ДЕЛОВАЊЕ ПОКРЕТА ХИЗМЕТ И ЊЕГОВЕ ПОЛИТИЧКЕ ПОСЛЕДИЦЕ

Аутор: мср Мирела Лончар

Религија је значајан мултидимензиони феномен који утиче на политику и међународне односе. Међутим, политичке науке дуже време нису придавале религији место које заслужује. Наиме, политиколози су занемаривали религију и то понајвише због доминантне теорије секуларизације. Теорија секуларизације заступала је став да ће религија изгубити на значају услед пораста образовања и економског развоја. Међутим, то се ипак није десило. Религија данас, као и у прошлости, битан је феномен који утиче на политику. У прилог тој чињеници говори формирање политиколошке дисциплине политикологије религије.¹ Политикологија религије, као научна дисциплина, формирана je на Факултету политичких наука у Београду 1993. године. Овај податак је од велике важности јер управо утемељење научне дисциплине политикологије религије позиционира Републику Србију и Универзитет у Београду на значајно место у академском свету.² Значај политикологије религије огледа се управо у томе што њеним сазнањима можемо правилно и критички испитати и разумети сложене политичке процесе као и политичко понашање религијских актера.

Како би разумели утицај и значај религијских актера на политичке токове и политичке последице, прво ћемо представити шта су религијски актери. Религијски актери, посебно исламски и хришћански, транснационални су актери који битно утичу, како позитивно тако и негативно, на политику и међународне односе.³ Транснационални религијски актери могу се дефинисати као недржавни актери који имају одређено религијско учење као и активну везу и односе са другим актерима у другим државама или међународним организацијама, сматра Шани.⁴ Хајнс налази да транснационални религијски актери могу утицати на суверенитет држава, и то управо тежњом за унапређењем интереса искључиво својих религијских заједница.⁵ Транснационални религијски актери могу створити услове и за креирање транснационалног религијског друштва, сматра Хајнс.⁶ Ови актери се служе привлачним идејама као и медијима, који им омогућавају да шире своју „позитивну“ поруку глобално како би креирали транснационално религијско друштво.⁷ Џонатан Фокс наводи да фундаменталистички покрети, посебно исламски, настоје да створе светско религиозно друштво које не познаје границе.⁸

Један од транснационалних религијских актера који је активан у данашњем свету јесте транснационални исламски покрет – Гуленов покрет или покрет Хизмет (Служба). Овај покрет формирао је бивши турски имам Мухамед Фетулах Гулен шездесетих година XX века у Републици Турској. Гуленов покрет се формално дефинише као друштвени, исламски, „неполитички“⁹ покрет који има за циљ промовисaње одрeђених вредности и идеја, међу којима су: идеја „модерног, умереног ислама“, квалитетног образовања, међурелигијског дијалога, толеранције, демократије, ненасиља, као и идеја успостављања моста између ислама и Запада.¹⁰ Циљ овог покрета је стварање транснационалног друштва – Златне генерације идеалних људи (Altın Nesıl), као и стварање новог светског поретка у коме ће ислам доминирати. Како бисмо то доказали, навешћемо цитате из Гуленове књиге „Статуа наших душа: повратак исламске мисли и активизма“ који гласе: „Ми не верујемо да ће ишта ново доћи кроз капитализам, или кроз фантазију комунизма, или социјализма, или хибрида социјалдемократије, или од старог либерализма. Истина која је битна, јесте да, уколико постоји свет који је отворен за нови светски поретак, то је наш свет“.¹¹„Од Америке до Европе, од Балкана до Великог кинеског зида, и срца Африке, скоро свуда, вера, нада, безбедност, као и мир, још једном ће доћи испод кишобран ислама, читаво човечанство ће сведочити новом светском поретку далеко изван замишљања“.¹²

