Досије КАЗАХСТАН

Аутор: Данило Копривица, политиколог

https://www.youtube.com/watch?v=dBjt4n714Mg

Шта је индустрија америчког филма хтела да нам исприча филмом о Борату, а шта индустрија демократије актуелним покушајем удара у Алматију?

Да ли смо на крају октобарске приче о Сирији баш сасвим случајно наговестили да се сиријски сценарио ускоро сели тамо где су Ујгури ?

Да ли је главни град Казахстана Астана (Нур Султан до 2019) заиста светски центар масона, илумината и других тајних и дискретних друштава, или је тек покушај самовољне архитектонске потраге за недостајућим модерним националним идентитетом?

Потпуно непланирано и сасвим ненадано, вођени актуелним догађајима, остајемо у Азији. Причамо о Казахстану, а наглас и са добром зебњом размишљамо о нама.

Тачно је да Србија не лежи на нафти и гасу, да немамо космодром, да нас Борат још увек није открио, али и тако мали, незаобилазна смо станица у походу на „северне“ ресурсе. Oсим тога, попут Казахстана смо национално, верски и историјски шарени, али потенцијално наивнији, па нас не треба много погурати, да (се) брзо упалимо и упрегнемо у ратну машину која се захуктава.

Време је за шездесет шесту Зелену дебату, нову сесију серијала „Досије“.

ПРИРОДА И ДРУШТВО

Казахстан је девета земља света по површини, која износи 2,72 мил. км² и тек педесет друга земља света по броју становника, којих има око 18 милиона.

Већим делом Казахстан се простире у Азији, док његов прекоуралски део припада Европи. Претежно је низијска, степска земља, нагнута од истока према западу. На југоистоку земље налазе се импресивни планински венци, чији врхови досежу 7.000 метара. Земља нема излаз на море, оскудева у падавинама, а водене ресурсе чине језера (два највећа су Каспијско и Аралско), као и реке, од којих је највећа Сир Дарја.

Клима је изразито континентална, са веома хладним зимама и топлим летњим данима и доста хладним ноћима. Степске низије оскудевају у падавинама (200–300 мм), а недостатак воде компензује се заливањем из река и језера које носе воду са планина, где су падавине вишеструко веће (око 1000 мм).

КРАТКА НАПОМЕНА О ДУГОЈ ИСТОРИЈИ

Живот у Казахстану почиње од каменог доба. Сматра се да су први коњи управо овде припитомљени. Важност територија на путу свиле доводила је до сталне борбе са Персијанцима и Монголима. Тако је најпре створен народни идентитет у 15. веку, а потом и посебан језик у 16. веку.

Када су Руси за време Велике игре овладали земљом и започели масовно насељавање, јавио се покрет чије незадовољство је кулминирало 1916. године. Нападнута руска војска протерала је око 300.000 Казаха, а повратници су масовно убијани. Напокон, 1920. године земља је организована као аутономна социјалистичка република. Из тог периода, током 1921/22. године, остало је забележено да је у земљи од глади умрло преко милион људи.

Казахстан је 1991. године прогласио независност, и то као последња република СССР-а, што је носило јасну поруку о будућим везама са Русијом.

ДРУШТВО И ПРИРОДА

Казахстанци су сви становници земље. А Казаси су етнички припадници, који не живе само у земљи матици, већ и у Кини, Авганистану, Турској… Данас, Казаси чине 67% становника, Руси 21%, а преосталих 12% чине Татари, Украјинци, Узбеци, Белоруси, Пољаци, Ујгури, Азери, Корејанци (Корјо-сарам). До 1991. године у земљи је живело преко милион Немаца. Поволошки Немци, Руси и хиљаде Понтских Грка су се иселили након проглашења независности.

Државни језик је казашки, а службени је руски. Земља је заправо двојезична.

Највећи град је Алмати са 1,5 милиона становника, који је до 1997. године био и главни град земље. Данас је главни град Нур Султан, у коме живи око 700.000 становника и који се до 2019. године звао Астана.

