Аутор: Стеван Стојков
Друштвене мреже користе сви. Да ово није флоскула коју често можемо чути убедљиво нам доказује статистика. Наиме, статистички подаци нам показују да, закључно са октобром 2021. године, друштвене мреже имају 4,55 милијарди корисника широм света, што представља 57,6% укупне светске популације.
Ове бројке нам сугеришу да најмање 9 од 10 корисника интернета користи неку од друштвених платформи сваког месеца. Сложићете се да овај податак упечатљиво сведочи о константном успону који бележе друштвене мреже на глобалном нивоу.
У последњих 12 месеци, број корисника друштених мрежа бележи снажан раст. Од почетка године па до октобра 2021. постојећим придружило се 409 милиона нових корисника. Илити, друштвене мреже су добијале у просеку 13 нових корисника сваке секунде. Најпопуларнија друштвена мрежа је и даље Facebook који има 2,89 милијарди активних корисника месечно.
Протеклих дана управо је Facebook био у жижи интересовања јавности. Разлог није била његова велика популарност. Матична компанија која поред њега поседује и Instagram, Messenger и WhatsApp променила је име и сада се зове Meta.
Како je медијима саопштио њен оснивач и директор Марк Закерберг, промена имена је последица великог ребрендирања компаније и њене намере да свој домет прошири изван друштвених медија. Међутим, највећи део јавности верује да је прави мотив жеља да се компанија ослободи низа негативних прича које се везују за њу, а које су засноване на интерним докумнетима које је обелоданила њихова бивша радница.
Профит изнад сигурности
Према речима Френсис Хауген, доскорашњег водећег менаџера у тиму за грађански интегритет у компанији Facebook, лидери ове компаније знају како да своје производе учине сигурнијим, али не желе да то ураде. Како је она навела: „Они су свој огромни профит ставили испред људи.“
Нажалост, ово нису прве оптужбе на рачун великих интернет компанија и друштвених мрежа по питању нарушавања безбедности и приватности својих корисника. Практично од самог њиховог настанка део јавности оптужује друштвене мреже за, на првом месту, шпијунирање својих корисника, тј. неовлашћено прикупљање и анализирање њихових приватних података, а затим и за комерцијалну употребу и продају скупљених и обрађених података заинтересованим трећим лицима.
Управо са оваквом врстом оптужби Facebook се већ сусрео. Заједно са британском консултантском компанијом Cambridge Analytica он је био у центру скандала везаног за коришћење приватних података својих корисника у сврхе политичког маркетинга, а без њиховог знања. Како је на суду и доказано, Facebook је дозволио озбиљно кршење закона, јер није успео да заштити приватне податке 87 милиона људи који су користили његове услуге.
Занимљиво је да након доказане кривице на суду, популарност ове друштвене мреже није пала. Штавише, она је порасла, што несумњиво доказују горе наведене бројке. Будући да није тешко претпоставити да се и већина осталих интернет компанија и друштвених мрежа по питању безбедности података својих корисника понаша слично као Facebook, питање које се некако само намеће је зашто људи настављају да користе друштвене платформе са јасним знањем да их оне „шпијунирају“?
Види и буди виђен
Преко друштвених мрежа се свакодневно повезујемо са другим људима. Комуницирамо и размењујемо информације и податке са њима. Њихова употреба је свеприсутна и обухвата све старосне групе, друштвене класе и културе. Друштвене мреже су постале најефикасније средство за ширење информација различитој публици.
Виртуелна пријатељства и „алатке“ које су олакшале размену података у многоме су промениле комуникацијски пејзаж, што је резултирало и променама у етичким нормама и понашању појединаца на интернету и друштвеним платформама. За велики број корисника друштвених мрежа основно правило њиховог „живота“ на њима је: види и буди виђен.
Садржај који генеришу корисници углавном се састоји од мишљења, искуства и знања, али веома често укључује и личне податке. Како њих дефинишемо?
Лични подаци представљају све оне податке који се односе на особу, а на основу којих се она може идентификовати (директно или индиректно) и угрозити њена приватност. Под њима се подразумевају:
- име и презиме особе,
- адреса становања,
- имејл адреса,
- фотографија,
- ИП адреса,
- локација на којој се особа налази,
- подаци који служе за анализу и израду профила корисника (радне способности, економско стање, лична интересовања, понашање, потрошачке навике, кретање итд.),
- онлајн понашање особе (подаци који се прикупљају посредством колачића).
