Чудесни свет Шехерезаде и Хурем – Знамените жене средњовековног исламског света

Чудесни свет Шехерезаде и Хурем. Знамените жене средњовековног исламског света

Аутор: др Борис Стојковски

Од настанка ислама и његовог ширења по читавом свету жене су имале изузетно значајну улогу. Сам Мухамед, оснивач исламске религије, којег муслимани поштују као веровесника и пророка нове вере био је окружен значајним женама, које су већ у првим годинама и декадама распростирања ислама и његовог укорењивања имале истакнуто место.

Мухамедова прва жена, Хатиџа бинт Хувејлид, била је истовремено и прва муслиманка, односно први верник, прва личност која је прихватила учење које је ширио њен муж Мухамед. Била му је од почетка подршка, и кад је, по муслиманском предању, имао своје прве објаве, уплашио се и после ових визија је он побегао кући и тражио од жене да га покрије нечим, што је заправо тзв. Мухамедов плашт. Мухамед није имао за Хатиџиног живота друге жене, и годину после њене смрти прогласио је годином туге.

Мухамедов најпознатији женски потомак била је његова ћерка Фатима Захра бинт Мухамед, Алијева жена и Мајка верника, која је до данас најпоштованија међу Шиитима. Била је врло активна у борбама за наслеђе након Мухамедове смрти, али и док јој је отац био жив. Помоћ после битке код Ухуда (625. године), када је видала ране оцу и брату, као и касније везе са Абу Сујфаном показују Фатимину врло широку политичку активност у борби против непријатеља њеног оца и раног ислама, као и у сукобима међу потенцијалним Мухамедовим наследницима, који су водили борбу за титулу халифе. Фатима је била и мировна посредница. У току самих сукоба за Мухамедовог наследника, један од доцнијих првих халифа, Омар, нашао се у Фатиминој кући, када се и распламсала борба око наслеђа. Сама Фатима је чак и тешко претучена, а постоје мишљења да је нешто касније уследило и помирење са првим халифом Абу Бекром, те да је након тога она наставила свој побожни живот.

Омиљена и најмлађа Мухамедова жена Ајша у исламској се традицији назива Мајка верника, а била је и ћерка првог халифе, Абу Бекра, а због ње су донете и поједине Куранске објаве. И она, као и Фатима, је била изузетно ангажована у борбама око халифског трона у првим деценијама након Мухамедове смрти. Против Алија је иступала, била је изузетно политички активна подржавајући његове противнике, због чега је данас мање поштована код Шиита него код Сунита. Битка Камила 656. године представља врхунац њеног политичког деловања, али и тежак пораз њене политике. Након тога у Медини је живела до смрти, и остала узорна жена ислама. Приписује се да је Ајша имала велики значај да настану бројни хадиси и суна (укупно чак 2210).

Политички активне жене ислама су и током наредних векова играле истакнуту улогу. Зејнеб бинт Али, ћерка последњег правоверног халифе Алија, чија је смрт угаони камен настанка шиитске струје у исламу, била је права xepoина Битке код Кербеле. Како је историја исламског света одмицала, долазило је до настанка низа нових држава диљем муслиманске васељене. И многобројне жене су имале ту значајну улогу. Канза бинт Исхак имала је значајну улогу приликом оснивања Идризидског краљевства у Мароку (+830). Основала је, или имала значајног удела када је настао град, Фез, водила је честе борбе са Берберима и интензивно радила на јачању државе. Прве три генерације Идризида под њеним туторством, пошто је била регентикиња сину, а потом и унуку.

Зубајда бинт Џафар (+831) била је свакако најпознатија абасидска државница. На њену иницијативу у Кући мудрости (најугледнијој образовној установи Багдадског калифата) било је чак стотину жена које су училе Кур’ан напамет. Најпознатија је као жена славног багдадског халифе Харуна ар-Рашида.  Зубајда је била посебно значајна за водоснабдевање, чему се врло свесрдно посветила.