РЕЛИГИЈА

Од стицања независности, верски живот је доживео велику експанзију. Укупан број верских објеката повећан је са око 700 на преко 4.000. Међу њима бројем доминирају џамије, којих је данас око 2.500.

Етнички Казаси су сунитски муслимани, заједно са Узбецима, Татарима и Ујгурима. Исламска правила живота мање су практикована него у у суседном Узбекистану и Таџикистану. Држава пажљиво мотри на активности екстремног ислама, па је тако својевремено, председник Назарбајев забранио оснивање вехабијског покрета.

У земљи постоји 258 православних цркава, 93 католичке цркве и око 50 протестантских цркава. Међу верујућима, присутни су и јудаизам, харе кришна и будизам. Православни Божић, као и муслимански Курбан Бајрам, државни су празници.

УЈГУРИ

Ујгури су народ који припада туркијској групи народа и који говори ујгурски језик. Најбројнији су у Кини, у покрајини Сикјанг где их живи око 8,6 милиона и они чине већину у Синкјангу. Поред Кине, у мањем броју их има у околним земљама, од чега највише у Казахстану (око 250.000).

Питање положаја, тачније грађанских и религиозних права Ујгура из Синкјанга, често је на дневном реду међународне јавности. Казахстан се држи доста умерено и резервисано по питању права кинеских Ујгура, док Запад, пре свега САД, упорно инсистира на већем казахстанском ангажовању.

Ујгури су у значајнијем броју (реч је о хиљадама) узели учешће у рату у Сирији. И док се један број њих спрема да са породицама ту и остане, други се наоружани ратним искуством и вођени различитим међународним интересима, спремају за повратак у завичај.

ЗЕМЉА ЕКСПЕРИМЕНАТА

Ако би било потребно наћи једну реч која би била синоним за новију казахстанску историју, то је свакако реч експеримент.

Земља депортација и гулага (15) или – откуд у Казахстану сви ти Немци, Пољаци, Корејанци, Грци, Татари…

Земља знојем заливаних Девичанских поља. Земља Космодрома и нуклеарних тестних полигона.

ЗЕМЉА ДЕПОРТАЦИЈА

Током принудних пресељења (1935–1950), депортовано је око 40 народности. У већини случајева радило се о насилном пресељењу са граничних подручја у унутрашњост земље.

Најпре је 1935. године у Казахстан депортовано 35.000 хиљада Пољака из редова „непоуздних елемената“. Накнадно ће у Казахстан и у Сибир бити депортовано још око 200.000 Пољака. У Казахстан и Узбекистан је 1937. године пресељена 171.000 совјетских Корејанаца. У периоду 1937–1941. у Казахстан је депортовано 500.000 Поволошких Немаца, док је још најмање толико расељено у Сибир, на Урал и на Алтајске планине.

Додајмо да је током Стаљинове ере у овој земљи основано 15 гулага тј. казнено-радних логора.

ПОВОЛОШКИ НЕМЦИ – МИЛИОН НЕМАЦА У СРЦУ РУСИЈЕ

„Ми, Катарина Друга, Царица свих Руса, допуштамо свим странцима да дођу у наше Царство и да се настане у губернији која им се допадне“ (22. 7. 1763).

Добродошлица се посебно односила на Немце јер је и сама царица заправо била Немица (Sophie Friederike Auguste von Anhalt-Zerbst), као и њен свргнути и убијени муж Петар Трећи (Karl Peter Ulrich von Schleswig-Holstein-Gottorf).

Немци су били ослобођени војске, дела пореза, добијали су финансијску помоћ и 30 хектара земље по породици. Гарантована им је слободна употреба матерњег језика, школовање на истом и слобода исповедања вере. Суочени са учесталим сукобима и религијским ограничењима у домовини, многи су позив озбиљно схватили.

И Немци су дошли. До средине 19. века, њих око 500.000.

Након Стаљинове смрти 1953. године, депортованима је било омогућено слободно кретање, које им је под претњом тешких санкција до тада било ограничавано у великој мери. Године 1991. мере депортације са свим пратећим забранама званично су проглашене као противзаконите и злочиначке.