Пружање ове врсте података на друштвеним мрежама може се сматрати самооткривањем. Оно укључује сваку поруку о себи коју једна особа саопштава другима и њега не можемо избећи. Самооткривање се редовно дешава у процесу комуникације међу људима. Другим речима, оно представља предуслов за сваки друштвени однос.
Колико информација о себи, својим мислима и осећањима ће особа у процесу комуникације својевољно „открити“ другима обично зависи од резултата разматрања ризика и корисности. Доношење ове одлуке подразумева разрешење тензије између жеље за самооткривањем с једне стране и жеље за заштитом приватности с друге стране.
Приватност у дигиталној ери
Право на заштиту личних података и приватност представља једно од основних људских права. Међутим, дигитална револуција је редефинисала питање приватности. Изузетно брзим развојем дигиталних технологија и интернета остварење овог права је озбиљно доведено у питање.
Дигитална технологија је смањила и учинила теже препознатљивом границу између јавног и приватног простора и тако довела до честог излагања приватних података погрешној публици. Такође, омогућивши сталан надзор она је постизање и заштиту приватности у данашњем умреженом друштву додатно отежала.
Слабе појединачне мере заштите приватности у дигиталном окружењу довеле су до неетичког и непожељног понашања одређених његових чинилаца. Наиме, будући да у дигиталном друштву подаци представљају један од највреднијих ресурса, велике технолошке и интернет компаније, разне организације, па чак и владе прикупљале су и похрањивале у базе података личне податке великог броја корисника интернета без њихове сагласности.
Да би се успешно суочили за изазовом приватности у дигиталном окружењу, на првом место морамо је дефинисати. Шта је приватност? Према речима Хелен Нисенбаум, професорке информатике на Универзитету Корнел, приватност није право на тајност, нити на контролу, већ право на одговарајући проток личних података.
Ми као корисници интернета и друштвених платформи имамо право да знамо како и у које сврхе се користе наши подаци. Затим, ко их и колико дуго чува, ко све њима располаже. Такође, ми имамо право и да затражимо брисање личних података или исправку нетачних података.
Приватност на друштвеним мрежама
На друштвеним мрежама, услед деловања јачег осећаја припадности заједници, обично смо спремни да дамо више личних података него било где другде на интернету. Исто тако, само учешће на њима од нас захтева да игноришемо поједина лична ограничења приватности, што може довести до одређене рањивости.
Иако су друштвене мреже позитивно деловале на одређене аспекте свакодневице, њихови корисници би требали да буду свесни и ризика који са собом носи учешће на њима. Навешћемо само неке од могућих злоупотреба личних података на друштвеним мрежама:
- наношење штете угледу особе,
- застрашивање,
- уцењивање,
- лажно представљање,
- крађа идентитета,
- крађа помоћу информација прикупљених са мреже,
- ухођење и индустријска шпијунажа.
Заштита приватности, у њеном пуном смислу, како смо је малопре дефинисали, на друштвеним мрежама представља веома тежак задатак, јер су ове платформе управо дизајниране за дељење података.
Познато је да друштвене платформе граде своје пословне моделе на прикупљању и монетизацији корисничких података. Да би појединац постао корисник одређене друштвене мреже, он на њој мора креирати свој профил. Том приликом од њега ће се тражити да пружи одређене личне податке које иначе можда не би желео да открије. Популарност друштвене мреже и жеља да се повеже са својим пријатељима који је већ користе вероватно ће га „погурати“ да без много удубљивања у одељак политика приватности и читања смерница за заштиту података прихвати све услове коришћења и добровољно се одрекне дела своје приватности.
Парадокс приватности
Већина корисника друштвених мрежа је свесна да их присуство на њима и њихово активно коришћење може довести до губитка приватности. Није им непознато ни да се њихови лични подаци веома лако могу експлоатисати у комерцијалне сврхе. И поред тога, упркос деклеративној забринутости за своју приватност, највећи број њих није вољан да предузме стварне кораке у правцу заштите своје приватности.
