Аутор: Стеван Стојков
Лето је пред нама. Дугоочекивана сезона годишњих одмора ускоро почиње. Модеран начин живота и пословања узима свој данак. Емоционална и физичка исцрпљеност је велика и време је да се направи пресек и напуне батерије. Време је да се, бар краткорочно, поврати равнотежа између посла и приватног живота.
Данас, као никада пре, веома је тешко раздвојити приватни живот и посао. Дани када је посао био ограничен искључиво на „радно време“ су одавно прошли. Широка употреба технологије учинила је рад ван канцеларије могућим, а њен даљи развој га је додатно олакшао али је ионако танку границу између посла и приватног живота учинио још замагљенијом.
Модерна технологија – интернет, рачунари, паметни телефони – омогућавајући сталну повезаност, у знатној мери су олакшали пословање. Међутим, могућност сталне повезаности је допринела расту очекивања да запослени увек буду доступни. Мада се они по истеку радног времена могу уредно одјавити, захваљујући технологији посао никад не престаје и они остају и даље „укључени“.
Из тог разлога годинама уназад све популарнија места за одмор постају дестинације које карактерише ограничен приступ интернету. Оно што је не тако давно представљало недостатак, сада се посматра као велика предност, јер све више људи жели да побегне од е-поште, најновијих вести и обавештења са друштвених мрежа. Желе да се, бар на годишњем одмору, „искључе“ са посла и усредсреде на себе, своје потребе и своју породицу.
Да ли је бег од интернета и паметних телефона прави и једини начин за одвајање од „увек укључене“ радне културе (Always-on culture)? Како бисмо дошли до одговора на ово питање, вратимо се пар корак уназад. Потражимо најпре одговоре на питања шта је заправо Always-on culture и како смо постали дигитални затвореници.
Увек укључени
Термини Always-on culture као и његов синоним always-connected се односе на стање у којем су људи, захваљујући технологији, постали стално доступни – 24 сата дневно, 7 дана у недељи. Напредак у технологији и широка употреба лаптоп рачунара, паметних телефона и других дигиталних уређаја који омогућавају сталну повезаност резултовали су настанком тренда „културе сталног рада“. Дакле, култура сталног рада представља тренд (друштвени и организациони) у којем се од појединаца имплицитно очекује али неретко и експлицитно захтева да стално буду повезани, доступни и да брзо реагују на питања у вези са послом – е-пошту, поруке, позиве, обавештења – у сваком тренутку, у оквиру, али и ван радног времена.
Култура сталног рада нарушава равнотежу и замагљује границе између пословних обавеза и приватног живота. Појединци који су „увек укључени“ се често могу затећи како проверaвају е-пошту или одговарају на поруке и позиве везане за посао током њиховог личног времена. Поред тога што доприноси повећању радног времена директно науштрб слободног времена, култура сталног рада може довести и до других изазова и негативних ефеката. Стална повезаност може резултовати повећаним нивоом стреса, а притисак да се увек буде на располагању може довести до сагоревања на послу, као и других здравствених проблема. Осим што култура сталног рада може негативно деловати на појединачном нивоу, она може негативно утицати и на организације у целини. Подстицање радног окружења које цени тренутне одговоре и сталну доступност може довести до нереалних очекивања која могу негативно утицати на добробит запослених и њихово задовољство послом.
Иако овакав начин пословања може имати негативан утицај на здравље и квалитет живота људи, чињеница је да он постаје све распрострањенији. Постоји више фактора који доприносе распрострањености културе сталног рада. Један од најважнијих фактора, а њега смо се већ дотакли, несумњиво је технолошки напредак. Брз напредак и широко усвајање технологије, нарочито интернета и паметних телефона, учинили су сталну повезаност доступнијом него икада раније. У дигиталном добу просторне и временске границе практично не постоје. Захваљујући тренутном приступу имејловима, апликацијама за размену порука и друштвеним медијима, људи су постали стално повезани и лако доступни, што је постепено довело до очекивања тренутних одговора.
Глобализација и рад на даљину, за које је добрим делом такође одговоран технолошки напредак, представљају следећи фактор. Процес глобализације и пораст рада на даљину проширили су рад изван традиционалних канцеларијских поставки и радног времена. Будући да мултинационални тимови раде на даљину и сарађују у различитим временским оквирима, све бржим процесом глобализације потреба за сталном доступношћу се као нужност стално повећавала.
