Да ли је Твитер заиста слободан?

Аутор: Жељко Ињац, новинар

Илон Маск је купио Твитер за 44 милијарде долара. Куповина и перипетије око куповине су трајале готово пола године. Након куповине Твитера и обећања да ће то бити слободна платформа, без канселовања корисника због другачијих ставова од званично прихватљивих за глобалну елиту, Маск је ушао у дубиозу из које се не назире крај.

Његова лепа жеља да постоји глобална платформа на којој ће бити омогућена слобода говора претворила се у његову ноћну мору.

Оно што се десило Трампу, док је био председник Америке, сада се дешава Маску.

Буквално исти шаблон канселовања. Прво су поједине велике корпорације најавиле одлазак са Твитера. Затим су поједине европске државе најавиле цензуру те платформе, да би на крају читав низ познатих и глобално утицајних појединаца листом деактивирали налоге на Твитеру. Међу њима предњаче лево-либерални глумци из Холивуда али и неки политичари.

Након што се суочио са глобалистичком машинеријом, којој не пада на памет да дозволи реалну слободу говора на било којој великој друштвеној мрежи, Маск је месецима покушавао на суду да се извуче из процеса куповине Твитера. На крају, када му то није пошто за руком и када је преузео Твитер, дао је следећу изјаву: „Твитер не може тек тако да постане разуздано место које је слободно за свакога”.

Иако је и сам део глобалистичке елите, морао је коначно да заигра онако како свира онај део те елите с којом се он баш и не саглашава у потпуности. Мејнстрим медији су ову његову изјаву протумачили као жељу да се умире страхови оглашивача на Твитеру. Други пак, као тактички потез, иза кога не стоји реална жеља да се заиста одржи старо стање Твитера. Старо стање, наравно, подразумева цензуру, ограничење слободе говора, канселовање неподобних појединаца и бројне факт-чекере који вршљају по мрежи ловећи неистомишљенике.

Када је почео да отпушта руководиоце Твитера, мејнстрим медији су се обрушили на њега тврдећи да Маск једно прича а друго ради. Заправо, руководиоци су напустили Твитер далеко богатији. На крају, управо они су судским процесом условили Маска да се куповина Твитера спроведе до краја.

Након куповине Маску је остало или да покуша да балансира између услова који поставља њему ненаклоњен део глобалистичке елите или да тера инат и заиста направи једну слободну платформу.

Да би доказао како је Твитер заиста слободан, један од првих потеза му је био деблокирање налога бившег председника Трампа. Ово је учинио путем гласања на Твитеру. На крају је написао да је глас народа глас Бога. Међутим Трамп се није ватио на Твитер, само му је одблокиран профил.

Ричард Гренел је након одблокирања Трамповог профила изјавио да је разговарао са бившим председником Америке и да овај нема жељу да се врати на Твитер, пошто је у међувремену направио своју друштвену мрежу Truth Social. Проблем са Трамповом друштвеном мрежом је у томе што је ограничена само на кориснике из Америке. Трамп је практично сам себи ограничио домет утицаја искључиво на САД, иако је уложио огрмна средства за подизање сопствене друштвене мреже, није постигао значајне резултате. Такође, многи корисници Трампове мреже се жале да су правила ригорознија него на Твитеру.

Но свеједно, овим потезом Маск је демонстрирао добру вољу да Твитер заиста постане мрежа на којој ће бити омогућена слобода говора. И оно што је најважније, СВЕТ је у то поверовао. Маск је подстао апостол слободе говора. С његовим ставовима се можете слагати или не али му више нико не може оспорити добро вољу да „свет“ заправо сајбер спејс, учини слободнијим. Мада је интернет био далеко слободнији на самом почетку, него ће то Маск икад омогућити на сад његовој Твитер платформи, временом су те слободе смањиване. Миц, по миц, увођена су ограничења, да би у време короне све кулминирало а факт чекери постали нека врста сајбер полиције која насумично пуца у кога стигне, не обазирући се на правду и истину. То је заправо оно што је многе кориснике интернета погодило, емотивно пре свега. Јер да би завели какав такав „ред“, односно поредак у до тада анархичном и слободном сајбер свету, интернет полиција је многе невине послала на „робију“, тј блокирала им профиле или их кажњавала у недоглед, тако да су појединци сами одустајали од прусуства на друштвеним мрежама.

