Бизмарк – II део

Аутор: Милован Балабан, историчар

Финале Бизмаркове политике и идеје одвија се пред очима зачуђене Европе. Педесетих година Бизмарк је схватио да се мора завршити интервенција Аустрије из немачког света, јер она никада неће признати равноправност Пруске. Бизмарк је са Пруском био изолован када је Русија 1849. године спасила Аустрију. Он има конзервативни морал, прагматичан је и револуционар, али у одређеном контексту уме и да одступи од принципа пруске владајуће класе. За време Кримског рата, западне силе настоје да избаце Русију из Црног мора и успевају у томе. Аустрија се прикључила антируском савезу, што је отворило пут сарадњи Пруске са Русијом. Дански краљ је преминуо, а наследник је присвојио Шлезвиг и Холштајн, али Бизмарк успева да добије рат против Кристијана Деветог. Аустрија наступа као савезник Пруске, Шлезвиг припада Аустрији, а Холштајн Пруској. Бизмарку је циљ да дипломатски навуче Аустрију да му објави рат, после споразума из 1865. године. Бизмаркова експанзивна политика, којом је брутално ушао својим трупама у Холштајн, чиме је огорчио Аустрију и депласирањем пропагандних информација у јавном мњењу, чиме изолује Аустрију и јавно мњењу почиње на Аустрију да гледа као на виновника могућих сукоба са Пруском. Аустрија је насела, мобилисала војнике, што је Бизмарк ефикасно искористио против Аустрије, иако нема подршку ни краља ни парламента. На Аустријску мобилизацију војске, Бизмарк истиче да Пруска мора да се брани и ствара контакте са чешком и мађарском елитом. Аустрија ће добити мини рат са Италијанима, али ће се код Садове састати аустријска и пруска војска. Захваљујући железници, Пруска је три пута брже мобилисала своје војнике, уз савременију артиљерију коју је набавио пруски генералштаб и савременијим пушкама које испаљују 6 до 7 метака, док аустријске испаљују 1 до 2 метка, чиме је дошло до велике победе Пруса код Садове. Пруска је тада ујединила северне Немачке државе, миром у Прагу Аустрија је потпуно избачена из немачког света, поражена. Атентат на Бизмарка био је безуспешан, све је уложио у рат и рекао да се неће вратити ако не победе. Аустријанци су потучени до ногу и избачени из немачког света. Цар Вилхелм тражи да Бизмарк са трупама уђе у Беч, али он неће да понизи Аустрију која му је зато 1879. године постала најзначајнији савезник. Бизмарк неће да развије мржњу и реваншизам код Аустрије, ствара унију севернонемачких држава, а јужне остају ван њега, а међу јужним државама најзначајнија је Баварска. Односи католика и протестаната су веома значајни у новој немачкој држави. Пруска је створила конфедерацију севернонемачких држава где је Бизмарк као министар спољних послова главни, а од 1871. године се уводи функција канцелара коју исто преузима Бизмарк. У време рата, Немачки цар је врховни командант војске, Пруска је доминантна, али се поштује аутономија немачких држава у процесу одлучивања са војском. Виртемберг, Баварска, Хесекасен су јужне државе које неће да изгубе своју независност под налетом надируће Пруске. Наполеон такође схвата да ће новостворени џин можда угрозити Француску. Без рата са Француском уједињење Немачке се не може извести, па Бизмарк покушава да увуче Француску у рат. Он успешно влада јавним мњењем, и обликује га онако како то њему одговара. Леополд Хоенцолерн се кандидује на шпански престо уз подршку Бизмарка да би се испровоцирала Француска. Француски министар спољних послова тражи гаранције да Пруска одустаје и да гарантује да Хоенцолерни неће никада доћи на шпански престо, што је било прилично дрско. Француски амбасадор добија одговор од Вилхелма да неће да му гарантују, али Бизмарк је изменио депешу, тако да испада да је француски посланик био јако дрзак, и да неће уопште са њим да разговара. Француско јавно мњење види дрскост Пруске, мрзи Немце и Пруску, све више неће да их трпе, француска елита је упаљена и зове на поход на Берлин. Бизмарк трља руке и задовољан је таквом ситуацијом, јер он испада да је жртва, сада је у савезу са либералима који су носиоци националног уједињења, иако је рекао 1849. године да не може ни мртвима да им опрости. Французи мобилишу 300.000 људи, а Пруси 500.000 људи, са генералштабом који води Молтке. Рат почиње у августу, Пруси продиру у Француску и за месец дана заробљавају цара Наполеона Трећег, проглашава се Француска република. Пруси су опколили Париз, бомбардују га, у фебруару долази до капитулације Француске, а јужне државе се такође уједињују са Немачком. Француској су наметнути тешки услови мира, а Немачка је припојила Алзас и Лотарингију, а Француска натерана да плати 5 милиона француских франака. Пруси се не заустављају, 18. јануара. Године 1878. у Версају у Дворани огледала долази до тријумфалног, величанственог проглашења немачког царства. Уједињење Немаца је Бизмарково дело, што је освета за све претрпљено од Француза. Јужне државе улазе у састав Немачке, католичка Баварска добија одређене уступке, али је то једна држава, и цар и канцелар воде Немачку. Еуфорија је захватила све Немце, либерали више задовољни уједињењем и подржавају Бизмарка у стварању велике Немачке, јер у њој долази до јединства грађанског и националног. Јачање Немачке довело је до зближавања Француске и Русије. Проблем како организовати крхку немачку творевину, која је изабрала зебњу код осталих европских држава. Британци сматрају да то може изазвати много веће последице него француска револуција 1789. године. Бизмарк иницира Тројецарски савез консултативни: Немачке, Аустроугарске и Русије. Бизмарк очекује осветнички рат са Француском због Алзаса и Лорена. Године 1783. Француска је муњевито исплатила ратну одштету. Политика Бизмарка у немачком свету држи у жижи јавности Пруско и Немачко уједињење. Године 1785. јавно мњење тражи рат са Француском да би се докрајчила Француска. Циљ Британије се променио, она настоји да обузда јачање Немачке, уз обуздавање Русије и Француске. Русија је себи обезбедила отворена врата према Француској, и Бизмарк им нуди отворена врата према мореузима, м британску сферу утицаја да би посвађао Британију и Русију. Руси уздржано одговарају да нису заинтересовани за то. Министар спољних послова Горчаков се 1875. године у Берлину састаје са Бизмарком, који је јако бесан и схвата да је претерао. Бизмарк је претрпео дипломатски пораз. Пруски јункер се играо и заиграо. Британија му говори да Русија неће толерисати да он опет зарати са Француском. Бизмарк је то схватио, али његови наследници нису. Године 1875. избија устанак у Херцеговини, а 1876. године Србија улази у рат. Русија тражи подршку Бизмарка за своје планове на Балкану. Руси морају да пристану на Аустроугарску окупацију Босне и Херцеговине. Санстефанским миром ствара се велика Бугарска, али је у Берлину дошло до ревизије. Бизмарк заузима неутралан став и неће да удовољи Русији. Провинција Румелија није ушла у састав Бугарске државе, па се Русија сматра пораженом на Берлинском конгресу.