Фактор који утиче на распрострањеност културе сталног рада представљају и очекивања радне снаге. На изузетно конкурентном тржишту рада запослени могу осетити притисак да покажу своју посвећеност послу и приврженост предузећу у којем раде тако што ће бити стално доступни и спремни да раде. Страх да их други могу посматрати као мање продуктивне чланове тима многе појединце ће мотивисати до остану „увек укључени“.
Културне промене такође представљају важан фактор. Еволуцијом друштвених норми данас су посебно на цени ефикасност, продуктивност и стални напредак. Стога, нагласак на сталном напретку и брзом реаговању оснажује идеју да је бити увек доступан неопходно за лични успех.
Такође, поп култура и медији по правилу величају појединце који су стално заузети, стално обављају више пословних задатака, али су истовремено и увек доступни. Ово код појединаца може створити перцепцију да је бити „увек укључен“ кључан фактор за постизање успеха и стицање статуса у друштву.
Добар слуга, лош господар
Технологија је одиграла значајну улогу у успону Always-on културе. Брзе интернет везе, развој рачунарске технике (посебно лаптопова), паметних телефона умногоме су олакшали процват културе сталног рада. Постоји неколико специфичних начина помоћу којих је технологија утицала на радну културу и очекивања како запослених тако и послодаваца. Навешћемо неколико њих:
- Приступ интернету. Доступност интернета велике брзине је олакшала људима да остану повезани и раде са било ког места.
- Е-пошта и размена порука. Платформе за е-пошту и размену порука као што су WhatsApp и Microsoft Teams учиниле су комуникацију ефикаснијом и тренутном.
- Мобилни уређаји. Паметни телефони и таблети су олакшали људима да остану повезани са послом и друштвеним мрежама у сваком тренутку, чак и када су далеко од канцеларије или рачунара.
- Рачунарство у облаку (Cloud computing). Рачунарство у облаку је омогућило људима да приступе радним датотекама и апликацијама са било ког места с интернет везом.
- Друштвени медији. Платформе друштвених медија као што су Facebook, Twitter и LinkedIn су олакшале људима да остану повезани са колегама и пријатељима.
Широка употреба или како поједини аутори воле да кажу „демократизација“ технологије имала је вишеструку улогу у успону културе „увек укљученог“ радног места. Технологија је омогућила запосленима да раде на даљину – од куће или са било ког места с интернет везом. Смањивши потребу да запослени буду физички присутни у канцеларији, могућност рада на даљину је позитивно утицала на њихову флексибилност.
Аутоматизацијом задатака који се понављају, побољшањем комуникације и сарадње и омогућавањем приступа подацима и информацијама у реалном времену, технологија је допринела већој продуктивности запослених. И оно што је свакако највидљивије, она је омогућила сталну повезаност. Дакле, технологија је помогла људима да буду повезанији, флексибилнији и продуктивнији. Међутим, то је само једна страна медаље.
Могућност рада на даљину и стална повезаност створили су услове да посао никад не стаје. Могућност тренутних одговора које пружа стална повезаност за многе је веома брзо постала норма. Од запослених се данас по правилу очекује да буду стално доступни и да у кратком року одговарају на поруке или позиве у вези са послом, чак и ван уобичајеног радног времена.
Технологија је нарушила равнотежу и замаглила границе између посла и приватног живота. Данас је запосленима веома лако да приступе радним фајловима и комуницирају са колегама са било ког места, у било које време. Али ова могућност је довела до очекивања да они буду стално доступни и увек на располагању.
Стална повезаност и притисак да се увек буде на располагању својим колегама или послодавцима могу довести до продуженог стреса и сагоревања на послу. Због тога је важно технологијом управљати на начин који поштује границе између посла и приватног живота и који додатно не потпомаже културу сталног рада.
Предности Always-on културе
Постићи савршену равнотежу између посла и приватног живота вероватно није могуће. Преливање пословних обавеза у слободно време, ако се оно дешава повремено и у мањој мери, неизбежно је и генерално посматрано није превише наметљиво. Захтеви модерног радног места као што је брзо усвајање технологије, са свим предностима које она носи, изнедрили су, како се многима чинило, идеално решење – рад од куће.
И стварно, у почетку рад од куће, илити рад на даљину, давао је одличне резултате, те су га радо прихватали и запослени и послодавци. Међутим, идеално решење је убрзо постало велики проблем. Као што смо видели, технологија може оснажити запослене, али такође може учинити и да се осећају поробљени. Технологија која је рад од куће учинила могућим, такође га је учинила неизбежним, утрвши тако пут култури сталног рада.
