Аутор: Стеван Стојков
Дигитална технологија је дубоко укорењена у савременом друштву. Практично, она је постала део нас. Интернет, рачунари, паметни телефони као и велики број електронских, практичних справица повезаних са њима (мислимо да употреба енглеске речи „gadgetˮ пара уши) променили су начин на који живимо и радимо више од било ког другог технолошког открића.
Дигитално доба без сумње представља најповезанију еру у људској историји. Интернет је наше животе учинио много лакшим. И ту не мислимо само на повезаност која је избрисала све временске и просторне границе, већ и на тренутну доступност огромне количине података и информација. Захваљујући њему, рачунарима и паметним телефонима одговор на скоро свако питање које нам падне на памет је на дохват руке. Међутим, то је само једна страна медаље, она позитивна.
Развој и ширење употребе дигиталне технологије је довео и до својеврсне културне револуције, тј. промене у навикама људи, у њиховим односима и начину на који међусобно комуницирају. Све распрострањенија употреба дигиталних уређаја је олакшала комуникацију и доступност података и тиме омогућила значајан напредак у различитим областима, али је у исто време, постепено довела до тога да се људи осећају заробљени у виртуелном свету, стварајући код њих обавезу да увек буду доступни (Always-on culture).
Савремени начин живота је велики број људи „поставио” да сатима седе испред екрана рачунара, не остављајући им прилику да се запитају колико заправо времена проводе у виртуелном свету. Истраживачи који су се бавили овим питањем су сагласни и њихов одговор је – превише. Дневно пред различитим екранима проводимо више времена него што спавамо. Према истраживању Nielsena, просечна одрасла особа проведе око 11 сати дневно слушајући, гледајући, читајући или комуницирајући уз помоћ дигиталних медија.
На послу користимо рачунар (персонални, лаптоп, таблет). Код куће, одмарајући се од посла или пак у жељи да убијемо досаду користимо рачунар: гледамо филмове, играмо видео-игрице, сурфујемо интернетом, дружимо се преко друштвених мрежа… На путу од посла до куће, или било где другде да кренемо уз нас је скоро увек паметни телефон.
Највише информација налазимо претражујући интернет управо помоћу паметног телефона. Штавише, паметни телефон је по правилу прва ствар коју ујутро узмемо у руке, јер већини он служи као будилник, а веома често с њим у руци касно увече лежемо и у кревет.
У суштини, више времена проводимо у виртуелном, него у стварном свету. Дигитална технологија, као уосталом и свака друга, сама по себи није лоша, али њена прекомерна употреба може имати нежељене последице. Дуг боравак у дигиталном окружењу често изазива више стреса него што доноси користи. Истраживање Америчког психолошког удружења, објављено 2017. године, показало је да скоро једна петина људи каже да је за њих технологија извор стреса.
Такође, стална повезаност коју омогућује, али добрим делом и намеће технологија може утицати на квалитет живота и преоптерећеност чула. Њена прекомерна употреба може изазвати последице по здравље, а у крајњем случају код одређеног броја људи она може створити зависност од интернета и технологије.
Студија објављена у јуну 2020. године у Dialogues in Clinical Neuroscience наводи да је честа употреба технологије повезана са појачаним симптомима недостатка пажње, оштећеном емоционалном и социјалном интелигенцијом, зависношћу од технологије, социјалном изолацијом, поремећеним развојем мозга и поремећајем спавања у неким случајевима.
Равнотежа између употребе технологије и стварног живота је нарушена. Тога смо свесни сви ми. Бројна истраживања то недвосмислено показују. Према једном од њих 43% испитаника је изјавило да проверава своје имејлове, поруке и друштвене мреже „сталноˮ, a студија коју је спровео GlobalWebIndex је открила да је трећина испитаника забринута за своје здравље и своју добробит због претеране употребе паметних телефона.
Да ли је могуће повратити равнотежу или је та битка унапред изгубљена? Које кораке треба да предузмемо ако се ипак решимо да је водимо? Пре него што потражимо одговоре на ова питања, мислимо да је неопходно одговорити прво на следеће – да ли зависност од интернета и технологије заиста постоји?
Зависност
Одговор је потврдан, постоји. Прекомерна употреба дигиталних технологија код одређеног броја људи временом може изазвати зависност која постаје све већи проблем са којим се суочава модерно друштво. Истраживања показују да око 61% људи признаје да превише времена проводи на интернету и испред својих дигиталних екрана.
