Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић
Државна заједница Србија и Црна Гора започела је процес приступања Европској унији у новембру 2005. године када су почели преговори о Споразуму о стабилизацији и придруживању (ССП). У мају 2006. грађани Црне Горе су на референдуму гласали за независност Црне Горе (55,5%), па је тако Државна заједница Србија и Црна Гора престала да постоји. Србија је наставила са постојећим преговорима о ССП, а одвојени преговори су покренути са Црном Гором у септембру 2006. године. Непосредно након референдума о независности и Влада и Скупштина Републике Црне Горе истакле су европске и евроатлантске интеграционе процесе као приоритет Црне Горе. Пуни дипломатски односи између ЕУ и Црне Горе успостављени су 12. јуна 2006. године, као и дипломатски односи са свим државама чланицама. Што се тиче односа са другим међународним структурама, иако је било договорено да Србија остане правни следбеник Државне заједнице, Црна Гора је отворено изјавила да ће поштовати све међународне обавезе и споразуме преузете док је још била део Државне заједнице Србије и Црне Горе. Црна Гора је 15. октобра 2007. године потписала Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) и Привремени споразум о трговини и питањима везаним за трговину. Потоњи је ступио на снагу 1. јануара 2008. године, док је ССП ступио на снагу 1. маја 2010. године. Потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању, Црна Гора је формално пристала на придруживање Европској заједници и њеним државама чланицама, чиме је преузела одговорност за своју европску будућност.
Црна Гора је поднела захтев за чланство у ЕУ 2008. године. Европска комисија је 2010. године дала позитивно мишљење о захтеву Црне Горе, идентификујући седам кључних приоритета које би требало решити да би преговори почели, исте године јој је Савет доделио статус кандидата (2010). У децембру 2011. године Савет је покренуо процес приступања у циљу заказивања отварања преговора за јуни 2012. године. Приступни преговори са Црном Гором су почели 29. јуна 2012. Децембра 2012. одржана је Приступна конференција на којој је отворено прво поглавље које је истовремено и привремено затворено (Наука и истраживање). Годину дана касније отворена су и Поглавља 23 и 24 која се односе на владавину права. Тек пет година након отварања првог поглавља, а међу последњима, децембра 2018. отворено је и поглавље које се односи на животну средину (последња два поглавља отворена су јуна 2020. године). Након осам година приступних преговора отворена су сва поглавља од којих је три привремено затворено. Фебруара 2020. Комисија усваја Ревидирану методологију проширења, а затим октобра 2020. усваја Економски и инвестициони план за подршку и приближавање Западног Балкана ЕУ. Према Ревидираној методологији проширења одржавају се међувладине конференције како би се омогућило политичко управљање процесом приступања, које су у случају Црне Горе одржане током јуна и децембра 2021. године.
Са више од 610 милиона евра бесповратне помоћи од 2007. године Европска унија је највећи донатор у Црној Гори и партнер број један у подршци развоју и текућим реформама. Дугогодишња финансијска помоћ утрошена је на програме и пројекте који су подстицали развој и конкретне реформе. Историјат партнерства датира од 2001. године кроз CARDS –Програм помоћи заједнице за реконструкцију, развој и стабилизацију. У 2006. години програм CARDS замењен је Инструментом за претприступну сарадњу (IPA) који је трајао до 2013. године. Након тога, уследио је IPA 2 који је Црној Гори донео 270 милиона евра у периоду од 2014. до 2020. Програм IPA 2 фокусиран је на кључне области које треба да олакшају припрему Црне Горе за чланство у Европској унији.
Влада коју је предводила Демократска партија социјалиста (ДПС) 2013. године отворила је поглавља о владавини права, 23 и 24, и усвојила стратешки антикорупцијски документ. Оно што премијер Мило Ђукановић ипак није учинио – није било никаквог реалног спровођења реформи. Уместо тога, реформе су осмишљене на начин како би се консолидовао режим ДПС-а и осигурали гласови њихових гласача за наредне изборе.
