Аутор: др Александар Раковић, научни саветник
Успостављање ванблоковске политике и оснивање Покрета несврстаних показали су се као највећи спољнополитички успех социјалистичке Југославије. Таква политика била је нужна како би се Југославија решила улоге несигурног балансирања између Западног блока ком је Југославија од почетка педесетих година 20. века све више економски и културно припадала и Источног блока с којим је Југославија делила комунистичка идеолошка уверења. Притом, пут којим је званични Београд кренуо средином педесетих био је дубоко хуман и окренут ка подршци народима Африке и Азије, њиховој слободи и развоју. Наравно, у складу с другим интересима југословенске државе.
С тим у вези, током 1956. и 1957. појачан је југословенски политички ангажман према новоослобођеним земљама Африке и Азије у складу са новом спољнополитичком стратегијом окупљања ванблоковских држава ради јединственог наступа на међународном плану који је Југославији давао чвршћу подлогу. Поред политичке, успостављана је и привредна сарадња чији је пут трасиран након посете Јосипа Броза Тита Индији и Бурми (крај 1954, почетак 1955). Југославија је у трговини са афричким и азијским земљама, поред осталих погодности, имала простор да пласира индустријске производе за које није било интересовања на Западу.[1]
Поред Египта и Индије, Југославија је у обликовању концепта мирољубиве коегзистенције и ванблоковске политике имала великог савезника и у Индонезији. Бројне земље Африке и Азије су сматрале да преко овог концепта могу да се супротставе доминацији великих сила и могућег губитка тешко стечене суверености. Важан корак у успостављању ближих веза ванблоковских држава била је Титова тромесечна турнеја по афричким и азијским земљама (децембар 1958 – март 1959). Сличну афричку турнеју Тито је поновио две године касније (фебруар – април 1961) када је са Гамал Абдел Насером, председником Египта и Уједињене Арапске Републике, договорио сазивање конференције лидера ванблоковских земаља. Београдска конференција (касније позната и као Прва конференција несврстаних, иако у време одржавања није имала ту улогу) одржана је од 1. до 6. септембра 1961. у главном граду Југославије уз присуство 25 земаља, углавном афричких и азијских, уз Кубу, Кипар и Југославију. Учесници Београдске конференције су осудили колонијализам, неоколонијализам, политику силе и трку у наоружавању, али није било експлицитне осуде блоковске политике јер су многе земље биле зависне од западне помоћи.[2]
На Каирској конференцији од 5. до 10. октобра 1964. (Друга конференција несврстаних) било је присутно 47 земаља што је указивало да концепт добија на масовности. У Каиру су изнете осуде према колонијализму, неоколонијализму, империјализму и трци у наоружавању. Дата је подршка народноослободилачким покретима који се широм света боре за слободу.[3] Конференције у Београду и Каиру су добиле негативне америчке оцене јер се на њима превише иступало против политике те земље.[4]
Несврстаност је кулминација југословенског залагања за ванблоковску и пацифистичку политику. Ова чињеница је била важна и због односа југословенске државне политике према џезу као музици Афроамериканаца (црнаца) кроз чију је афирмацију на свом тлу Југославија видела потврду успеха несврстаности. Та чињеница је такође важна и због прихватања хипи контракултуре која се у другој половини шездесетих усидрила у западном, највише америчком друштву, а чије су водиље биле сличне југословенском путу несврставања: десегрегација, антиколонијализам и пацифизам.[5] Стога, дакле, „хипи филозофија“ младим Југословенима није била нова јер су у школи учили о братству и јединству, миру, толеранцији, несврставању.[6]
Југославија је, дакле, током педесетих, шездесетих, па и касније, била „капија, кроз коју је Запад вирио на Исток, а Исток на Запад, кроз коју се трговало и путовало“, а од тога је било велике користи.[7] Стога је Београд, поред тога што је био једна од политичких престоница света, постао и културно светско седиште у ком су се одржавали Сајам књига, Битеф, Фест, Белеф, Бемус и друге културне манифестације. За светску културну елиту било је престижно да учествује на ових догађајима у Београду.