Овај исламски покрет разликује се од других исламских покрета јер користи специфичну методу деловања. Наиме, Гуленов покрет настоји да кроз градњу образовних институција и организација, као и организовањем разних састанака и конференција, шири „позитивну“ слику својих активности и идеја, како би привукао што више симпатизера. Хакан Јавуз, један од најзначајних академских истраживача који се бави питањем Гуленовог покрета, сматра да Гуленов покрет промовисањем претежно „западних вредности“ настоји да прикаже „позитивну слику ислама“ претежно Западу и Американцима.¹³ Гуленов покрет се деведесетих година XX века проширио изван граница Републике Турске и формирао организације и институције широм света и тако постао транснационални исламски покрет. Данас, институције Гуленовог покрета можемо наћи у Централној Азији, на Балкану, у Европи, Латинској Америци, Африци, Аустралији као и у Сједињеним Америчким Државама (САД), у којима лидер покрета Хизмет Мухамед Фетулах Гулен живи од 1999. године у самонаметнутом изгнанству.¹⁴

Битна чињеница која се односи на овај покрет и која указује на неочекивани обрт у разумевању овог покрета, који се „формално“ залаже за идеје умереног, модерног ислама, толеранције, демократије, ненасиља и друге, јесте да је Гуленов покрет, као и његов лидер Мухамед Фетулах Гулен, оптужен за покушај пуча у Републици Турској 2016. године. Овај догађај – покушај пуча 2016. године, круцијалан је догађај који мења перцепцију разумевања и природе деловања Гуленовог транснационалног исламског покрета, како у Републици Турској тако и у осталим земљама света у којима Гуленов покрет поседује инфраструктуру и кадар. Турска влада, на челу са председником Републике Турске Реџепом Тајпом Ердоганом, оптужила је овај исламски покрет за корупцију и покушај преузимања власти у Републици Турској.¹⁵ Гуленов покрет је оптужен за инфилтрирање својих чланова у кључне институције Републике Турске (војску, полицију, правосуђе, образовање, медије и др.) како би преузео моћ и формирао „државу у држави“ или „паралелну државу“. О инфилтрирању чланова покрета Хизмет у кључне институције Републике Турске говори и снимак из 1999. године на којем је приказан лидер Гуленовог покрета како позива своје присталице да се инфилтрирају у кључне артерије система у Републици Турској, који гласи: „Ви морате ући у артерије система без тога да ико примети ваше присуство док не дођете до свих центара моћи… док се не стекну услови, следбеници морају наставити овако. Ако следбеници ураде нешто пре времена, свет ће сломити наше главе и муслимани ће патити свуда, као у трагедији у Алжиру, као у Сирији 1982… као у годинама невоља и трагедија у Египту. Време није још право. Ви морате чекати на време када будете комплетни и када услови буду повољни, док не будемо могли да цео свет носимо на свом рамену… Морате да сачекате време када ћете освојити сву државну моћ, док не доведете на своју страну сву власт уставних институција у Турској… Сада сам вам изразио своја осећања и мисли у поверењу… верујући у вашу лојалност и дискрецију.“¹⁶

Према истраживању Хакана Јавуза и Бајрама Балција, „гуленовци“ су контролисали све сфере друштва и политике у Републици Турској и, што је најзначајније, постали су доминантан фактор у институцији војске која је словила за „гвозденог чувара секуларизма“. Како су постали доминантни у војсци, следећа станица утицаја био им је Парламент. Наиме, након парламентарних избора 2011. године у Републици Турској „гуленовци“ су тражили 52 места у Парламенту Републике Турске. Овај захтев био је недопустив за Партију правде и развоја – АКП партију.¹⁷ Поред политичког деловања у Републици Турској, „гуленовци“ политички делују и у другим земљама у којима имају институције и чланове. Битан податак који се односи на Гуленов политички утицај изван Републике Турске је и тај да је Национална телевизија тзв. Косова – РТК, објавила вест да Гулен финансира рад одређених чланова у Парламенту тзв. Косова како би лобирао за своје политичке интересе.¹⁸ Поред тога, морамо нагласити да се ученици и студенти у Гуленовим институцијама широм света обучавају како би постали гувернери, политичари, судије, администратори и пословни људи будућности.¹⁹