Проевропски ДПС потврдио је своју доминацију у односу на Демократски фронт, коалицију опозиционих и просрпских партија и на изборима 2016. Након тога, Ђукановић је изабран за председника републике у априлу 2018. године. Познат као „вечити председник”, како у земљи, тако и у региону, Ђукановић је остао на власти три деценије, а његов режим је легитимисан формалним напретком у процесу придруживања ЕУ. Ипак, са Владом из 2016. године формални процес реформи је стагнирао. Влада је предузела кораке који су монополизовали јавне ресурсе и ограничили слободу изражавања и слободу медија, повећали политичку контролу над независним институцијама. То су били само неки од разлога да на изборима одржаним августа 2020. године дође до промене односа снага у Парламенту, па је Владу формирао кандидат коалиције За будућност Црне Горе Здравко Кривокапић, а ДПС после три деценије отишао у опозицију.
Црна Гора је 2010. године постала кандидат за чланство, а њени преговори са Бриселом су почели 2012. године. Последњих неколико година говори се о Црној Гори као водећем кандидату за чланство. Међутим, углавном због унутрашње динамике која се односи на владавину права, као и због замора од проширења међу постојећим чланицама ЕУ, Црна Гора остаје ван тог политичког и економског блока. Омеђено корупцијом и организованим криминалом, црногорско правосуђе и друге државне институције карактерише одсуство независности. Упркос напорима које влада током година улаже у решавање ових структурних питања, реформе неопходне за чланство у ЕУ се споро одвијају.
Изгледи Црне Горе за брзо чланство у ЕУ прилично су слаби, између осталог, и због замора постојећих чланица ЕУ од проширења. Када је расположење у ЕУ било другачије, други кандидати, попут Грчке, Румуније и Бугарске, примљени су у ЕУ иако је било упитно да ли испуњавају критеријуме за чланство у ЕУ у смислу економских реформи и/или људских права.
Отприлике месец дана након почетка рата у Украјини постојао је ентузијазам/оптимизам међу Црногорцима да ће овај рат убрзати придруживање Црне Горе, Србије, Македоније и Албаније у ЕУ. Ипак, говор француског председника Емануела Макрона од 9. маја 2022. године, у којем је предложио „европску политичку заједницу” кандидатима за ЕУ, шаље поруку да би овај предлог да се направи неки клуб Б могао да буде само једна у низу шаргарепа за земље Западног Балкана како би оне држале близу, али не и унутар Уније.
Широко распрострањена сумња међу Црногорцима да се њихова земља реално може придружити Унији у скорије време такође утиче на слику. Раније смо имали јасну агенду ЕУ и све што се мора учинити ако се жели у ЕУ. Убудуће ће за сваку владу заиста бити тешко оправдати да се нешто мора учинити када је готово очигледно да то чланство неће ускоро стићи. Међутим, у протеклих петнаест година Црногорци су у великој мери подржавали улазак своје земље у ЕУ. Према анкетама, отприлике 80 одсто грађана је за чланство у ЕУ.
Од почетка рата у Украјини више званичника из ЕУ и региона позвало је на убрзање процеса придруживања Западног Балкана, тврдећи да је то у геополитичком интересу ЕУ. Ови изгледи остају неизвесни. Ипак, са недостатком билатералних спорова и потпуним спољнополитичким усклађивањем са ЕУ, Црна Гора би могла бити најлакше место за почетак примене обновљеног замаха ЕУ проширења. Томе се свакако надала и Влада Дритана Абазовића. Главно оправдање које је Абазовићева Јединствена реформска акција (УРА) понудила за изгласавање неповерења Влади Здравка Кривокапића у фебруару 2022. године било је одуговлачење процеса европских интеграција.