У стручним круговима се још увек води дебата да ли зависност од интернета и технологије треба означити као ментални поремећај. Зависност од технологије тренутно није укључена у Дијагностички и статистички приручник за менталне поремећаје (Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders–DSM) Америчког психијатријског удружења.
С друге стране, Кина и Јужна Кореја су зависност од интернета идентификовале као значајну претњу по јавно здравље. У Кини је још 2008. године зависност од интернета класификована као ментални поремећај и кроз кампове за одвикавање већ је прошло 24 милиона младих који су се суочили са овим проблемом.
Професионалци који препознају зависност од интернета и технологије као ментални поремећај имају тенденцију да је класификују или као опсесивно-компулзивни поремећај или као поремећај контроле импулса. Они се такође залажу и за развој јединствених дијагностичких критеријума, што би у многоме унапредило борбу против овог поремећаја, јер би олакшало његово препознавање и дефинисање.
Технолошка зависност се може дефинисати као „поремећај контроле импулса који укључује опсесивну употребу мобилних уређаја, интернета или видео игрица, упркос негативним последицама по корисника технологије. Овај поремећај се такође може назвати дигиталном зависношћу или зависношћу од интернета”.
Зависност од интернета укључује: зависност од друштвених мрежа, паметних телефона, стриминг видео или аудио садржаја, видео игрица, вести, порнографије, апликација за упознавање, онлајн куповине или било које друге дигиталне активности које временом постају компулзивне и проблематичне по благостање корисника.
Идеја да прекомерно и проблематично коришћење интернета и рачунара испуњава критеријуме за зависност није новијег датума. За неке ће то можда представљати изненађење, зависност од интернета као проблем истражује се од 90-тих година прошлог века.
Зависност од употребе интернета као посебан психолошки поремећај први пут је идентификован 1995. године. Користећи свеобухватан случај студије корисника интернета, то је учинила др Кимберли С. Јанг. Исте године она је основала и Центар за зависност од интернета, а 1998. године је развила „Тест зависности од интернета” (The Internet Addiction Test-IAT).
Тест чини упитник од 20 ставки које укључују питања као што су:
– Колико често откријете да остајете на мрежи дуже него што сте намеравали?
– Колико често вам се други у вашем животу жале на количину времена које проводите на мрежи?
– Колико често ишчекујете када ћете поново бити на мрежи?
На ова питања испитаници одговарају са једним од 6 понуђених одговора по Ликертовој скали. По завршетку теста, све вредности одговора се сабирају, а резултат се израчунава и користи за одређивање присуства или тежине зависности од интернета.
Временом развијени су и други тестови зависности од интернета који су такође постали популарни. Могу се пронаћи на интернет страницама бројних удружења и организација која се баве овим проблемом. Oви тестови могу послужити као одличан инструмент самопроцене, лако се користе и брзо показују резултате. Свако ко посумња да се превише времена „дружи” са дигиталним уређајима требало би да уради неки од ових тестова.
Прекид
Свесни смо да превише времена проводимо у дигиталном окружењу и примећујемо да то негативно утиче на наше ментално и физичко здравље, на резултате које постижемо на послу или школи, на односе са блиским пријатељима… Како да се уздржимо од коришћења дигиталних уређаја? Како да прекинемо „везу” са нашим паметним телефоном када се, како су то истраживања показала, често чак и претварамо да проверавамо свој телефон како би скратили или избегли разговор са људима?
У фебруару ове године медији су пренели вест да је извршни директор Salesforce, Марк Бениоф, предузео „дигиталну детоксикацију”: 10 дана без технологије у француском полинезијском летовалишту. Да ли је то решење – прекид, бар привремен, без коришћења интернета и дигиталних уређаја? Шта је заправо дигитална детоксикација?
Последњих година термин „дигитална детоксикација” је постао веома популаран и привлачи пажњу људи који траже начине да се смањи прекомерно коришћење технологије и поврати равнотежа у животу. Први пут је употребљен око 2012. године, иако је, као што смо видели, идеја о смањивању коришћења технологије постојала и пре тога.
Поред њега у употреби су и следећи термини: прекид, апстиненција, искључење, временско искључење. Ипак, дигитална детоксикација се „одомаћила” као кровни термин за различите активности и механизме ограничавања коришћења електронских уређаја, било у потпуности или њихових одређених функција.
У Оксфордском речнику дигитална детоксикација се дефинише као „временски период током којег се особа уздржава од коришћења својих електронских уређаја, што се сматра могућношћу да се смањи стрес или да се фокусира на друштвене интеракције у физичком свету”.
