ДРАМСКА КЊИЖЕВНОСТ У СРПСКИМ И РЕГИОНАЛНИМ НАСТАВНИМ ПРОГРАМИМА ЗА СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

30/06/2024

Аутор: мср Владимир Папић

 

Драмска књижевност представља најмање заступљен књижевни род у наставним програмима и уџбеницима на основном и средњем нивоу образовања. Наставни програми за гимназије у Србији подразумевају тумачење петнаест обавезних драмских текстова током четири године изучавања књижевности са четири или пет часова недељно, због чега се не бисмо сложили са оценом Миодрага Павловића да су „дела драмске књижевности заступљена у значајној мери у наставним програмима оба узрасна нивоа” (Павловић 2013: 149). Драми није посвећена већа пажња ни у већини методика наставе књижевности, осим у поглављу „Драма као наставни проблем” методичког уџбеника Српски језик и књижевност у наставној теорији и пракси Павла Илића.[1]

Циљ наставе драмске књижевности у средњој школи јесте упознавање књижевноисторијског развоја драме и позоришта, као и њихових жанрова и карактеристика.[2] Нови Програм наставе и учења за гимназије у Србији драмску књижевност види и као медијум дијалога књижевних епоха – доводећи, на пример, народну баладу Хасанагиница у везу са истоименим драмским текстом Љубомира Симовића. Ипак, чини се да избор драмских текстова у регионалним програмима матерњег језика и књижевности у највећој мери следи традиционалне књижевноисторијске обрасце, што ћемо показати поређењем трију актуелних програма матерњег језика и књижевности у Србији, Црној Гори и Хрватској.[3]

Разред Лирика Епика (и епско–лирске врсте) Драма Укупно Драмска дела предвиђена програмом
Први разред – обавезни садржаји 7 25 4 4/36 (11%) Софокле (Антигона), Шекспир (Ромео и Јулија), Марин Држић (Дундо Мароје или Новела од Станца)
Први разред – изборни садржаји 4 10 1 1/15 (6,67%) Љубомир Симовић, Хасанагиница (одломак са војницима)
Други разред – обавезни садржаји 10 25 2 2/37 (5,4%) Јован Стерија Поповић (Тврдица), Бранислав Нушић (Госпођа министарка)
Други разред – изборни садржаји 9 10 2 2/21 (9,5%) Калдерон (Живот је сан), Молијер (Тврдица)
Трећи разред – обавезни садржаји 27 18 3 3/48 (6%) Чехов (Ујка Вања), Борисав Станковић (Коштана), Мирослав Крлежа (Господа Глембајеви)
Трећи разред – изборни садржаји 12 13 1 1/26 (3,85%) Хенрик Ибзен (Луткина кућа)
Четврти разред – обавезни садржаји 13 14 8 8/35 (22,86%) Љубомир Симовић (Путујуће позориште Шопаловић), Александар Поповић (Развојни пут Боре Шнајдера или Бела кафа*[4]), Душан Ковачевић (Балкански шпијун или Професионалац*), Семјуел Бекет (Чекајући Годоа), Шекспир (Хамлет), Гете (Фауст)
Четврти разред – изборни садржаји 0 17 0 0/17 (0%) /

Табела 1. Нови Програм наставе и учења за гимназију друштвено–језичког смера у Србији

У првој, критикованој верзији новог Програма наставе и учења није било ниједног аутора савремене српске драме, док у измењеној и допуњеној верзији програма[5] увиђамо да још увек нема заступљених драмских аутора млађе генерације, као ни афирмисаних ауторки попут Виде Огњеновић, Милене Марковић или Биљане Србљановић. У односу на претходно важећи наставни програм (са последњим изменама из 2011. године), Молијерово дело пребачено је из обавезног програма за први разред у изборни програм другог разреда гимназије, Јакшићево (Јелисавета кнегиња црногорска), Гогољево (Ревизор), Кочићево (Јазавац пред судом) и Цанкарево (Краљ Бетајнове) драмско дело је у потпуности изостављено из програма, док је Нушићев Народни посланик замењен Госпођом министарком, а Држићево и Ковачевићево дело дато у могућности алтернативног избора између Новеле од Станца и Дунда Мароја, односно Балканског шпијуна и Професионалца. Љубомир Симовић и Александар Поповић су једини нови аутори чије су драме уврштене у обавезан део Програма наставе и учења за гимназију, док се у средњим стручним школама даје могућност избора између драма ових аутора и Чаја у пет Борислава Пекића. Дисконтинуитет претходно важећих наставних програма за гимназије сада је решен уврштавањем дела како савремених српских писаца (осим Душана Ковачевића који је припадао канону и у ранијим програмима) тако и класичних дела светске драмске традиције, попут Калдеронове драме Живот је сан и Ибзенове Луткине куће.