Међу египатским државницама истицала се Сит ал-Мулк (+1023) која је била фатимидска регенткиња, владарка толеранције према хришћанима и јеврејима, али и владарка у чије је време дошло и до суровог прогона Друза. У Андалузији се истицала Зејнеб бинт Исхак (+1075) за коју савременици истичу да је била најбогатија, најлепша и најутицајнија жена исламског света. Она је умногоме заслужна за експанзију Алморавида, династије која је важила за изразито ригидну у схватању ислама, али и војнички врло снажну. Зејнеб је била и једна од задужбинарки Маракеша, тако да је, уз Фез, и овај чувен марокански град, макар делимично, настао заслугом једне жене.

Фатима ал-Хура (+1493) је била последња владарка ал-Андалуса, некада моћног Кордовског калифата, земље толеранције хришћана, јевреја и муслимана, која је европској и светској цивилизацији много даровала. Фатима ал-Хура је заједно са својим сином Боабдилом напустила Гранаду након њеног пада 1492. године.

Истовремено, на истоку исламскога света појављује се од XI столећа нова сила-Турци, најпре Селџуци, а потом Османлије. Прва значајна селџучка жена коју вреди истаћи била је Гевхер Несибе Султанија, ћерка Килич Арслана, која је била не само селџучка владарка, него и ктиторка. Под њеним покровитељством дошло је до изградње медресе и болнице у данашњем Кајсерију у Турској (односно Кесарија кападокијска).

Међу османским султанијама вреди поменути Gülçiçek Hatun, која је била жена султана Мурата I, најпознатијег нама по томе што је погинуо у Косовској бици 1389. године. Међутим, његова најзначајнија жена била је велика добротворка и задужбинарка, чак је и саградила себи маузолеј и гроб у Бурси. Управо је крај средњег века и турбулентна епоха почела све већа женска активност и валиде султаније постају институција која је обележила један дуг период када је Османско царство на врхунцу. Прва права валиде султанија била је Хафса Султан (Ајша), мајка Сулејманова, која је у периоду 1520-1534. године била изузетно политички активна, управљала је као самостална владарка градом Манисом. Тамо су очуване и њене бројне задужбине.

Међутим, без сумње најпознатија османска жена била је Анастасија или Александра Лисовска, пореклом Пољакиња, Русинка или Украјинка, а коју историја памти под именом које на турском значи насмејана, односно Хурем Хасеки Султанија, док су је савремени западни извори сачували под именом Рокселана. Иако се често у јавности повезује са бројним сплеткама недоказана је њена умешаност у дворске интриге, као и у елиминацију потомства које је султану Сулејману Величанственом (1520-1566) подарила њена ривалка Махидевран.

То наравно не значи да Хурем није била политички активна, напротив. Свакако је утицала да на место великог везира дође Дамад Рустем Паша, муж њене ћерке Михримах, и њих двоје заједно са Хурем су направили савез за Селима II, односно за устоличење Хуреминог и Сулејмановог сина као наследника у борбама за престо које су се водиле на цариградском двору. Спољна политика коју је водила Хурем оличена је у савезу са Пољском. Она је упутила чак два писма пољском краљу, а у тој преписци он је чак назива и сестра Хурем. То је произвело бројне спекулације о њеном пореклу, али је вероватније да се ради о томе да је она потицала из крајева који су били део Пољске.

У њене задужбине спадају хамам, имарет, две медресе, болница-Хасеки султан комплекс, које се сматра за прво дело Мимара Синана, а задужбине су јој и џамије у Анкари и Једренама. Прва жена која је до краја живота на султановом двору и тиме остала уписана у историју Османског царства.

Међу небројеним исламским научницама издвојићемо само неке, најзанимљивије и најпознатије. Ум ал-Дарда (+700) била је у раном исламском периоду учитељица Курана, преноситељка Хадиса, али и васпитачица халифе Абд-ал Малика. Сајида Нафиса ал-Тахира (+824) била је једна од најистакнутијих правница Багдадског калифата, док је Ариб (+890) била можда и прва теоретичарка музике у историји, али и плодна композиторка (сачувано је преко 1000 песама).