Европска комисија је у октобру 2021. оценила да је постигнут ограничен напредак у поглављу 23, које се односи на независност правосуђа, борбу против корупције и људска права, као и одређени напредак у поглављу 24, које се бави борбом против организованог криминала. Ова два поглавља су кључна за темпо читавог процеса приступања. Тек након што земља кандидат добије мерила за затварање – коначни сет критеријума које треба да испуни за ова два поглавља, моћи ће да затвори друга преговарачка поглавља и заврши процес приступања. Црна Гора је отворила сва преговарачка поглавља, што значи да даљи напредак њеног целокупног процеса приступања зависи од добијања завршних мерила за поглавља 23 и 24.
У прошлогодишњем нон-пејпер документу за поглавља 23 и 24 који је израдила Европска комисија, а који је објављен у мају 2022, и који покрива период од октобра 2021. године, наводи се да је „рад очигледно интензивиран након дуго очекиване финализације именовања у административне структуре у области владавине права”. То је сигнал да ЕУ цени позитивне помаке у овој области, али и уочава њихов недостатак у неким областима, као што је рад Агенције за спречавање корупције која се и даље суочава са недостацима у доношењу одлука.
Црна Гора је више напредовала у поглављу 24 у односу на поглавље 23, највише због чињенице да је ово поглавље више фокусирано на „спољне факторе и актере”, као што су криминал и организоване групе, док је поглавље 23 „саморегулаторно” јер напредак у овом поглављу јасно зависи од изградње институција, механизама и закона који снажно задиру у политичке интересе странака.
Гордана Ђуровић, професорка са подгоричког ФПН-а, напомиње да је нон-пејпер из маја 2022. много бољи по Црну Гору од извештаја Европске комисије из октобра 2021. године, укључујући „евиденцију о заплени дроге”, „именовање Тужилачког савета, новог главног специјалног тужиоца”, као и чињеница да је „бивши председник Врховног суда ухапшен под оптужбом за злоупотребу службеног положаја и стварање криминалне организације”. Међутим, још се чека низ именовања у правосуђу, укључујући чланове Судског савета, сталног Врховног државног тужиоца и троје судија Уставног суда, за које је потребна парламентарна већина.
Очекује се да борба против организованог криминала и корупције остане врућа тема у јавности, а о степену припремљености у овој области на крају ће одлучити Савет Европске уније. Ако то доведе до затварања поглавља 23 и 24, мапа пута за затварање осталих преговарачких поглавља која су сада организована у кластере је јасна. У том случају план Владе је следећи: у првој половини 2023. затворити кластере 2 и 3; у другој половини 2023. затворити кластер 5; у првој половини 2024. затворити кластер 4, а у другој половини 2024. затворити преостале кластере 1 и 6. Коначно, током друге половине 2024. године требало би да буду завршени и преговори у поглављима 34 и 35. Истовремено, могућа су и одређена одступања од овог плана јер нова методологија не прописује обавезу затварања поглавља у кластеру.
Европска унија би ускоро могла да размотри обуставу преговарачког процеса са Црном Гором ако земља не успи да створи функционалне институције – такви ставови чули су се из Брисела крајем прошле године. Црна Гора је у политичкој кризи од августа када је пао кабинет Дритана Абазовића након што је он потписао споразум са Српском православном црквом. Формирана је нова владајућа већина коју предводи просрпски Демократски фронт уз подршку Абазовића, који је за премијерског кандидата предложио Миодрага Лекића, дипломату из времена Слободана Милошевића.
Председник Мило Ђукановић је одбио да Лекићу да мандат за формирање Владе уз образложење да није уверен да ће га подржати парламент. Владајућа већина је као одговор усвојила нови закон о овлашћењима председника, који их ограничава и приморава Ђукановића да мандат додели кандидату који има јасну подршку већине посланика у парламенту.
Кризу је погоршао нефункционални Уставни суд, пошто посланици месецима нису могли да се договоре о избору нових судија. Присталице опозиције одржавају масовне протесте сваке недеље, тражећи повлачење закона о председнику и расписивање ванредних парламентарних избора. Протесте подржава председник Ђукановић.