Разред Лирика Епика Драма Укупно Драмска дела предвиђена програмом
Први разред 32 32 8 8/72 (11%) Софокле (Антигона), Аристофан (Жабе), Еурипид (Медеја), Шекспир (Ромео и Јулија), Марин Држић (Новела од Станца), Непознати аутор (Лукреција илити Ждеро), Вељко Радовић (Јаков грли трње)*, Вељко Мандић (Снаха је допутовала)
Други разред 9 37 6 6/52 (11,5%) Шекспир (Ромео и Јулија, одломак)*, Молијер (Тартиф), Стерија (Кир Јања), Гете (Фауст, одломак)*, Гогољ (Ревизор), Нушић (Народни посланик)
Трећи разред 37 14 4 4/55 (7,2%) Чехов (Ујка Вања), Станковић (Коштана), Крлежа (Господа Глембајеви), Ристо Ратковић (Зорај)*
Четврти разред 8 24 3 3/35 (8,5%) Шекспир (Хамлет), Бекет (Чекајући Годоа), Љубомир Ђурковић (Отпад)
Канон за матурски испит 7 14 6 6/27 (22,2%) Софокле (Антигона), Н. В. Гогољ (Ревизор), А. П. Чехов (Ујка Вања), М. Крлежа (Господа Глембајеви), В. Шекспир (Хамлет), С. Бекет (Чекајући Годоа)

Табела 2. Наставни програм Црногорског–српског, босанског, хрватског језика и књижевности (2011; 2020)

 Дела драмске књижевности у наставним програмима Црногорског – српског, босанског, хрватског језика и књижевности у великој мери се ослањају на традицију наставних програма Српског језика и књижевности на средњошколском нивоу образовања. Примећујемо да црногорски програми нуде шири канон читања и тумачења античке књижевности, те поред Хомеровог и Софокловог дела, програм подразумева могућност интерпретације дела грчких и римских песника, Еурипидове Медеје, Аристофанових Жаба, али и одломака из Аристотелове Поетике. Уџбеници настали према програмским изменама из 2011. године не садрже сва дела прописана програмом, међу којима су и драмски текстови Вељка Радовића, Риста Ратковића, као и Гетеов Фауст.[6] Уместо њега, дата је лирска песма „Баук”, која приказује Гетеово стваралаштво као песника, али не може да илуструје значај овог аутора за светску књижевност који би ученицима био представљен кроз читање Фауста. С обзиром на чињеницу да је роман Мајстор и Маргарита један од главних прозних текстова читанке за четврти разред гимназије у Црној Гори, изостављање Фауста онемогућава успешно разумевање овог Булгаковљевог дела. Међу драмским текстовима који се разликују у односу на програме у другим земљама региона, највише је оних чији су аутори са тла Црне Горе: Вељко Мандић, Вељко Радовић, Ристо Ратковић, Љубомир Ђурковић, али и непознати Которанин, аутор ренесансне комедије Лукреција. Аутори наставног програма одабрали су управо ово дело, односно једну од његових варијаната допуњену и осавремењену руком Антона Колендића како би приказали ренесансна стремљења у драми за коју се верује да је настала (а засигурно је била извођена) на тлу данашње Црне Горе.

Одељак Лирика Епика Драма Укупно Драмска дела предвиђена програмом
Хрватска књижевност 4 6 3 3/13 (23%) Држић (Новела од Станца), Гундулић (Дубравка), Крлежа (Господа Глембајеви)
Светска књижевност 2 4 3 3/9 (33,3%) Софокле (Антигона), Шекспир (Хамлет), Калдерон (Живот је сан)

Табела 3. Списак драмских дела за обавезно целовито читање према курикуларној реформи наставе Хрватског језика (2019).

Курикуларна реформа у настави Хрватског језика на основношколском и средњошколском нивоу променила је начин извођења наставе књижевности, али и писања уџбеника намењених овој наставној области. Насупрот књижевноисторијском приступу и стотинама аутора хрватске и светске књижевности чија су дела била предвиђена обавезним програмом за гимназије током две и по деценије, курикуларна реформа је наставу усмерила ка исходима, а број обавезних, канонских дела свела на двадесет и два – 13 аутора хрватске (и српске) књижевности и 9 аутора светске књижевности, чија ће се дела тумачити темељно на већем броју часова. Међу њима се нашло шест драмских текстова који приказују канон хрватске књижевности као књижевности три имена – Држића, Гундулића и Крлеже, док је развој драме у светској књижевности приказан делима Софокла, Калдерона и Шекспира. Иако је реформисани програм, најблаже речено оскудан обавезним садржајима, њега чине и препоруке за читање књижевних текстова у целини или одломцима, међу којима су се нашле и драме Самјуела Бекета, Бертолта Брехта, Ива Брешана, Антона Чехова, Есхила, Еурипида, Карла Голдонија, Хенрика Ибзена, Ежена Јонеска, Артура Милера, Молијера, Луиђија Пирандела, Плаута, Жана Расина, Ива Војновића, Тенесија Вилијамса, као и друга значајна дела Софокла, Марина Држића и Вилијама Шекспира.