Међутим, иако све ове чињенице упућују на политичко деловање Гуленовог покрета, Гулен одбацује оптужбе које га доводе у везу са покушајем организовања пуча 2016. године. Мада, према поменутом истраживању Хакана Јавуза и Бајрама Балција, налазимо да је Гуленов покрет умешан у организовање покушаја пуча 2016. године у Републици Турској. Доказ томе је присуство Кемала Батмаза и Адила Окуза – два значајна човека из редова Гуленовог покрета, који су били на кључним местима у време покушаја пуча.²⁰ Након покушаја пуча, влада и председник Републике Турске прогласили су ванредно стање и донели одлуку о затварању свих институција и организација које се доводе у везу са овим покретом, који је означен као терористичка организација Фетулаха Гулена (FETÖ), а бројни чланови овог покрета су ухапшени. Међутим, неке од ових институције су затворене, док су неке преузете од стране турске власти и стављене под контролу турске државне организације Мариф. Председник Републике Турске наложио је и осталим земљама у којима је Гуленов покрет активан да затворе институције, а да запослене, тј. чланове Гуленовог покрета, изруче Републици Турској. Неке земље попут Пакистана и Сомалије поступиле су по налогу председника Републике Турске и затвориле ове институције. Међутим, Гуленове институције су у многим земљама и даље активне, али са поприлично ослабљеним финансијским и инфраструктурним могућностима. Гуленове институције сада спадају под сферу тзв. дијаспоре.²¹ Поред оптужби за организацију покушаја пуча, Гуленов покрет се терети и за организацију убиства руског амбасадора у Републици Турској Андреја Карлова, децембра 2016. године.²² Сви ови догађаји упућују на снажне политичке последице деловања овог транснационалног религијско-политичког покрета.

Поред поменутих политичких последица случај Гуленовог покрета као и покушај пуча у Републици Турској утицали су и на измену институција и Устава у Републици Турској као и на отежавање билатералних односа Републике Турске са другим земаљама у којима покрет Хизмет има активне институције. Овде пре свега мислимо на отежавање билатералних односа Републике Турске и САД, пошто се Гулен и даље налази у САД које одбијају да га изруче Републици Турској, уз наводе о непостојању доказа за покушај организовања пуча 2016. године.²³

Деловање Гуленовог покрета присутно је и на Западном Балкану, где је утицај Гуленових институција највидљивији у Републици Албанији. Поднебље Западног Балкана у прошлости је било део Отоманског царства, а како се Гулен, оснивач покрета Хизмет, позива на значај модела Отоманског царства, деловање овог покрета на Западном Балкану је битно јер производи одређене религијско-политичке последице у земљама Западног Балкана. Ту пре свега мислимо на питање билатералних односа Републике Турске и земаља Западног Балкана. Наиме, Република Турска, од кључног момента у новијој историји Републике Турске, покушаја пуча 2016. године, на билатералне односе са земљама Западног Балкана, гледа понајвише у виду односа земаља Западног Балкана према Гуленовом покрету и његовим институцијама које се налазе на њиховој територији, како сматра Мевлудин Ибиш.²⁴ Како је Република Србија исказала подршку влади Републике Турске у решавању питања око Гуленовог покрета, ова ситуација условила је унапређење билатералних односа Републике Турске и Републике Србије. Данас Република Турска има најбоље економске и трговинске односе са Републиком Србијом у односу на друге земље са територије Западног Балкана. Поред тога, Република Турска је захвална Републици Србији што није подржала покушај пуча 2016. године.²⁵ Порука која долази из Републике Турске је и та да је Република Србија кључни партнер у креирању нове ере односа на Балкану.²⁶

На крају, можемо закључити да је покрет Хизмет и политички покрет који својим деловањем производи одређене политичке последице, све са циљем унапређења својих интереса који ће водити освајању и преузимању моћи. Утврђујући ову истину, налазимо да се без познавања политикологије религије не могу на прави начин разумети савремени политички процеси као ни политичко понашање религијских актера.

Литература:

Watmough, Simon P. and Öztürk, Ahmet Erdi, “From “Diaspora by Design” to Transnational Political Exile: The Gülen Movement in Transition”, Politics, Religion & Ideology, 19/1, 2018, pp. 33–52.

Vračić, Alida, “Turkey’s Role in the Western Balkans”, Stiftung Wissenschaft und Politik, German Institute for Interntional and Security Affairs, Berlin, 2016.

Gülen, Fethullah M., The Statue of our souls: Revival in Islamic thought and activism, The Light, New Yersey, 2005.

