста опречна мишљења о њеном пореклу. Сунити сматрају да је већ била удовица са децом, док Шиити верују да је Хатиџа била девица.
– Значај Хатиџе је огроман, јер је она, по предању, исказала веру у Бога тиме што је рекла да Он неће њеног мужа оставити на цедилу; тако је постала прва верница и омиљена Мухамедова жена. Велики значај имала је и Мухамедова кћерка Фатима. Она је и данас поштована, нарочито међу Шиитима, а у Ирану се њен дан слави као Дан мајки – рекао је Стојковски на почетку предавања.
У наставку трибине аутор је казао да је једна од значајних задужбинарки Гулчичек (цвет руже) била од 1359. године жена турског султана Мурата Првог, који је погинуо у Косовској бици 1389. године. Она је такође мајка Бајазита Првог. Од прихода је сама себи подигла маузолеј у Бурси.
Термин „валиде султанија“ скован је много касније, мада се у историографији често примењује на све мајке потоњих султана. Прва „валиде“ била је султанија Хафса (Ајша), за коју неки историчари сматрају да је водила порекло од римских Татара. Она је била мајка Сулејмана, најзначајнијег султана Османског царства, које се у његово време простирало на три континента. Била је и жена Селима Првог Јамуза Суровог, и сама је деценију и по управљала градом Манисом, све до своје смрти 1534. године.
Њена најпознатија снаха и најчувенија султанија била је Анастасија (по некима Александра) Лисовска, којој су Турци дали надимак Хурем (насмејана) и почасну титулу „хасеки султаније“. Била је кћерка свештеника, а порекло јој се везује за данашњу западну Украјину. У западним изворима њено име забележено је као Рокселана. Наш чувени академик Радован Самарџић написао је своју познату књигу „Сулејман и Рокселана“.
– Много тога митског везује се за Хурем. Не постоји ниједан директан извор који потврђује њену умешаност у догађаје у којима су сви потенцијални наследници престола, изузев њеног сина Селима Другог, изгубили живот. Водила је и спољну политику, о чему сведоче и два писма која је послала пољском краљу Сигисмунду Другом. Била је прва жена која је до краја живота живела на султановом двору – нагласио је предавач.
Најзад, најпознатије женско име у свету књижевности је Шехерезада. Пошто је цара Шахријаха његова жена преварила са робом, он је, разочаран, тражио да му се сваке ноћи доведе по једна девица коју на крају ноћи убија. Али, појављује се Шехерезада, почиње да му прича и приче прекида тек у зору, на најзанимљивијем месту. Радознали Шахријах тражи да она дође и сутрадан… То је трајало хиљаду и једну ноћ. У међувремену му је постала жена и родила децу.
Остави коментар