Твитер је дигитална верзија кајрона – платформа коју медији масовно користе за најбрже могуће пласирање информација, али и обратно за најбрже прикупљање информација.

Лака претрага на овој платформи омогућава медијима да дођу до најактуелнијих информација широм света у делићу секунде.

Канселовање појединаца или медија на Твитеру је ускратило информације како појединцима корисницима платформе, тако и самим медијима.

Маскова идеја да претвори Твитер у платформу за слободну дискусију, без обзира на идеолошке различитости, за сад је само идеја.

На пример, српски медији, који нису под контролом странаца, означени су на Твитеру као режимски медији. Та ознака сама по себи не значи ништа али Твитер условљава кориснике да прво учине неколико кликова, да би се тобоже обавестили о линку који желе кликнути, односно о медијима чији је то линк, што додатно компликује нестрпљиве твитераше, те већина на крају одустаје временом од уласка на линкове домаћих медија постављених на овој мрежи.

То је дало предност страним медијима на српском језику, који су често антисрпски настројени, те су њихове објаве на Твитеру далеко испраћеније, а њихови линкови многоструко кориснији за њих лично.

Твитер је још далеко од слободе коју је имао пре почетка корона пандемије. Маск вешто балансира између дозвољеног и пожељног. Но, да је начинио значајан корак у ослобађању Твитера и да после тог корака више нема назад, па макар га то коштало и самог опстанка ове друштвене мреже, јасно је било оног момента када је почео да објављује цензурисани материјал чланка Њујорк поста, који је Твитер 2020. третирао као да је у питању дечја порнографија. Што значи, не само да је уклонио тај садржај, него и све оне који су га шеровали, лајковали или на било који други начин користили.

Чланак се односио на садржај лаптопа Хантера Бајдена, сина актуелног председника Америке.

Од твита да је „Птица пуштена“ (на слободу) до твита „Почињемо“ којим је Маск најавио објављивање докумената о томе шта се заиста догодило са уклањањем приче о лаптопу сина америчког председника Џозефа Бајдена, није прошло много времена.

Хантер Бајден је однео лаптоп на поправку. Након тога су процурели његови мејлови који сина председника Америке инкриминишу. Најшкакљивији мејлови су свакако о Украјини али и његовом приватном животу. Блокирање ових информација на Твитеру се одиграло у време предизборне председничке кампање у Америци.

Одлуку о уклањању твитова донела је бивша директорка правног сектора Вијаџа Гаде.

Твитови су уклоњени под изговором да је дошло до страног уплитања у изборни процес у Америци и да је било хаковања. Ништа од свега није поткрепљено доказима.

Људи на руководећим позицијама у компанији Твитер нису били једногласни по питању блокирања садржаја, који је на крају ипак означен као небезбедан.

Твитер се није зауставио само на блокирању садржаја твитова новинара Таибија, већ је блокирао и све оне који су шеровали спорне твитове, између осталих и портпаролку Беле куће Кејли Мекенани.

Коначно је испливала истина у вези цензуре на Твитеру у време председничких избора у САД. Демократе из Представничког дома су захтевале од компаније Твитер да врши већу цензуру и тврдиле да Први амандман, који се односи на слободу говора, није апсолутан, те да друштвене мреже морају бити под већом контролом како ИСТИНА не би постала релативна.

Чија истина?

Бајденова администрација се сада суочава са тужбама републиканских државних тужилаца који тврде да је својевремено искоришћена моћ да се подрије Први амандман.

Демократе у конгресу и даље покушавају да усвоје закон којим би се омогућило формирање картела медијских компанија, процензорски оријентисаних, који би имао довољну снагу и подршку државе да намеће арбитражне споразуме технолошким компанијама. У преводу на српски, да се задржи па и увећа цензура на друштвеним мрежама.

