Новосађани су показали велико интересовање за трибину „Мустафа Голубић – између стварности и фикције“ одржану у уторак, 28. новембра у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је мср Огњен Карановић, историчар.
У историји српског етноса, подсетио је Карановић на почетку предавања, постојале су личности чије би делатности могле да се припишу улогама достојним знаменитих антихероја у различитим античким драмама. Мустафа Голубић(1889- 1941)је био члан тајне официрске организације Црна рука, југословенски комуниста, а веровало се да је био и совјетски обавештајац.
У младости је био припадник револуционарне организације Млада Босна и добровољац српске Војске у Првом светском рату. Заједно са „старим црнорукцима“ радио је на преврату од 27. марта 1941. и потоњем совјетско-југословенском споразуму. По избијању Другог светског рата Немци су га ухапсили и убили у Београду. Насупрот популарном веровању, испоставило се да никада није био совјетски официр.
– Под утицајем „масовних медија“ и феномена „телевизијске уметности“, као и популарне књижевности, у наведеном смислу, а нарочито последњих дана, посебно се издваја име чувеног „црнорукашког“ активисте и потоњег агента совјетских „тајних“ безбедносно-обавештајних служби – Мустафе „Мујка“ Голубића – рекао је Карановић истакавши да су многи детаљи његове биографије умногоме спорне, на тренутке и невероватне.
Ни седам и по деценија после смрти Голубића не престаје изузетно интересовање академских кругова, књижевне и уметничке заједнице, као и најширих слојева српске, балканске, па и светске јавности за живот овог, по многима хазардерског јунака и антијунака савремене планетарне политичке збиље у којој је оставио великог трага.
Са друге стане, опште је познато да биографија Мустафе Голубића садржи веома мало примера и појединости афирмативне улоге у развоју друштава којима је у различитим периодима свог живота припадао.
– Такође, морамо да истакнемо да осим исказаног истинског прегалаштва, напоре и јунаштва оствареног у ослободилачким ратовима Србије 1912/1913. године, као и у Првом светском рату, Мустафа Голубић није имао запажено реализованих делатничких резултата у јавном (научно-просветном, културном, политичком и уопште националном), друштвеном животу српског етничког колективитета – објаснио је аутор трибине.
Зато се намеће питање због чега је приказ његове личности и различитих активности у тој мери значајан да своју помну и неподељену пажњу и данас, толико деценија од Голубићеве смрти, обраћамо на цртице из несвакидашњег живота наведеног јунака и антијунака наше и светске прошлости? Односно, да ли и на који начин приказ поменутог живота доприноси развоју културе у нашем друштву?
Да бисмо исправно одговорили на поменуто питање претходно морамо да направимо јасну дистинкцију између сазнања о веродостојним фактицитетима из животног профила Мустафе Голубића и бројних непроверених гласина и сензационалистичких „открића“ фиктивног карактера из биографије овог свакако интригантног и занимљивог човека.
Уколико установимо да живот и делатност Голубића нису допринели знатнијем развоју позитивних вредности у култури српског народа, онда са великом сигурношћу можемо да потврдимо да су његове активности свакако условиле стварање специфичног „културног амбијента“ у историјском развоју друштава овдашњег региона, па самим тим и у повесници развоја српског друштва.
Од 60-их година прошлог века појављују се разни текстови о Голубићу и он постаје јунак социјалистичке Југославије о којем југословенске политичке и интелектуалне елите нерадо говоре. Остаје отворено питање: због чега је некоме било непријатно да говори о њему?
– Несумњиво, живот „црнорукашког герилца“, по некима и Стаљиновог интимуса и агента и данас изазива бројне контроверзе. Некима од њих потребно је да поклонимо одређену пажњу, али знатнији део њих спада у домен публицистичких рубрика и текстова у штампи и књижевних публикација сумњивог карактера и квалитета – закључио је на крају Карановић.
Остави коментар