Duffy Toft, Monica, “Religion and Civil Wars: Next Steps?”, in: Religion and International Relations: A Primer for Research, The Report of the Working Group on International Relations and Religion of the Mellon Initiative on Religion Across the Disciplines, University of Notre Dame, pp. 142–151.

Ebaugh, Helen Rose, The Gülen Movement – A Socialogical Analysis of a Civic Movement Rooted in Moderate Islam, Springer, Dordrecht, Heidelberg, London, New York, 2010.

Ibish, Mevludin, “Western Balkans and Turkey after the coup d’etat attempt (15th of July 2016)”, Adam Akademi, 6/2, 2016, pp. 75–94.

Yavuz, Hakan M., Balci Bayram (eds), Turkey’s July 15th Coup: What Happened and Why, The University of Utah Press, 2018.

Jevtic, Miroljub, “Political Science and Religion”, Politics and Religion Journal, Vol. 1, No. 1, Belgrade, 2007.

Јевтић, Мирољуб, Политикологија религије, Центар за проучавање религије и верску толеранцију, Београд, 2009.

Jevtić, Miroljub, “25 years of Politology of Religion”, Christianity-World-Politics, Journal of the Catholic Political Thought, The Institute of Political Science, Warsaw, 2019, pp. 151–158.

Лончар, Мирела, Основе политичког деловања Хизмет покрета, Центар за проучавање религије и верску толеранцију, Београд, 2017.

Lončar, Mirela, “Hizmet Movement as a Subject of Research of Politology of Religion”, in: Jevtić, Miroljub and Veković, Marko (eds), Politology of Religion: A Biannual Conference 2018, Conference Proceedings, pp. 177–192.

Mulalic, Muhidin, “Content Analysis of Western Balkans Daily Newspapers on July 15 Coup D’etat in Turkey”, Gelecek Vizyonlar Dergisi, Future Visions Journal, 3/1, 2019, pp. 26–34.

Shani, Giorgio, “Transnational Religious Actors and International Relations”, in: Haynes, Jeffrey, Routledge Handbook of Religion and Politics, Routledge, Taylor and Francis Group, London and New York, 2009, pp. 308–322.

Sharon-Krespin, Rachel, “Fethullah Gulen`s Grand Ambition: Turkey`s Islamist Danger”, Middle East Ǫuarterly, Winter, 2009, pp. 55–66.

Таşкаya, Özgür, Religion as a Soft Power in International Relations, M.A. Thesis, Istanbul Technical University, Institute of Social Sciences, Istanbul, 2011.

Fox, Jonathan, “Integrating Religion into IR Theory“, in: Haynes, Jeffrey, Routledge Handbook of Religion and Politics, Routledge, Taylor and Francis Group, London and New York, 2009, pp. 273–292.

Haynes, Jeff, “Transnational Religious Actors and International Politics”, Third World Quarterly, Taylor & Francis, Vol. 22, No. 2, 2001, pp. 143–158.

Haynes, Jeffrey, “Transnational Religious Actors and International Order”, Perspectives, Vol.

17, No. 2, 2009,  pp. 43–69.

Holton, Christopher and Lopez Clare, The Gülen Movement – Turkey’s Islamic Supermacist Cult and its Contributions to the Civilization Jihad, The Center for Security Policy, 2015.

Интернет извори:

https://freedomhouse.org/article/restoring-balance-us-turkey-relationship-rule-law , приступљено 2. 9. 2019. године.

*[email protected]

• Погледати више о томе у: Jevtic, Miroljub, “Political Science and Religion”, Politics and Religion Journal, Vol. 1, No. 1, Belgrade, 2007. као и у Јевтић, Мирољуб, Политикологија религије, Центар за проучавање религије и верску толеранцију, Београд, 2009.
• Погледати више о томе у: Jevtić, Miroljub, “25 years of Politology of Religion”, Christianity-World-Politics, Journal of the Catholic Political Thought, The Institute of Political Science, Warsaw, 2019, 151–158.