Но, иако је социјалистичка Југославија била држава у којој је религија стављена на друштвену маргину, а Српска православна црква била на удару, макар у оквиру Покрета несврстаних било је интересантних примера да однос са Православном црквом може и мора бити бољи. Тај бољи однос оличен је у архиепископу Макариосу који је истовремено био и председник Кипра.
Наиме, Кипар је 1960. примљен у Уједињене нације, а 1961. постао је члан Покрета несврстаних.[8] Приликом учешћа на првој конференцији Покрета несврстаних у Београду (1961), архиепископа Макариоса је примио и српски патријарх Герман. У Саборној цркви у Београду му је приређен свечани дочек а том приликом Макариос је казао: „Блиске везе које је створило дуго предање спајају Кипарску цркву и цркву Југославије. Жеља је Његове Светости нашег патријарха Господина Германа, а и моја је жеља, да се везе које постоје између наше две цркве још више појачају и буду што чвршће. Налазим се данас у вашој лепој и гостољубивој земљи, да бих представљао своју земљу на Конференцији ванблоковских земаља чији је основни циљ заштита и учвршћење светског мира, а који се оснива на принципима слободе и правде. Ови принципи су, што знате, принципи хришћанске вере. Срећан сам што ћу на овој Конференцији имати прилику да браним ове основне хришћанске идеале“.[9]
Макариос је учествовао на конференцијама Покрета несврстаних у Београду (1961), Каиру (1964), Лусаки (1970), Алжиру (1973) и Коломбу (1976).[10] Упркос извесном подозрењу југословенских власти према Макариосу након турске инвазије (1974), кипарски председник је остао веран идејама антиимперијализма, деколонизације, пацифизма и неразврставања уз политичке блокове. Архиепископ Макариос је посебно пријатељство исказивао према Југославији, а југословенска јавност му се после смрти 1977. одужила врло пријатељским и емотивним речима.[11] Макариос је својим делом показао колико су и у то време били спојиве прогресивне и миротворне идеје с православним хришћанством.
Покрет несврстаних наставио је да постоји и након дисолуције Источног блока (1991), када је свет наизглед престао да буде идеолошки подељен. Нажалост, с разбијањем социјалистичке Југославије престало је чланство ове земље у Покрету несврстаних. Званичном Београду, оличеном у СР Југославији и Републици Србији, омогућено је да у Покрету несврстаних буде посматрач. У другој деценији 21. века Београд је почео да обнавља и афирмише традиционална пријатељства с несврстаним земљама, а то се посебно успешно видело у политици Републике Србије која је усмерена ка одбрани територијалног интегритета на Косову и Метохији и српских светиња у јужној српској покрајини.
Република Србија је 2011. оформила делегацију за државно-верски дијалог с Републиком Индонезијом. На челу верског дела делегације био је српски патријарх Иринеј. Међу водећим српским циљевима државно-верског дијалога Србије и Индонезије (Београд 2011, Џакарта 2013, Београд 2015) били су да се Република Индонезија као највећа муслиманска земља на свету убеди да не призна сецесију албанских сепаратиста на Косову и Метохији и да Република Индонезија подржи Републику Србију на Генералној скупштини Унеска како албански сепаратисти не би преотели надлежност над Пећком Патријаршијом, Високим Дечанима, Грачаницом и Богородицом Љевишком. Такав успех се уистину догодио на гласању у Генералној скупштини Унеска 2015. када је Република Индонезија дала један од кључних гласова Републици Србији којим је остварена победа над албанским сепаратистима и њиховим западним менторима.[12]
Наиме, Републику Индонезију као највећу муслиманску земљу на свету и као једног од лидера Покрета несврстаних могу да следе како муслиманске државе тако и земље Покрета несврстаних. Београд и Џакарта су у последњих десетак година остварили међусобно поверење које уистину подсећа на време када су две пријатељске земље биле међу оснивачима Покрета несврстаних.
С тим у вези је веома добро што је Београд, чак и као посматрач, почео да даје иницијативу према Покрету несврстаних како би се обновило старо савезништво са државама које већином нису признале једнострану сецесију албанских сепаратиста на Косову и Метохији.
Први такав важан комеморативни састанак на министарском нивоу одржан је у Београду 5. и 6. септембра 2011. поводом педесет година од Прве конференције несврстаних. Премијер Републике Србије, Мирко Цветковић, обавестио је тада чланове преко стотину присутних делегација из иностранства да је за Србију најважније очување територијалне целовитости земље која укључује Косово и Метохију.[13] Десет година касније Република Србија је поновила ово успешно окупљање.