У последњем Извештају Комисије о напретку Црне Горе за 2022. годину каже се да су настављене политичке тензије, поларизација, одсуство конструктивног ангажмана између политичких партија и неуспех у изградњи консензуса о кључним питањима од националног интереса, што је довело до тога да две владе падају на гласање о неповерењу. На правилно функционисање црногорских институција утицала је политичка нестабилност, нестабилност владе и тензије унутар владајуће већине, одуговлачење процеса доношења одлука и спровођење реформи. Главни правосудни органи, укључујући и Уставни суд, раде у некомплетном саставу због немогућности парламента да бира нове чланове, чиме се нарушава њихово правилно функционисање. Средином септембра Уставни суд није могао да испуни своју улогу због непостојања кворума, што је појачало политичку неизвесност.
Закључивање Основног споразума са Српском православном црквом утицало је на политичку атмосферу и додатно подигло тензије. Све у свему, владе и Парламент нису успели да покажу у пракси свој ангажман у погледу реформске агенде у вези са ЕУ. Рад парламента обележили су бојкоти владајуће већине и опозиције, промене влада и смена два узастопна председника у том процесу. Процес доношења закона је био значајно погођен.
Црна Гора је умерено припремљена у погледу реформе јавне управе. Постигнут је ограничен напредак, укључујући усвајање нове Стратегије за реформу јавне управе 2022–2026. Потребна је јака политичка воља за ефикасно решавање питања у вези са запошљавањем заснованим на заслугама, оптимизацијом државне администрације и спровођењем управљачке одговорности.
Црна Гора остаје умерено припремљена када је у питању њен правосудни систем. Спровођење кључних реформи правосуђа и даље је у застоју. Одређена дуготрајна именовања на високом нивоу у судству су обављена, док је неколико других, укључујући и Уставни суд (за које је потребна квалификована већина у Парламенту) још увек на чекању.
Црна Гора је постигла одређени ниво припремљености у борби против корупције. Стање у превенцији корупције је додатно побољшано, посебно због позитивног тренда у раду Агенције за борбу против корупције. Црна Гора још увек мора да побољша своје резултате истрага, кривичног гоњења и правоснажних пресуда у борби против корупције, укључујући корупцију на високом нивоу.
У борби против организованог криминала, Црна Гора је умерено припремљена. Направљен је регистар стварног власништва. Ухапшене су неке кључне личности у организованим криминалним групама и постигнута је још једна евиденција о заплени дроге. Број правоснажних пресуда у случајевима организованог криминала је у порасту. Међутим, потребно је ојачати евиденцију судских одлука о шверцу дувана и прању новца, коришћењу финансијских истрага и капацитетима за конфискацију прихода стечених криминалом.
Црна Гора је умерено припремљена у области основних права. Што се тиче слободе изражавања, Црна Гора је постигла одређени ниво припремљености. Законски оквир о заштити новинара и других медијских радника унапређен је усвајањем измена и допуна Кривичног законика којима су прописане строже казне за нападе и претње новинарима и ометање или спречавање у обављању посла.
Црна Гора је 3. јуна 2017. приступила НАТО-у и постала 29. чланица Алијансе. Међутим, процес приступања Алијанси није био лишен контроверзи. Чланство у НАТО-у било је у средишту жестоких политичких дебата у земљи, што је изазвало антиНАТО протесте. Слаба тачка је било подељено јавно мњење и покушаји Русије да саботира процес.
Регион Западног Балкана је недавно постао важна регионална компонента кинеске иницијативе Појас и пут. Све земље Западног Балкана учествују у тзв. 16+1 иницијативи (сада 17+1, уз додатак Грчке 2019), која окупља Кину и земље централне, источне и југоисточне Европе. Од ових земаља Србија и Црна Гора су постале главна мета кинеских кредита и инвестиционих политика у региону. Кина је 2020. године постала највећи инвеститор у Црној Гори, заменивши земље ЕУ и Русију. Штавише, Црна Гора је домаћин најамбициознијем кинеском инфраструктурном пројекту – изградња аутопута Бар–Бољаре.
Остави коментар