• Duffy Toft, Monica, “Religion and Civil Wars: Next Steps?”, in: Religion and International Relations: A Primer for Research, The Report of the Working Group on International Relations and Religion of the Mellon Initiative on Religion Across the Disciplines, University of Notre Dame, pp. 142–

• Shani, Giorgio, “Transnational Religious Actors and International Relations”, in: Haynes, Jeffrey, Routledge Handbook of Religion and Politics, Routledge, Taylor and Francis Group, London and New York, 2009, pp. 308–

• Haynes, Jeff, “Transnational Religious Actors and International Politics”, Third World Quarterly, Taylor & Francis, 22, No. 2, 2001, pp. 143–158.

• Haynes, Jeffrey, “Transnational Religious Actors and International Order”, Perspectives, Vol. 17, No. 2, 2009, pp. 43–

• Погледати више о томе у: Таşкаya, Özgür, Religion as a Soft Power in International Relations, M.A. Thesis, Istanbul Technical University, Institute of Social Sciences, Istanbul, 2011.

• Fox, Jonathan, “Integrating Religion into IR Theory”, in: Haynes, Jeffrey, Routledge Handbook of Religion and Politics, Routledge, Taylor and Francis Group, London and New York, 2009, pp. 273–

• О политичком деловању Гуленовог покрета погледати више у: Лончар, Мирела, Основе политичког деловања Хизмет покрета, Центар за проучавање религије и верску толеранцију, Београд, 2017.

• Погледати више о томе у: Ebaugh, Helen Rose, The Gülen Movement – A Socialogical Analysis of a Civic Movement Rooted in Moderate Islam, Springer, Dordrecht, Heidelberg, London, New York, 2010.

• Gülen, Fethullah M., The Statue of our souls: Revival in Islamic thought and activism, The Light, New Yersey, 2005.

• Исто.

• Holton, Christopher and Lopez Clare, The Gülen Movement – Turkey’s Islamic Supermacist Cult and its Contributions to the Civilization Jihad, The Center for Security Policy, 2015.
• Многе од ових институција су затворене након покушаја пуча 15. јула 2016. године и захтева владе Републике Турске.
• Погледати више о томе у: Holton, Christopher and Lopez Clare, The Gülen Movement – Turkey’s Islamic Supermacist Cult and its Contributions to the Civilization Jihad…, рр. 16.

• Sharon-Krespin, Rachel, “Fethullah Gulen`s Grand Ambition: Turkey`s Islamist Danger”, Middle East Ǫuarterly, Winter, 2009, 55–66.

• Yavuz, Hakan M., Balci Bayram (eds), Turkey’s July 15th Coup: What Happened and Why, The University of Utah Press, 2018.

• Погледати више о о томе у: Лончар, Мирела, Основе политичког деловања Хизмет покрета…, стр. 90.

• Погледати више о томе у: Watmough, Simon P. and Öztürk, Ahmet Erdi, “From “Diaspora by Design” to Transnational Political Exile: The Gülen Movement in Transition”, Politics, Religion & Ideology, 19/1, 2018, pp. 33–

• Погледати више о томе у: Yavuz, Hakan M., Balci Bayram (eds), Turkey’s July 15th Coup: What Happened and Why…

• Watmough, Simon P. and Öztürk, Ahmet Erdi, “From “Diaspora by Design” to Transnational Political Exile: The Gülen Movement in Transition”, 33–52.

• Погледати више о томе у: Lončar, Mirela, “Hizmet Movement as a Subject of Research of Politology of Religion”, in: Jevtić, Miroljub and Veković, Marko (eds), Politology of Religion: A Biannual Conference 2018, Conference Proceedings, pp. 177–

• https://freedomhouse.org/article/restoring-balance-us-turkey-relationship-rule-law, приступљено: 9. 2019. године.

• Ibish, Mevludin, “Western Balkans and Turkey after the coup d’etat attempt (15th of July 2016)”, Adam Akademi, 6/2, 2016, pp. 75–

• Погледати више о томе у: Mulalic, Muhidin, “Content Analysis of Western Balkans Daily Newspapers on July 15 Coup D’etat in Turkey”, Gelecek Vizyonlar Dergisi, Future Visions Journal, 3/1, 2019, pp. 26–

• Vračić, Alida, “Turkey’s Role in the Western Balkans”, Stiftung Wissenschaft und Politik, German Institute for Interntional and Security Affairs, Berlin, 2016.