Балкан у мрежи противречних интереса
Аутор: Милорад Вукашиновић, новинар и публициста
Да ли је предстојећи пријем Црне Горе у НАТО истинско заокруживање „црногорске независностиˮ, или је реч о отварању процеса који умногоме подсећа на актуелни македонски сценарио федерализације државе по етничком критеријуму? Ако је судити по изјавама званичника из Подгорице (премијер Душко Марковић), једини проблем је руско присуство на Западном Балкану којим се „подстичу и хране деструктивне пронационалистичке снаге које имају за циљ да зауставе црногорску евроатлатску перспективу, али и сличну перспективу осталих земаља у регионуˮ.
Занимљиво је то да су, не тако давно, управо из евроатлантске перспективе, односи Русије и Црне Горе изгледали сасвим другачије. Тако је лондонски „Економистˮ 30. априла 2005. године, дакле годину дана пре референдума у Црној Гори, објавио сажету анализу под насловом „Најбољи словенски пријатељиˮ. У тексту се, поред историјских веза Русије и Црне Горе, подробно анализира тадашња сарадња црногорских власти са руским олигарсима, посебно Олегом Дерипаском, контроверзним власником „Русалаˮ. Све је кулминирало куповином Комбината алуминијума у Подгорици, чиме је према процени „Еконoмистаˮ, руски капитал у то време постао власник 60 процената црногорске привреде и 80 процената црногорског извоза. Упоредо са привредним везама, у Русији је непосредно пред референдум, у прилог црногорској независности, деловао утицајни лоби предвођен Јуријем Лушковом, тадашњим градоначелником Москве. Русија је, уосталом, међу првима признала исход по много чему спорног референдума у Црној Гори без, чини се, дубљег понирања у политичку географију „независнеˮ Црне Горе.
Мада су у протеклом периоду власти у Црној Гори водиле отворено антисрпску и у исто време изразито проалбанску политику (признање „независности Косоваˮ), нема никакве сумње, да као данас Македонију, ускоро и Црну Гору чека отварање албанског питања. На томе годинама здушно раде многи албански лобисти у САД-у. У Америчком конгресу одавно је предат „Документ о стварању албанског региона у Црној Гориˮ, који би био састављен из три субрегиона. У вези с тим својевремно је формиран Конгресни комитет од 28 чланова који су предводили Елиот Енџел и Сју Елин. Ову проалбанску лоби групацију у своје време подржао је и Пол Вилијамсон, професор међународног права, учесник Конференције у Рамбујеу и један од експерата ангажованих приликом сачињавања „Охридског споразумаˮ у Македонији. Овоме свакао треба додати и непрекидне протесте присталица приштинског покрета „Самоопредељењеˮ који се противе ратификацији садашњег граничног прелаза „Косоваˮ и Црне Горе, што је у потпуности на фону политике албанских странака у Македонији.
Остави коментар