Дакле, дигитална детоксикација представља концепт који подразумева периодично искључивање или смањивање коришћења интернета и електронских уређаја као што су рачунари, паметни телефони и сл. Идеја водиља је да се током овог временског периода смањи стрес, побољша пажња и повећа концентрација, унапреди комуникација и односи са људима и побољша опште здравствено стање.
Период дигиталне детоксикације може бити краткотрајан, рецимо пар сати у току дана, а може да траје и неколико дана, недеља, па чак и месеци. Због негативних последица које може изазвати прекомерна употреба интернета и технологије, с једне стране, и позитивних ефеката које доноси њихова смањена употреба, дигитална детоксикација је за многе постала жељени изазов.
Бројне студије су показале да прекомерна употреба технологије може негативно утицати на наше физичко и ментално здравље. Превише времена проведеног испред дигиталних екрана може проузроковати синдром компјутерског вида. Ово стање се односи на разне проблеме са очима и поремећаје вида, а познато је и под називом дигитални стрес. Најчешћи симптоми дигиталног стреса су: напрезање очију, њихова сувоћа, замагљен вид, болови у врату и раменима, главобоље.
Истраживање Journal of Public Health спроведено 2019. године је показало да претерано слање порука може да изазове синдром „текстуалног врата” и „палац паметног телефона”. Синдром текстуалног врата се јавља када се мишићи врата напрежу да би држали главу горе док гледате доле у телефон. Дуго држање паметног телефона и стално слање порука може довести до бола и грчења палца и прстију.
Студије су откриле да само присуство паметног телефона у непосредној близини, чак и ако се активно не користи, смањује ниво емпатије и квалитет разговора у интеракцији са другим људима. Истраживачи су овај феномен назвали The iphone effect. Колико је велики страх код појединих да ће изгубити свој телефон или остати без сигнала, најбоље описује чињеница да је он добио посебно име – номофобија.
Прекомерна употреба интернета и технологије често се користи као механизам за борбу против досаде или избегавање непријатних животних ситуација. Слабо смо свесни протока времена нарочито док смо на друштвеним мрежама. Тренд коришћења друштвених мрежа је у сталном порасту. Оне су нам омогућиле сталну повезаност, али су у многоме промениле начин на који комуницирамо. Такође, оне пред нас постављају вештачке циљеве (лајкови, нови пратиоци) који се никада до краја не испуњавају.
Заробљеност у лавиринту друштвених мрежа чини људе све усамљенијим и несрећнијим. У сталном такмичењу за социјалним оправдавањем на друштвеним мрежама, људи постају све анксиознији и депресивнији. Због наметнуте сталне доступности и осећања притиска да треба одмах да реагују на свако обавештење или поруку, многи се од својих дигиталних уређаја не одвајају ни кад крену на спавање, што веома негативно утиче на дужину и квалитет сна.
Прекомерна употреба интернета и технологије може довести до зависности која изазива неуролошке компликације, психолошке поремећаје и социјалне проблеме. Да би се то избегло веома је важно обратити пажњу на знаке који упућују на могућу зависност од технологије. Неки од њих су:
– Преокупација размишљањем о коришћењу технолошких уређаја.
– Компулзивна технолошка употреба или осећање жудње и порива за коришћењем дигиталних уређаја.
– Занемаривање важних животних области као што су посао, школа или односи на рачун технологије.
– Губитак интересовања за друштвене и слободне активности у којима сте некада уживали на рачун технологије.
– Коришћење дигиталних уређаја у опасним ситуацијама као што је вожња аутомобила или шетња градском улицом.
– Коришћење дигиталних уређаја за изазивање задовољства или доживљаја задовољства.
Свеобухватније листе симптома и знакова зависности од интернета и технологије могу се пронаћи на сајтовима бројних организација и удружења, попут Technology Addicts Anonymous (са којег смо за илустрацију преузели наведених 6 знакова), који нуде помоћ и подршку у ослобађању од ове зависности.
Кораци
Шта треба да ураде појединци који код себе препознају ове знаке? Како да поврате контролу и време које уобичајено проводе пред дигиталним екранима и искористе га на много бољи начин? Јединствено решење – оно које би свима гарантовало успех – не постоји, а потпуно искључење то свакако није.
Потпуно одустајање од технологије се неће догодити. За велику већину људи то једноставно више није изводљиво. Треба бити реалистичнији и поставити разумнији циљ – смањење употребе интернета и технологије. Мада се у борби за повратак контроле над својим слободним временом, смањење коришћења технологије може чинити као скроман циљ, не треба сметнути с ума да веома често мале ствари чине велику разлику.