Оваково понашање корисника друштвених платформи, када забринутост за своју приватност не прати и предузимање мера којим би се она заштитила, добро је познато и назива се парадокс приватности.
Разлози који доводе до парадокса приватности су вишеструки, а главни разлог се крије у чињеници да су људи лоши у процени ризика. Наша интуитивна реакција на опасност је често под великим утицајем емоција. Такође, она је подложна и когнитивним пристрасностима, што свеукупно за последицу има да корисници друштвених мрежа имају теденцију да потцене опасност од самооткривања личних података.
Не процењујући адекватно однос између ризика и користи од коришћења друштвених мрежа, корисници сматрају да је сасвим прихватљиво да компаније у чијем су власништву ове мреже користе њихове личне податке у замену за бесплатан приступ својим услугама. Према истраживањима рађеним у САД, 51% корисника друштвених платформи има овакав став.
Као што видимо, добар део корисника управља својим онлајн идентитетом на начин који угрожава њихову приватност на мрежи. Мада знају да су им на располагању разне опције за подешавање приватности, њихово понашање приликом дељења садржаја на мрежама није повезано са њиховом забринутошћу за приватност.
Индивидуалне разлике
И поред тога што људи добровољно остављају све више својих „дигиталних отисака“, питање приватности на друштвеним мрежама се не сме сматрати прецењеним. Ефекти протока велике количине личних података на друштвеним платформама могу бити веома сложени, а неки од њих се могу негативно одразити и на саму безбедност корисника.
Већина њих заштити барем одређене делове свог профила. Међутим, мотиви управљања утисцима на мрежи или нарцизам доводе до мање рестриктивних поставки приватности, те само мали број корисника промени подразумевана подешавања приватности.
На забринутост за приватност на друштвеним мрежама, понашање у вези њене заштите и ниво самооткривања највише утичу индивидуалне разлике корисника.
Одавно је познато да се људи разликују у почетној отворености са странцима и степену интимности између пријатеља. Неки људи воле да њихово окружење зна доста ствари о њима, док други праве оштру психолошку границу између себе и других и више воле да буду сами. Општа спремност да други сазнају нешто више о нама може се посматрати као диспозициона лична карактеристика. Она подједнако утиче на наше понашање и у стварном животу и на интернету.
Општа спремност на самооткривање највише утиче на самооткривање појединаца на друштвеним мрежама. Ова црта личности и самооткривање на мрежама су директно позитивно повезане. То су доказале и бројне студије.
Према резултатима тих студија, корисници који су генерално вољни да открију много личних података, највише су се и самооткривали на друштвеним платформама. Насупрот њима, корисници који више воле да остану „затворени“ према другима, мање су се откривали, тј. нису били вољни да деле своје личне и осетљиве податке на друштвеним мрежама. Другим речима, њихова забринутост да се превише личних података може пронаћи на мрежи је висока.
Фактор који такође утиче на ниво самооткривања је и број друштвених мрежа који особа користи. Ретко која особа користи само једну друштвену мрежу. Разноликост мрежа подразумева и откривање различитих личних података, те је било очекивано претпоставити да се број коришћених мрежа и ниво самооткривања налазе у директно позитивној вези.
Занимљиво је да су резултати студија показали да је претпоставка погрешна. Ниво самооткривања и број мрежа које особа користи су значајно негативно повезани. Корисници који користе мањи број друштвених платформи откривају више личних података, док су корисници који поседују налоге на већем броју мрежа више „будни“ по питању приватности.
Животна доб корисника је још један од фактора за који се претпостављало да има великог утицаја на ниво самооткривања. Сматрало се да су старије особе, будући да су им друштвене мреже „новост“, обазривије по питању своје приватности. За разлику од њих, за млађе кориснике, који су практично одрастали на мрежама, се веровало да су неопрезнији и већ навикнути на процесе откривања личних података мање забринути за своју приватност и самим тим склонији већем самооткривању.
Испоставило се да млади, мада имају донекле другачији појам приватности, нису без бриге о ризицима приватности на друштвеним мрежама, те се на основу студија показало да животна доб има незнатан утицај на ниво самооткривања.
