Аутор: Спасоје Томић, магистранд историје и уредник Портала 083
ОПШТИ ПОДАЦИ – УВОД
Почетком Првог свјетског рата Србија је Нишком декларацијом показала да су њени ратни циљеви уједињење Срба, Хрвата и Словенаца. „Уверена у решеност целог српског народа да истраје у светој борби за одбрану свога огњишта и своје слободе, влада Краљевине сматра као свој најважнији и у овим судбоносним тренуцима једини задатак да обезбеди успешан крај овог великог војевања које је, у тренутку кад је започето, постало уједно борбом за ослобођење и уједињење све наше неслободне браће Срба, Хрвата и Словенаца“, објавила је тада српска Скупштина.
Истакнути Срби, Хрвати и Словенци са простора тадашње Аустроугарске формирали су Југословенски одбор 1915. године с идејом стварањa нове заједнице Јужних Словена. Оно што је било битно јесте и доношење Крфске декларације 1917. године, а затим и Женевски споразум новембра 1918. Поменутом скупу у Женеви су присуствовали представници Краљевине Србије, Народног вијећа из Загреба и Југословенског одбора са централом у Лондону.
У времену када се распадала Аустроугарска десио се битан догађај када je Југословенски одбор у Загребу прогласио Државу Словенаца, Хрвата и Срба, која је у ствари била заједница дотадашњих земаља Јужних Словена у Аустроугарској. Војводина је у државну заједницу приступила као дио Србије. У Краљевину СХС Војводина је ушла као саставни дио Србије. Велика народна скупштине одржана 25. новембра 1918. у Новом Саду донијела је одлуку о присаједињењу Краљевини Србији. Дан раније, 24. новембра, исто је учинила и Скупштина Срема у Руми.
Један од најбитнијих догађаја свакако је и Велика народна скупштина у Подгорици, где је донесена одлука о припајању Црне Горе Краљевини Србији. Око овог питања се и данас воде велике полемике, па ћемо у следећем тексту посебну пажњу обратити управо на ово питање.
Постоје четири гледишта по овом питању, што је свакако обрадио др Будимир Алексић, па ћемо управо цитирајући неке дјелове из његове књиге „Четири расправе о Подгоричкој скупштини“ настојати да објаснимо улогу и положај Црне Горе (Зетске Бановине) у Краљевини СХС, тј. сукоб бјелаша и зеленаша и касније политичке борбе.
Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца прогласио је 1. децембра 1918. године регент, а од 1921. краљ Александар Карађорђевић у палати „Крсмановић“ на Теразијама у Београду.
Оно што желим да још истакнем јесте да ћу осим Подгоричке скупштине обрађивати догађаје који су пресудно обликовали живот Краљевине а то су: Видовдански Устав 1921, подјела на бановине, утицај комунизма у Краљевини и њихова терористичка дјелатност, криза из 1928, Пуниша Рачић, конвертизам Секуле Дрљевића и почетак антисрпске политике у Црној Гори, шестојануарска диктатура, Устав из 1931, биство краља Александра 1934.
Посебан дио овог серијала биће посвећен догађајима 1934–1945.
Остави коментар