АМЕРИЧКА, ЕВРОПСКА И СРПСКА КУЛТУРНА БАШТИНА

АМЕРИЧКА, ЕВРОПСКА И СРПСКА КУЛТУРНА БАШТИНА

ПРОЖИМАЊА И МЕЂУСОБНИ УТИЦАЈИ

Аутор: Предраг Рајић

Српска култура интегрални је део европске баштине и од ње је неодвојива. Српски народ припада Европи како у географском, тако и у политичком, правном, економском али и културном  виду.

Историјске али и чисто географске околности, условиле су развој српске културе. Она је саткана од прожимања исконских словенских и паганских, затим преузетих грчких и хришћанских, у великој мери наметнутих али и прихваћених оријенталних и исламских, као и нововековних западноевропских, у највећој мери германских, утицаја и образаца.

Сви наведени елементи, заправо чине и европску културну слику, у ширем смислу. Природно, када упоредимо капацитете Европе као континента у целом и српског етничког простора, јасно се намеће закључак да ће утицаји свих других европских народа у својој укупности, оставити већи траг на оригиналну српску културу, него ли што ће то она остварити на Европу. Међутим, управо с обзиром на сразмере, српски допринос општој европској култури је пропорционално већи него што би то било очекивано.

Америчка култура са друге стране, компилација је културних утицаја из готово свих делова света.
Ипак, с обзиром на чињеницу да су политички творци савремених Сједињених Америчких Држава, редом пореклом Европљани, васпитавани и одгајани у европском културном духу, као и да су први досељеници на простор северне Америке, након 1492. године, доносили управо европска културна решења, лако је закључити како је управо утицај Старог континента био пресудан елемент за формирање америчког културног и уопште друштвеног идентитета.

Европски утицај лако је уочити у америчом културном систему. Довољно је издвојити само неколико примера:

• архитектура: рани неокласицизам који је доминирао младим Сједињеним Америчким државама, обликовао је најранија архитектонска решења „Новог света“. Она су се временом мењала под утицајем британских стилова, да би у савремено доба искусила медитерански утицај, поготово у приобалним подручјима САД.

• позориште: деценијама по оснивању САД, позоришна сцена ове земље била је не само под утицајем западноевропског театра, већ је са њим заједно, у великој мери, творила јединствену целину.Тако је било све до раног двадесетог века и појаве Јуџина О’Нила, који се данас сматра „оцем аутентичне америчке драме“.

• образовање: од доласка Европљана на простор данашњих САД, па све до раног двадесетог века европске идеје као што је хербартизам, налазиле су погодно тло у новом свету. Сам принцип организовања високог образовања, формирања универзитета и успостављања интелектуалне хијерархије, очито је налазио инспирацију на северу Европе, конкретно на британским острвима.

Па ипак, временом, под утицајем имиграције у САД, долазака људи и култура са других континената, формирали су се нови, аутентични амерички културни обрасци.

Јачањем економског, војног и политичког утицаја САД у остатку света, па тако и у Европи, понајвише током двадесетог века, јача и утицај нових, америчких културних праваца на Европу.

Он је понајвише присутан у музици, на филму и развоју потрошачке културе, као и нових средстава комуникације. Као последица спајања европске и афричке музике, на америчком тлу, настају нови, занимљиви музички правци, који су брзо пронашли своје поборнике широм света, па тако и у Европи. Чак и пре јачања америчког политичког утицаја на Европу, амерички филм, његов аутономан развој и нарастајући Холивуд, утицали су на ширење америчке културе и изван њених територијалних граница.

Управо путем Холивуда, Европа али и други континенти, могли су да науче много о америчком начину живљења, музици, кухињи, моди. Тако је џинс постао неизоставни модни детаљ младих широм света, који је снажним таласом просто збрисао дотадашња одевна решења.

Савремена средства комуникације – интернет и на њему формиране друштвене мреже, настале су у САД и утицале на формирање новог, не само облика културе, већ се појављују и као ново средство комуникације, информисања, размене идеја. Оне утичу на економске и политичке токове, стварајући просечном, савременом конзументу у Европи живот пре појаве ових феномена, готово незамисливим. Технолошка револуција која је настала у САД и захватила читав свет, тако је постала детерминанта савременог живљења.

Јасно, ниједан од ових токова не само да није заобишао Европу, већ је њен културни идентитет у великој мери и преобликовао, стварајући тако од европско-америчког културног односа, успоставе и преобразбе трендова, јединствену симбиозу међусобних утицаја, те чак и заједничког идентитета.

Као што ниједан од помињаних, прекоокеанских културних таласа није заобишао Европу, тако није оставио нетакнутом ни Србију, нарочито не њене урбане центре. Србија је отворено друштво. Увек гостољубиво и одувек отворено за нове идеје. Српски културни идентитет, тако је у највећој мери постао саставни део, горепоменутог америчко-европског система живљења, у свим сферама друштва, од политике, преко права, економије, до уметности и видова комуникације.

Па ипак, иако бројевима тешко упоредив, српски народ јесте остварио немали утицај на европску и америчку културу и то чак и својим, аутохтоним решењима. Понајбољи пример за ову тврдњу јесу решења из српске митологије. Вампир је аутентични, српски израз. Ово митско биће чест је основ инспирације за како европске, тако и америчке уметнике, присутан је у књижевности, театру, на филму. За англизме у српском језику можемо наћи много примера, али и српски језик има свог утицаја на најзначајнији светски језик данашњице. Србизам у енглеском језику управо јесте – вампир (vampire).

Јасно је да српски културни идентитет спада у европску породицу. Он није, нити може бити отргнут од свог окружења. Борба за његово очување, самобитност и препознатљивост није важна само за Србе, већ и за Европу, јер њеним опстанком и европска културна баштина остаје богатија и способнија да остатку света понуди више.

Но, опстанак српског, аутохтоног културног идентитета, ипак, напослетку зависи понајвише од самих Срба. Њене елите, културних институција, али у ништа мањој мери и самих појединаца.