Истраживаче који су се бавили овом темом занимало је и да ли пол утиче на однос између забринутости за приватност и нивоа самооткривања. Показало се да су жене генерално спремније да открију личне податке од мушкараца. Међутим, ове родне разлике постоје само у откривању осетљивих података познатим особама.
Иако жене чешће откривају своје омиљене књиге, омиљену музику и сл., веома ретко откривају осетљиве информације као што је, на пример, број телефона непознатим особама. Штавише, показало се да жене чешће од мушкараца своје профиле на мрежама подешавају као „приватне“ са ограниченим приступом другим корисницима, па се може закључити да се оне понашају разумније по питању приватности.
Друштвена релевантност
Људи су друштвена бића. Остваривање односа са другим људима је наша свакодневна потреба. Будући да су међуљудски односи веома сложени, њихова успешна изградња често од нас захтева одређена прилагођавања и прихватања групних норми. Према теорији друштвеног утицаја на ставове и понашање појединаца утичу ставови и понашање других, нарочито блиских и важних група као што су вршњаци. Како се ово одражава на ниво самооткривања на мрежама?
Ниво личних података које нека особа открива на друштвеним мрежама, поред њених индивидуалних карактеристика, зависи и од других корисника који учествују у комуникацији, као и од ситуационих и интеракцијских варијабли. Другим речима, на подешавање приватности одређене особе утиче и подешавање приватности њених пријатеља на мрежи.
Од раније је познато да људе више привлаче особе које се откривају у процесу комуникације и да имају теденцију да им узврате својим откривањем. Овај својеврсни реципроцитет самооткривања одвија се на принципу quid pro quo – ти мени, ја теби и представља важан подстицај откривању личних података на мрежама.
Осим овог принципа, јак друштвени притисак на самооткривање врши друштвена процена релевантности одређене мреже. Ако наше блиско окружење оцени одређену друштвену платформу као важну, расте вероватноћа да ћемо је и ми користити и открити се на њој.
Да је друштвена релевантност позитивно повезана са нивоом самооткривања показале су бројне студије. Узимајући у обзир утицај блиских група и перципиране друштвене релевантности, корисници су имали тенденцију да сами открију више личних података на мрежама које су користили њихови пријатељи и познаници. Путем објављивања ових података они су покушавали да изграде одређен степен популарности на друштвеној платформи коју су њихови пријатељи и вршњаци сматрали важном.
*
Повећана употреба свих интернет и друштвених медија мора бити адекватно испраћена питањима заштите приватности њихових корисника. Није довољно претпоставити да су корисници постали искуснији у њиховом коришћењу и да су научили како да се носе са изазовима бездености у дигиталном окружењу.
Служећи се интернетом и користећи друштвене мреже ми морамо бити опрезни и одговорни. Потребно је да добро размислимо пре него што објавимо неки лични податак на мрежи. Све што се једном објави на интернету на њему и остаје. И то трајно, без обзира да ли смо у неком тренутку тај садржај обрисали.
Питања приватности на друштвеним мрежама могу имати бројне и далекосежне личне, професионалне и безбедносне импликације. С друге стране, куповином појединих друштвеним мрежа и медија од стране великих интернет и технолошких компанија (Google је купио YouTube 2006, Microsoft је купио Skype 2011, а затим и LinkedIn 2016, Facebook је купио WhatsApp 2014. године) све је мање могућности да будете на мрежи без размене података са њима.
Управо због тога је постизање прихватљивог нивоа приватности на друштвеним мрежама веома тешко и захтева много труда од стране сваког појединачног корисника.
Извори:
https://academic.oup.com/jcmc/article/19/2/248/4067550
https://www.intechopen.com/chapters/70973
https://cyberpsychology.eu/article/view/4223/3265
https://datareportal.com/social-media-users
https://digitalni-vodic.ucpd.rs/zastita-licnih-podataka-i-privatnosti-na-internetu/?lng=cir
https://ec.europa.eu/croatia/secure_privacy_on_social_networks_hr
https://blog.mozilla.org/en/products/firefox/the-privacy-paradox-is-a-privacy-dilemma/
https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-54733002
https://www.bbc.com/news/technology-59083601
Остави коментар