Иако Always-on култура има бројне недостатке, треба напоменути да постоје и неке предности повезане са њом. На првом месту то је повећана флексибилност у погледу тога када и где се обавља посао. За одређени број људи ова флексибилност може позитивно утицати на равнотежу између посла и приватног живота.
Стална повезаност омогућава запосленима да брзо одговоре на хитна питања, било да се ради о решавању критичних радних питања, пружању корисничке подршке или сарадњи на временски осетљивим пројектима. Ово у значајној мери може допринети повећању ефикасности и продуктивности.
Значајне предности култура сталног рада доноси на пољима глобалне повезаности и унапређења сарадње међу члановима тима. Повезивање људи и ресурса широм света омогућава глобално умрежавање, размену знања и приступ различитим перспективама. Комуникациони алати и платформе друштвених мрежа олакшавају размену података у реалном времену, дељење идеја и доношење одлука. Све напред наведено подстиче тимски рад и иновације. Такође, дигитална технологија поред сталне повезаности омогућава запосленима да са само неколико кликова приступе огромној количини информација, што несумњиво може позитивно утицати на њихов професионални развој и процесе доношења одлука.
Важно је напоменути да наведене предности немају исти значај за све појединце. Он варира у зависности од индивидуалних особина и преференција, контекста посла, као и степена до којег појединци могу ефикасно да управљају недостацима културе сталног рада.
Недостаци културе сталног рада
Некада се успех на послу повезивао са тим колико запослени напорно ради или пак колико изгледа да је заузет. Да ли то правило важи и данас у модерно доба? Да ли улагањем више сати рада аутоматски значи и да ће запослени постизати боље резултате?
Иако култура сталног рада успешно ствара илузију повећане продуктивности и ефикасности, она заправо може имати негативне ефекте на оба ова аспекта. Студија Универзитета Станфорд је показала да продуктивност нагло опада након 50 сати рада у седмици, а до занимљивих резултата је дошло и истраживање објављено у Harvard Business Review-у. Наиме, оно је открило да руководиоци нису били у стању да направе разлику између запослених који тврде да раде 80 сати седмично и оних који заиста толико раде. Дакле, сталан рад не значи и да се постижу бољи резултати. Напротив. Култура сталног рада пре штети продуктивности и ефикасности. Неки од начина на које она може негативно утицати су:
- Стални прекиди. Бројна обавештења путем е-поште, кратких порука и других дигиталних канала комуникације доводе до честих прекида посла. Ови прекиди могу пореметити пажњу и концентрацију као и ток посла, што отежава ефикасно обављање радних задатака.
- Обављање више задатака истовремено (мултитаскинг). Од запослених који су увек укључени често се очекује да жонглирају са више задатака истовремено. Међутим, како су истраживања показала, мултитаскинг заправо може смањити продуктивност и ефикасност, јер дели пажњу и доводи до грешака и когнитивног преоптерећења.
- Когнитивно преоптерећење. Стална повезаност и очекивање тренутних одговора могу резултовати превеликом количином информација коју појединац треба да обради. Ово преоптерећење може довести до смањења пажње, замора при одлучивању, те смањене способности да се одреди приоритет и донесе ефикасан избор.
- Смањена креативност и иновативност. Давањем предности тренутним одговорима, култура сталног рада сужава простор за дубоко и креативно размишљање. Без времена и простора за истраживање нових идеја, креативност и иновације не могу напредовати.
- Исцрпљеност и сагоревање. Како се радно време повећава, расте и исцрпљеност и сагоревање. Умор доводи до смањеног учинка, што значајно утиче на продуктивност и ефикасност.
Презапослени радници неће бити продуктивнији. Емоционалана и физичка исцрпљеност коју узрокује култура сталног рада негативно ће утицати на продуктивност, ефикасност, задовољство послом, укупну мотивацију, али и на ментално здравље и добробит запослених.
Двадесетчетворочасовни циклус рада и стални притисак да се буде на располагању веома лако могу довести до повећаног нивоа стреса. Очекивање да увек треба да буду повезани и доступни код појединаца може створити осећај хитности због којег они неће бити у могућности да се у потпуности опусте или „искључе“ са посла, чак и ван уобичајеног радног времена. Позиви, поруке, е-пошта, обавештења којима нема краја могу створити осећај и страх да ће се нешто пропустити и створити осећај преоптерећености и анксиозности. Стални осећај да су на „ивици“ доводи до изгарања. Осим физичке и емоционалне исцрпљености, ово стање је често праћено осећањем цинизма који може допринети нарушавању тимског духа међу запосленима.