Из Казахстана се након тога иселило преко милион људи – Немаца, Руса, Понтских Грка и других народа, који су већином отишли у своје матичне земље.

ПРЕПОРУКА ЗА ЧИТАЊЕ:

Гузељ Јахина: Деца Волге и Зулејха отвара очи

ДЕВИЧАНСКА ПОЉА

Идеја Никите Хрушчова зачета је 1954. године, да би 1956. године био донет декрет „Наводњавање и крчење Девичанских поља“. Преко 1,5 милиона људи отпутовало је у степе Казахстана, Урала и Сибира да од степа и од мочвара направи житнице. У том пројекту је волонтирало 300.000 омладинаца, чланова Комсомола.

Површина под житарицама повећана је за 45 милиона хектара. Већ прве године жетва је била историјски рекордна. Од укупно произведених 125 милиона тона, преко половине долазило је са Девичанских поља.

Хрушчов је означио крај пројекта 1959. године, не успевши да престигне америчку производњу. Молотов је и пре тога говорио да је величина кампање била почетна грешка, називајући је „непромишљеним покушајем“.

За првог секретара КП Казахстана 1955. године долази Леонид Брежњев, што јасно говори о великим државним очекивањима и о значају целе кампање. Брежњев ће убрзо наследити Хрушчова (1964) и написати књигу Девичанска поља.

КОСМОДРОМ БАЈКОНУР

Бајконур је највећи светски оперативни космички центар, који је испрва коришћен за тестирање интерконтиненталних ракета.

Налази се у казахстанској степи на 90 метара надморске висине, недалеко од реке Сир Дарја, 200 км источно од Аралског језера. Изнајмљен је Русији до 2050. године. Изнајмљена област је површине око 750 км², укључујући и истоимени градић у ком живи око 70.000 становика, који су послом готово у потпуности везани за рад у центру. Град, као и цела област, има статус „затвореног града“.

Облашћу самостално управљају Руске космичке снаге и Федерална космичка агенција Русије.

СЕМИПАЛАТИНСК

Први и највећи нуклерани тестни полигон у СССР – Семипалатинск, отворен је 1946. године, а прва нуклеарна тестирања извршена су 1949. године. Током коришћења на полигону је изазвано 468 експлозија. Полигон је оставио ненадокнадиве последице по људе и по природу. Процењује се да је око 1,3 милиона људи било изложено радиоактивним падавинама.

По проглашењу независности 1991. године, полигон је затворен, а Казахстан је постао једна од водећих земаља која се залаже за обуставу коришћења нуклеарне енергије у војне сврхе. За такву политику, отворено се залаже и нови председник Токајев.

У оквиру програма „Атом мира“ вршени су експерименти коришћења нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе. Ишло се дотле да су тестирани аутомобили на нуклеарни погон.

Сматрало се да су пројектоване нуклеарне експлозије идеалне за прављење великих резервоара за складиштење воде и других течности. Кратер изазван експлозијом у току реке Чаган, створио је језеро запремине 20 мил. м³ воде, из ког је требало да се наводњавају усеви и напаја стока. Од тога се одустало због енормне радиактивности воде.

Бомба која је положена у речно корито била је снаге 170 килотона и била је готово 9 пута јача од бомбе која је бачена на Хирошиму.

Иза њеног праска, остао је левак пречника 430 м и дубине 100 м. Странице су му биле истопљене попут стакла, да вода из њега не би отицала. Земља из кратера створила је брану, која је тиме зауставила лети сушну, мању реку, усмеривши је потпуно у левак.

„Не требам више видети ништа лепше“, записао је у свом дневнику инжењер Иван Турчин, вођа пројекта.

Језеро је деценијама коришћено за посматрање живота насељаваног биљног и животињског света, који је пристизао са разних меридијана. Познато је да су у језеро насељаване и пиране. Убрзо по насељавању 90% живота би умирало, а врсте које би опстајале мутирале су и физички и по понашању.