Међу бројним женама које су оставиле печат на величанствену културу Андалузије била је и Лубна из Кордове (Х век) математичарка, граматичарка, оснивач библиотеке, једна права полихисторка која показује у свом идентитету сву лепоту културе коју је средњовековно Пиринејско полуострво изнедрило. Ал-Иџлија ал-Астурлаби (Х век) се бавила и астролабом, док је Сутајта ал-Махамали (+987) била такође полихисторка. Она се бавила бројним наукама, оставила  је траг у дисциплинама најширег дијапазона од математике до хадиса и тумачења самог Курана. Ајша бинт Ахмед (+1009) је, пак, остала упамћена у историји и као списатељица, панегиричарка, преписивачица манускрипата, највећа библиофилка Ал-Андалуса.

Шејха Фахр-ун-Ниса Шахда (+1112) остала је записана у историји као мухадиса, калиграф и особа коју су савремени исламски извори називали понос жена. Фатима ал-Самарканди (+1185) је била врло угледна правница, граматичарка, доносила је чак и фатве, које су биле уважаване. Била је и врстан  познавалац Курана, а прво је живела у Самарканду, а потом је прешла и у Алепо.

Медицина је била једна од најважнијих тековина средњовековног ислама. Женска хигијена и гинекологија су биле изузетно развијене, као и козметика, депилација и друге активности које су пре свега сматране корисним за здравље. Дојење, запаљења материце су били познати исламским учењацима оба пола у средњовековном муслиманском свету, док је акушерство у исламској цивилизацији било изузетно развијено. Постојао је чак и став да недостатак секса изазива хистерију код жена. Жене су у средњем веку у муслиманском свету могле лечити мушкарце и обрнуто. Две су жене хирурзи на двору алмохадског владара ал-Мансура у Андалузији, а зна се да су постојале жене лекари и хирурзи на османском двору.

Поред науке, жене су у средњовековном исламском свету оставиле значајан траг на религији, али и лепој писаној речи. У време владара Андалузије Ал Хакима у Кордови записано је да је било чак 170 жена специјализовано за преписивање књига. Најпознатије женско име средњовековног исламског света је ипак Шехерезада. Ко је била Шехерезада? Вероватно настала на основу личности краљице Хомај, или на основу мајке Харуна ар-Рашида, овај лик постао је синоним за оријенталну књижевност. Из њених прича које је причала владару Шахријару, како је овај не би убио, као што је чинио са другим робињама, настала је 1001 ноћ, ремек-дело источњачке књижевности.

До данас, по УНЕСКУ. најстарији универзитет који је додељивао неку врсту диплома је управо из исламског света. Иако је ова теза подложна критици, нарочито због тога што то није био концепт универзитета већ медреса, као и због чињенице да тај концепт сам по себи настаје три века касније, ипак је битно поменути ову високошколску установу. И за њега је везана једна жена – Фатима ал Фихри, а речени први универзитет је отворен у Фесу и Кајраунију 859. године. Иако је тешко дефинисати га као универзитет, несумњиво је битно истаћи да једна жена стоји иза тога да је отворена прва институција која је додељивала неке врсте диплома.

Две жене по имену Сир ал-Аџам су биле познате у исламском свету, једна је била правница из Дамаска, а друга суфи и философкиња, коментарисала ибн ал-Арабија. Ајша ал-Манубија (*1267) је била једна света жена, и сама суфи мистик, али и доброчинитељка, патрон Туниса све до данас. Ајша ал-Баунија (*1517) ауторка великог дела Принципи суфизма, мистик, поетеса, писац религиозних дела је још једна велика жена, чије деловање на прелому епоха показује колики су значај имале знамените и чувене жене средњовековног исламског света у коме су оставиле неизбрисив траг.