Седећи начин живота и прекомерно време проведено пред дигиталним екранима могу проузроковати низ здравствених тегоба као што су, примера ради, напрезање очију и мишићно-скелетни проблеми. Такође, технологија која омогућава сталну повезаност, са друге стране, може допринети друштвеној изолацији. Примарни акценат на дигиталне интеракције и комуникације са колегама може ограничавајуће деловати на односе лицем у лице и довести до осећаја неповезаности са људима из стварног живота.
Због очекивања да се реагује на ствари везане за посао и ван радног времена веома је тешко наћи време за личне активности: хоби, опуштање и бригу о себи. Стална доступност такође може довести и до поремећаја спавања и смањеног квалитета сна.
Како се искључити
Прековремени сати су постали све чешћа појава, а бројни домови су постали канцеларије. На културу „увек укључених“ радника послодавци гледају позитивно. Они сматрају да култура сталног рада показује мотивисану и ентузијастички расположену радну снагу. Међутим, видели смо да је ситуација заправо супротна – она доводи до сагоревања запослених и, последично, смањене продуктивности и ефикасности.
Неравнотежа између посла и личног живота може довести до смањења општег благостања и задовољства људи. Зато је веома важно наћи начин како се искључити са посла.
Време је да се права радника ажурирају тако да буду у складу са новом реалношћу дигиталног доба – становиште је посланика Европског парламента. Према њима „право на прекид везе“ би требало да буде основно право широм Европске уније. Шта представља „право на прекид везе“?
Будући да не постоји правни оквир који директно дефинише и регулише право на искључење, „право на прекид везе“ би био механизам који би омогућавао радницима да се одвоје од посла и да се уздрже од укључивања у електронску комуникацију у вези са послом, као што су позиви, е-пошта, поруке и сл. током нерадног времена, без бојазни да ће због тога бити изложени дискриминацији, критици, отпуштању или другим штетним радњама од стране послодавца.
Европски парламент је 21. 1. 2021. године усвојио резолуцију у корист права на искључење. И пре усвајања ове резолуције поједине земље су законски признавале ово право. Пионир на том пољу је била Француска, а њен приступ је донекле успео да инспирише друге земље ЕУ. Према извештају Еурофонда из 2021. године, Белгија, Француска, Италија и Шпанија имају законодавство које укључује право на прекид везе.
Португалија је у оквиру нових закона названих „Право на одмор“ који су усвојени 12. 11. 2021. године забранила послодавцима да својим запосленима шаљу текстуалне поруке и имејлове ван радног времена. Да ли осим закона постоје и други ефикасни приступи за успостављање равнотеже између посла и приватног живота?
Стручњаци из ове области препоручују више стратегија којима се могу избећи или пак умногоме смањити негативни ефекти културе сталног рада. Неке од тих стратегија су:
- Пажљиво коришћење технологије. Онемогућите небитна обавештења, поставите одређене периоде за проверу е-поште и порука, креирајте зоне без дигиталног сигнала или временске периоде за прекид везе и одмор.
- Вежбајте управљање временом: Дајте приоритет задацима, поставите реалне циљеве и поделите посао на делове којима се може управљати.
- Поставите реална очекивања. Будите јасни са собом и другима о томе шта се може постићи у датом временском оквиру.
- Успоставите јасне границе. Поставите јасне границе између посла и личног живота. Дефинишите одређено време када сте на располагању за послове у вези са послом, а када нисте и саопштите то колегама и надређенима.
- Редовно прекидајте везу са послом. Правите паузе током дана, користите време годишњег одмора и заиста се искључите током викенда или слободних дана.
Кључна ствар за успех стратегије за коју се определите је подршка руководећег нивоа – менаџмента. Задатак и одговорност менаџмента је да створи подстицајно радно окружење које побољшава ангажовање запослених, продуктивност и опште благостање. Менаџери својим примером треба да покажу да запослени на послу, било да раде у канцеларији или од куће, не смеју да се осећају као затвореници.
Извори:
https://clearword.com/blog/what-the-always-on-culture-and-how-to-combat-it
https://www.makeuseof.com/always-on-culture-work-hurt-productivity-how-to-fix/
https://www.wrike.com/blog/tips-to-combat-always-on-work-culture/
https://www.europeanbusinessreview.com/switching-off-the-always-on-culture/
Остави коментар