ЛИТЕРАТУРА:

 

  1. Илић 1998: Павле Илић. Српски језик и књижевност у наставној теорији и пракси. Нови Сад: Змај.
  2. Милутиновић 2014: Љубомир И. Милутиновић. Методика наставе српског језика и књижевности. Источно Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.
  3. Николић 2012: Милија Николић. Методика наставе српског језика и књижевности. Београд: Завод за уџбенике.
  4. Павловић 2013: Миодраг Павловић. Књижевност у првом разреду гимназија и средњих стручних школа. Београд: Клет.
  5. Rosandić 1974: Dragutin Rosandić. Metodičke osnove suvremene nastave hrvatskog ili srpskog jezika i književnosti u srednjoj školi. Zagreb: Školska knjiga.

КОНСУЛТОВАНИ НАСТАВНИ ПРОГРАМИ:

 

  1. СРБИЈА

 

Програм Српског језика и књижевности, 2011: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=1d2a8ac3-90b7-4faf-99e8-4e64dbf7930f

 

Програм Српског језика и књижевности, 2018 (Први разред): https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=9d443fdb-264b-4641-bcb2-03b224a6e0cc

Програм Српског језика и књижевности, 2020 (неизмењен за сва четири разреда): http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=8c8c1460-66c2-4491-94bc-521df911fbd2

Програм Српског језика и књижевности, (измењен и допуњен за II, III и IV разред), 2020: http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/viewdoc?uuid=9537c034-92ff-43af-970c-8a04a0584a69

  1. РЕПУБЛИКА СРПСКА

Наставни планови и програми за гимназије свих смјерова (са допунама програма за Српски језик и књижевност у IV разреду), 2018: https://www.rpz-rs.org/224/rpz-rs/NPP/za/gimnaziju#.UlQKRzcw-GQ

Планови и програми за средње стручне школе: https://www.rpz-rs.org/550/rpz-rs/Planovi/i/programi/za/srednje/skole

  1. ЦРНА ГОРА

Програм Црногорског – српског, босанског, хрватског језика и књижевности за опште гимназије и Књижевности за Филолошке гимназије 2020: https://www.gov.me/zzs/predmetni-programi/gimnazija

  1. РЕПУБЛИКА ХРВАТСКА

Програм из Хрватског језика и књижевности, 2019: https://skolazazivot.hr/wp-content/uploads/2020/06/HR-OSiGM_kurikulum.pdf

[1] Драгутин Росандић (Rosandić 1974) и Милија Николић (Николић 2012) у својим познатим методичким уџбеницима драми не посвећују посебно поглавље, већ спорадично помињу драмска остварења или проблеме у њиховој наставној интерпретацији, док Љубомир И. Милутиновић посвећује по једну страницу потпоглављима „Школска обрада драме” и „Позориште у настави” (Милутиновић 2014). Поглавље о драми обухвата четрдесет страна Илићеве методике, због чега овом уџбенику дајемо предност у нашем истраживању.

[2] „Школска обрада драмског дела подразумева темељан и стваралачки приступ који би резултирао оригиналним и сазнајно функционалним часовима. У спрези истраживачког читања и тумачења, које се остварује на активан и проблемски начин, расветљавање водећих својстава драме и драмских жанрова помоћу конкретних текстова увек прати адекватна методологија. За плодотворну и научно утемељену наставну обраду драмског дела важно је успостављање литерарних и театролошких гледишта. Таквим приступом се проширују, развијају и усавршавају читалачке компетенције ученика које су адекватне драмским текстовима. Тумачењем драмског дела се продуктивно шире и стичу знања из области позоришне и сценске уметности” (Павловић 2013: 149).

[3] Програмске садржаје Босне и Херцеговине (Републике Српске и Федерације БиХ) у овом раду нисмо детаљније анализирали како због недоследности у кантоналним програмима ФБиХ тако и због сличности канона драмске књижевности у Републици Српској и старом програму за Србију (2011). Једину разлику у избору драмских текстова у Србији и Републици Српској увиђамо у наставном програму за средње стручне школе у српском ентитету БиХ, где се тумаче Ибзенова Луткина кућа (касније уврштена у изборни део програма за гимназије у Србији) и Михизов Бановић Страхиња.

[4] Дела означена * нису уврштена у уџбенике писане према програмима које анализирамо.

[5] Првобитна верзија програма објављена је у Просветном гласнику 23. априла 2020. године и није садржавала канонска дела српске књижевности попут Гундулићевог Османа, савремене српске драме, опуса Десанке Максимовић, Бранка Ћопића и Матије Бећковића. На иницијативу Националног просветног савета, као и значајних културних, научних и образовних институција у Србији, 24. августа 2020. године објављен је измењен и допуњен програм наставе и учења за гимназије, у који су накнадно уврштена дела ових писаца.

[6] Програми за Црну Гору поседују шири избор текстова понуђених за тумачење у настави, док је обавезна интерпретација само оних дела која припадају одељку Канон. Првобитно се списак канонских текстова за гимназије и средње стручне школе разликовао, да би у Испитном каталогу за ЦСБХ језик и књижевност за шолску 2020/21. годину они били изједначени и знатно смањени.

 

Фото: приватна архива

 

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања