Аутор: Данило Копривица, политиколог
Зашто је лакше било призвати сукоб у Украјини и увести санкције Владимиру Путину, Сергеју Лаврову, Гаспрому и посебно П. И. Чајковском, него испоштовати јасан договор о неширењу Атлантске империје ван граница Немачке ?
Да ли је ово почетак краја осмогодишњег рата за Донбас или и крај почетне илузије о мирном преузимању руских природних ресурса путем индустрије демократије и спонтаних протеста?
Да ли по руској замисли, улазимо у најновији светски поредак – доба ТОПЛОГ РАТА, или су пред руском државом и нацијом дуге деценије тешког таворења на маргинама атлантске цивилизације?
Ако је председнику Украјине, требало свега два ратна дана да схвати да је остао сам, колико ће хладних зимских ноћи требати грађанима ЕУ, да схвате, да је ово био рат и за европско енергетско тржиште?
Причамо о Украјини, коју многи од 20.000 наших суграђана, рођака и пријатеља, доживљавају као своју постојбину, било да се изјашњавају као Украјинци или као Русини.
Причамо о земљи чији територијални интегритет је данас угрожен, о земљи која је међу првима осудила НАТО агресију на нашу земљу 1999. године, те ћемо због тога бити добронамерни, емпатични, али и спремни да ствари назовемо правим именом.
Увек када причамо о праву на суверен избор и о економским и друштвеним санкцијама, ми заправо размишљамо о нама.
Време је за шездесет осму Зелену дебату, нову сесију серијала „Досијеˮ.
***
Од пре неки дан, главна светска вест је, да је Русија напала Украјину, али мало ко се у тој вести сећа, да је овај сукоб почео много раније. Украјина је клопка за Русију. Клопка коју Русија, све и да је хтела, није могла избећи на дуже стазе. Без Украјине у свом политичком сазвежђу, Русија тешко да може бити империја. Запад то зна и зато је направљена украјинска клопка. Највећа жртва биће наравно украјински грађани. Било да су етнички Украјинци, било да су украјински Руси. И док је прокламовани главни циљ Путинове Русије, заузимање територија на којима су се саморганизовали украјински Руси, главни ратни циљ антируске коалиције је економско осакаћење Русије и прерасподела северних ресурса. Да ли су ове речи, заправо речи оправдања за руску специјалну операцију? Никако. Русија је извршила агресију, без дилеме. Време ће врло брзо показати да ли је за ту агресију имала барем дели-мично оправдање.
***
ЗЕЛЕНСКИ, ДОСТОЈЕВСКИ И ЧАЈКОВСКИ
И док се запад и све што мисли да личи на запад, одушевљава холивудизацијом дојучерашњег (руског) комичара, славећи га као хероја одбране Европе, не питајући га зашто је на Минхенској конференцији затражио пријем у НАТО или повратак статуса нуклеарне силе. Тачније, зашто је прешао све руске црвене границе, уместо да обезбеди поштовање Минских споразума. Убрзо су се јавили добровољци за одбрану од Русије и од свега што је руско. Пре него ли демократски запад заувек забрани Достојевског, као уистину главног и одговорног кривца за руски поглед на западне злодухе, кренуло се од Чајковског, иако је овај музички геније заправо последњи руски композитор који је требало да страда апропо актуелних догађаја. П. И. Чајковски је композитор опере Мазепа која је опевала делове живота и данас веома контраверзне историјске личности.
Иван Степанович Мазепа (1639–1709) био је козачки атаман који је заувек ушао у многа музичка и литерална дела, као интересантна, контраверзна и уметности склона личност. Руска православна црква до данас није скинула анатему са његовог имена, због преласка 1708. са руске на шведску страну током Северног рата (1700–1721). Од 1991. Мазепа добија све значајније место у украјинској историографији.
***
КРАТКА НАПОМЕНА О ДУГОЈ ИСТОРИЈИ
Украјинске жртве у Другом светском рату се процењују на 5 до 8 милиона људи, укључујући и убијене Јевреје. Од око 9 милиона совјетских војника погинулих у борби против нациста, око 1,5 милиона су били етнички Украјинци. Само у првом нападу на Кијев, погинуло је, или је заробљено око 600.000 совјетских војника.
Док се у редовима Црвене армије борило око 4,5 милиона Украјинаца, у редовима са-радника окупатора их је било око 200.000. У Украјини данас живи око 8 милиона Руса, а у Руској Федерацији око 3,5 милиона Украјинаца. Преко 30 милиона породица у Русији има завичајне или родбинске везе са Украјином. Руски језик говори око 20 милиона Украјинаца, док је пре 2014. године руски доживљаван као матерњи језик од стране барем 10 милиона људи.
Од независности, из године у годину број школа у којима се учи руски је стално опадао. Након усвајања закона о мањинским језицима из 2012. руски језик је имао статус званичног у мањем броју области на југу и на истоку земље. Након револуције 2014. закон о мањинским језицима је укинут, чиме су руски, као и сви други мањински језици, изгубили дотадашњи званични статус.
***
ПРЕПОРУКА:
Украјински писац, руског порекла – Андреј Курков: Последња председникова љубав
Руски писац, украјинског порекла – Николај Васиљевич Гогољ: Мртве душе и Ревизор
***
УКРАЈИНСКО ИСКУСТВО
Етнички, религијски и наизглед идеолошки сукоби су, претежно параван, иза кога стоје економски интереси. Подгревање међунационалних, међурелигијских и наизглед идеолошких тензија и са њима пратећа корупција и пљачка природних ресурса, кључ су за разумевање политике колонизатора и њихових домаћих сарадника – економских квислинга.
У економском страху да не дође до преклапања руско-немачких интереса, атлантски богови новца учиниће Кину још моћнијом.
Одлука Атлантске империје о прекиду пуних односа, за Москву је била очекивана, рекло би се, и планирана. Ако демонстрација силе у Украјини буде окончана по руској замисли, улазимо у најновији светски поредак – доба топлог рата, тј. руске и кинеске спремности да стратешке циљеве, с времена на време, реализују по скраћеном поступку.
Међутим, ако руске војне амбиције не испуне барем минималне циљеве, а то је формирање и одржање Новорусије, пред руском државом и нацијом су дуге деценије тешког таворења на маргинама атлантске цивилизације.
За Кину не треба бринути. Она се научила стрпљењу у историјској лекцији о којој сам причао у сесији Боксерски устанак.
Европа, дакле ЕУ, већ одавно није центар света. Биће да је напокон добро што смо се навикли на политичку периферију.
Ваља нам се образовати, радити, чувати ресурсе и тиховати, са намером да са једнима останемо пријатељи, а да са другима не (п)останемо непријатељи. Такође, ваља нам се надати и молити да крвопролиће недужних у Украјини што пре стане.
Будућност је тако неизвесна да је често прецењена. Ништа се не дешава без прошлости.
Учимо се читању знакова крај историјског пута.
Остави коментар