Наиме, поводом шездесет година од Прве конференције несврстаних, у Београду је 11. октобра 2021. одржан Састанак на високом нивоу Покрета несврстаних. На том састанку председник Републике Србије, Александар Вучић, нагласио је традиционално пријатељство званичног Београда и народа Србије с државама Покрета несврстаних које и надаље треба неговати. Притом, Вучић је на овом састанку посебно нагласио: „Од свих наших борби, најболнија је она усмерена ка очувању суверенитета и територијалног интегритета, то јест, решавање питања Косова и Метохије. Борећи се за свој суверенитет и територијални интергитет, Србија истовремено брани универзалне принципе Повеље УН и међународног права, али и неке од кључних принципа на којима је основан Покрет несврстаних земаља“.[14]
Дакле, Београд је обновио стара савезништва и продубио везе са земљама Покрета несврстаних с којима се раме уз раме у другој половини 20. века борио за бољи свет који би био лишен колонијализма, сегрегационизма и империјализма. Покрет несврстаних више нема ванблоковску улогу какву је тада имао, али је опстао утицај и углед земаља чланица.
Притом, расту утицај и углед Републике Србије. Иако Београд данас није један од глобалних политичких центара какав је био у време Југославије, престоница Републике Србије и данас јесте једна од културних престоница Европе. Врло је важно да чланице Покрета несврстаних поново о Београду стекну слику, ако већ нису, једне од некадашњих престоница ванблоковског света. Да Београд гледају и кроз призму Југославије.
Такав поглед на Београд може бити од посебног значаја за одбрану територијалне целовитости Републике Србије на Косову и Метохији. И када је реч о државама које остају при ставу да не признају једнострано проглашену сецесију албанских сепаратиста и када је реч о земљама које би донеле одлуку да повуку признање такозваног Косова.
С тим у вези било би врло важно када би Египат, један од оснивача Покрета несврстаних, донео одлуку да повуче признање такозваног Косова. Египат је већ замрзнуо то признање а чини се да је на ивици да донесе одлуку у корист Републике Србије.
[1] Dragan Bogetić, Nova strategija spoljne politike Jugoslavije 1956-1961, Beograd: Institut za savremenu istoriju, 2006, 43-48, 154-155.
[2] Исто, 169, 314-342, 349-376.
[3] Olivera Bogetić, Dragan Bogetić, Nastanak i razvoj pokreta nesvrstanosti, Beograd: Eksport pres, 1981, 47-53.
[4] Драган Богетић, „Сједињене Америчке Државе и институционализација сарадње ванблоковских држава“, Историја 20. века, 2/2002, 13.
[5] Александар Раковић, Рокенрол у Југославији 1956-1968. Изазов социјалистичком друштву, Београд: Архипелаг, 2011, 157, 558.
[6] Vladimir Janković Džet, Godine na 6, Beograd: Laguna, 2008, 215.
[7] Предраг Ј. Марковић, Београд између Истока и Запада 1948-1965, Београд: Службени лист СРЈ, 1996, 513.
[8] Макариос – симбол независног Кипра, Политика, 4. август 1977.
[9] Блажењејши Архиепископ Макариос III, Православље, 1. септембар 1977.
[10] Макариос – симбол независног Кипра, Политика, 4. август 1977.
[11] Видети: Александар Раковић, „Здравствене тегобе и смрт кипарског Архиепископа и председника Макариоса у југословенској штампи (1977) с посебним погледом на његов лик и дело“, Теолошки погледи, 2/2015, 339–350.
[12] Видети: Међуверски дијалог Србије и Индонезије/Interfaith Dialogue Serbia–Indonesia, приредили Александар Раковић и Јована Раковић, двојезично на српском и енглеском језику, Београд: Управа за сарадњу с црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије, 2019.
[13] Несврстани у Београду после пола века, Радио-телевизија Војводине, 5. септембар 2011.
[14] Састанак на високом нивоу посвећен обележавању 60. годишњице Покрета несврстаних земаља, Predsednik.rs, 11. октобар 2021.
Остави коментар