Тачан одговор на питање која количина времена проведена испред дигиталних екрана је добра или лоша је немогуће утврдити. То зависи од особе до особе. Стога би први корак био добијање јасне слике о употреби технологије на индивидуалном нивоу. Како је то време подељено на различите апликације на вашем телефону је одлично место за почетак. Постоје бројне апликације које ће вам помоћи да то брзо утврдите. Када то учините, једноставно подесите телефон и ограничите апликације које вам краду највише слободног времена.
Искључите обавештења (нотификације) на телефону. Истраживања показују да ће трећина обавештења на телефону покварити ваше расположење. Искључивањем обавештења свих неважних апликација, мање ћете проверавати телефон и више ћете уживати у стварном свету.
У неважне апликације свакако спадају апликације друштвених мрежа. На друштвеним мрежама се, у стварности, не дешава ништа хитно, а ако имају нешто заиста важно да вам саопште, пријатељи то неће учинити преко њих. Неважне апликације можете слободно и обрисати, а уместо њих инсталирати оне које ће вам омогућити да блокирате све локације које вам одвлаче пажњу на вашем телефону или рачунару.
Одредити време током дана када уопште нећете користити интернет и технологију. Резервишите тај период за шетњу или бављење хобијем. Ако решите да у то време тренирате у неком фитнес клубу, на тренинг крените без телефона. У случају да вам је то тешко, за почетак – једите на миру, одложите телефон и немојте гледати телевизор за време оброка.
У борби против досаде књиге могу да буду одличан савезник. Ако волите да читате, радите то на „старомодан” начин. Читање с књигом у руци је далеко пријатније него преко рачунара. Рецензија објављена у Journal of Research in Reading 2019. године сугерише да смо, када читамо на папиру, ефикаснији и свеснији него када читамо на екрану.
Опуштање уз књиге нас може на прави начин припремити за спавање. Истраживањима је показано да све дуже време проведено пред екранима сваког дана је дефинитивно повезано са скраћеним сном. Гледање серија преко рачунара пред спавање или проверавање телефона пред непосредни одлазак у кревет, лоше утиче на трајање и квалитет сна. Вештачко плаво светло које емитују дигитални екрани повећава будност и потискује хормон мелатонин до 22% што негативно утиче на сан.
Будући да већина људи користи паметни телефон уместо будилника, некима то добро дође да одмах по отварању очију, кад им је телефон већ у руци, обиђу друштвене мреже и информативне портале. Да се не би баш одмах по буђењу обрели у дигиталном свету, решење је једноставно – ограничите употребу телефона на његову основну функцију, те, ако немате, набавите прави будилник.
Према заговорницима дигиталне детоксикације, и ове мале промене у свакодневном коришћењу интернета и технологије имаће позитивног ефекта – учиниће људе смиренијим и опуштенијим, задовољнијим собом, спаваће боље, биће здравији, продуктивнији и мање изложени стресу.
***
Међутим, постоје и другачија мишљења о дигиталној детоксикацији. Одређен број стручњака дигиталној детоксикацији није давао шансе за успех ни у време кад се овај термин први пут појавио, пре скоро 10 година. Данас је они сматрају не само застарелом, већ и готово немогућом за спровођење. Да ли су у праву?
Мали број истраживања се бавио ефектима дигиталне детоксикације. Према једном од њих, од људи који се одлуче на детоксикацију, чак 80% каже да се осећа „ослобођеноˮ, али ипак 50% испитаника признаје да има осећај да нешто пропушта.
Друга студија која се бавила ефектима дигиталне детоксикације је показала да она може деловати: позитивно, неутрално, али, у случајевима њене радикалне примене, и негативно на физичко и ментално здравље људи.
Интернет и технологија код људи, без сваке сумње, изазива осећај хитности и потребу за сталном доступношћу, што може бити веома стресно. Стога, наш закључак је да прављење малих корекција и пауза у употреби интернета, паметних телефона и осталих електронских справица не може да шкоди.
Извори:
https://www.techtarget.com/searchcio/definition/Internet-addiction
https://internetaddictsanonymous.org/
https://www.addictioncenter.com/drugs/internet-addiction/
https://www.psychguides.com/behavioral-disorders/computer-internet-addiction/
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3480687/
https://www.health.com/mind-body/digital-detox
https://www.itstimetologoff.com/digital-detox-facts/
https://journals.sagepub.com/doi/full/10.1177/20501579211028647
https://www.familyaddictionspecialist.com/blog/the-6-most-common-types-of-technology-addiction
Остави коментар