Језеро је и данас високо радиоактивно, са 100 пута већим вредностима од дозвољених. У њему и даље живе шарани који нарастају до једног метра дужине, који су мутирали и постали грабљиви месождери.

ДРУШТВО И ПРИРОДА

Казахстан је велики загађивач, са веома опасним еколошким проблемима на Касписјком и Аралском језеру.

Казахстан производи преко 40% уранијума на глобалном нивоу. На 12. месту је по резервама нафте. Међу највећим је произвођачима угља – преко 100 мил. тона годишње. Међу десет је највећих светских извозника угља, нафте и гаса. Након кинеске забране за рударење и промет криптовалута, Казахстан је постао друга земља, иза САД, са око 17 % светског учинка.

НЕМИР И СТРАХ

Наводни повод за актуелне немире јесте готово удвостручена цена енергената, пре свега ТНГ, који је главно аутомобилско гориво. Отприлике, то је поскупљење са 18 на 36 наших динара. Из тог, политичког разлога, тренутно је на снази ограничење максималне цене овог гаса на 13 РСД тј. на 50 тенги.

Немири су ипак више резултат дуготрајног незадовољства тешким условима рада, корупцијом и енормним богаћењем породице бившег председника и њему блиских кланова.

То да је „султанизација“ узрок, не крије ни садашњи председник Касим-Жомарт Токајев, који је најавио „кустуризацију“ и позвао најбогатије да се сами јаве и раздвоје бизнис и државне функције. Јуче су два члана владајуће породице поднела оставку. Само је једна од ћерки Назарбајева током 2006. године у Лондону потрошила 300 мил. дол. на куповину некретнина, авиона, банке…

НАЗОВИ БИНГА ЗАРАД РЕВОЛУЦИЈЕ

(цена ситница)

У ери када цене енергената иду у небо, када се једна Кина жали да јој Маскови сателити ометају рад државних сателита, ко може унапред да тврди да немири нису наручени из економских интереса?

Казахстан је највећи светски произвођач и извозник уранијума.

Међу водећим је извозницима угља, нафте и гаса.

Други је рударски центар света када су у питању криптовалуте.

Нема интернета – нема ни рударења!

Зато истичем да иза целокупне архитектонске мистике дојучерашње Астане заправо стоји само једна религија – религија бога „Криптокеша“, бога похлепе и новца.

Али немири у Казахстану, који су изазвали страх у целом свету, свакако су и резултат актуелне велике заинтересованости свих великих светских играча.

КАЗАХСТАНСКО ИСКУСТВО

Индустрија демократије је, баш као и индустрија геноцида, у служби колонијалних интереса.

Зато што индустрија демократије захтева и прети у име грађанских права, али заправо тражи нагодбе у изворима, пољима, аеродромима, етру и другим ресурсима.

Зато што индустрија геноцида свесно зида зид раскола, а не зид плача, извињења и помирења између Бошњака и Срба.

Зато што нас индустрија геноцида учи и подсећа да треба да се заувек поделимо на народ жртву и на народ џелата, спремни на мобилизацију кад им устреба а не да се запитамо можемо ли опростити и живети у миру, једни уз друге, ако већ не можемо заједно.

Социјална беда и неједнакост су најзначајнији аутентични окидач модерних немира.

Епидемија короне је најбогатије учинила двоструко богатијима.

Етнички и религијски сукоби претежно су параван иза кога стоје економски интереси.

Подгревање међунационалних тензија и пљачка природних ресурса кључ је за разумевање политике колонизатора и њихових домаћих сарадника – економских квислинга.

Попут Казахстана, на путу смо до „северних ресурса“, које би крупан капитал са господарима рата, по сваку цену хтео да прогута, ратујући до последњег Бошњака, Албанца, Црногорца, Хрвата или Србина. Њиховом богу похлепе и новца, богу „Криптокешу“ потпуно је свеједно.

Будућност је тако неизвесна да је често прецењена.

Ништа се не дешава без прошлости. Учимо се читању знакова крај историјског пута.