Друштвене мреже су виђене као опасност за поједине идеологије. Наравно, у мејнстрим медијима се све лепо упакује у борбу за очување демократије, али заправо је позадина приче у идеологији.

У питању је политичка борба.

Ослобађање Твитера је велики подухват јер покреће собом лавину која разоткрива читаву мрежу идеолошких цензора. Машинерију која се вешто крије иза флоскула слободе, једнакости, демократије, док заправо врши невиђену цензуру.

Зато је право питање колико ће подухват Илона Маска уродити плодом и где ће бити линија преко које ни он сам неће смети прећи. Шта и ако постигне довољну слободу на Твитеру ако цензорска машинерија одлучи да канселује читав Твитер?

Маск је довољно мудар да разуме с чим се ухватио у коштац. На крају то му је било јасно и приликом саме куповине Твитера јер је већ на почетку дигао руке од свега, па је потом присиљен да под одређеним, наметнутим, условима купи ову друштвену мрежу. Ако и успе да ослободи Твитер од екстремне идеолошке цензуре, не значи да неће морати прихватити извесне услове контроле садржаја на овој друштвеној мрежи.

Било би нереално очекивати да Масковим ослобађањем Твитера буде започета нека антицензорска револуција, којом би идеолошки цензори били уздрмани али ће Маск свакако остати упамћен у историји интернета као први глобалиста који се борио за слободу говора на интернету.

Оно што је реално у овом моменту јесте само то да Твитер постане мало слободнији него што су то други медији и друге друштвене мреже. Мало у смислу да буду омогућене дискусије између корисника који заступају различите идеологије, да се ту и тамо појаве некакве „сензационалне“ информације и одржи привид слободе.

Теоретичарима завере читава ова ујдурма око куповине Твитера од стране припадника глобалне елите, тј Илона Маска и не значи ништа друго до замајавање широких народних маса и после неуспешне тоталне цензуре одвртање једног вентила, кроз који ће изаћи народно незадовољство.

Ствари ипак нису тако једноставне. Маск, иако део те глобалне елите, ипак није део исте екипе која је желела тоталну цензуру и контролу информација. Није све црно-бело, мало је и сиво. Маск заиста жели да омогући одређене слободе, па макар оне биле сведене само на једну друштвену мрежу. Маск зна да је тај вентил потребан. Да без ће без њега маса потражити алтернативу. Алтернатива може бити нешто што се не може лако контролисати, као рецимо руска апликција Телеграм.

Заиста би било поражавајуће за западне демократије да им Русија буде узор демократије. А управо се то догодило захваљујући бескрупулозној цензури претходних година. Руски Телеграм је постао глобална мрежа, на којој је већина интернет корисника потражила информације, истину, алтернативу.

Ригидни цензори старог кова и из редова републиканаца и демократа, нису били довољно свесни, да својом непопустљивошћу заправо гурају целу планету на руске и кинеске друштвене платформе. ТикТок, Телеграм, па чаки ВКонтакте су претходних година доживели процват. Управо захваљујући нефлексибилности идеолошких цензора из Вашингтона.

Илон Маск ће морати да одигра пажљиво не замерајући се превише „својима“ а притом не изазивајући подозрење и суревњивост на истоку. Ако успе у овом балансирању, запад ће поново преузети примат на друштвеним мрежама, које су данас важније од класичних медија. Ако не успе… па, алтернатива већ постоји. Планетарно најјаче, самим тим и најдоминантније друштвене мреже ће постати оне које се потписују кинеским и ћириличним руским словима.

Ипак, ни Маск није усамљен и није ово искључиво само његов подухват. Трансхуманисти којима припада су схватили да се силом не постиже много. Па ће своју псеудорелигиозну идеју покушати да презентују као борбу за слободу, за човечност, имитирајући прве хришћане и уверен сам да ће постићи циљ. Већ су га донекле постогли – Маск је постао нови симбол слободе говора, не баш попут Сноудена и Асанжа али ту негде. За разлику од поменуте двојице, Маск ће задржати своју платфрому, утицај и помоћи ће снажнијем промовисању глобалистичких циљева, зелене агенде и трансхуманистичких идеја. Маск је само мудрији и вештији глобалиста.