Аутор: Жељко Ињац, новинар
За савремени политички активизам друштвене мреже представљају нову основу за комуникацију, мобилизацију и обликовање јавног мњења. Платформе попут Твитера, (платформа X), не само да посредују у дијалогу између политичких актера и јавности, већ и суштински утичу на трансформацију изборног процеса. Истраживања и анализе сугеришу да ове платформе имају капацитет да пресудно утичу на исходе избора, што је посебно евидентно у случају председничких избора у Сједињеним Америчким Државама.
Савремена технологија веома интензивно утиче на све аспекте друштва, укључујући и политички живот. Од начина на који комуницирамо до начина на који доносимо одлуке, технолошке иновације промениле су природу политичког деловања. Политика више није искључиво домен традиционалних медија, партијских структура и класичних страначких активности; уместо тога, она се сада обликује у дигиталним аренама, где друштвене мреже, алгоритми и вештачка интелигенција играју кључну улогу. Мада традиционални медији још нису изгубили битку са друштвеним мрежама и даље имају значајан утицај на формирање јавног мњења, ипак, мора се признати да су друштвене мреже преузеле примат и да оне заправо увелико диктирају чак и већи део садржаја традиционалних медија.
Утицај традиционалних медија опада, упркос присуству њихових онлајн верзија, док друштвене мреже постају кључни канал јавног информисања. Са појавом Гугла, Фејсбука и Твитера, медијско окружење је радикално трансформисано. Интернет и друштвене мреже су промениле начин на који се вести стварају, пласирају и перципирају, стварајући комплексну информативну сцену.
Анализе и истраживања показују да је дошло до огромног смањења конзумације штампаних медија и радија, уз раст интересовања за дигиталне медије. Телевизија, међутим, и даље задржава своје значајно место, посебно у деловима света где је приступ интернету мање доступан или ограничен државном политиком. Дигитална трансформација омогућава ширење информација преко интернет портала, друштвених мрежа и телевизије, чиме се ствара посебан информациони „екосистем”.
Трендови указују на све већу интеракцију нових и старих медија, чиме се формирају нови обрасци комуникације. Друштвене мреже омогућавају брз проток информација и интеракцију, док традиционални медији доприносе дубљем анализирању и квалитету садржаја. Овај однос је довео до симбиозе у којој оба типа медија доприносе разноврсном и динамичном медијском простору.
Кључни изазов и прилика лежи у креирању садржаја који задовољава различите потребе публике, комбинујући снаге нових и традиционалних медија у заједничкој еволуцији медијског простора.
Савремена технологија не само да је омогућила бржу размену информација, већ је и демократизовала политичку сцену, формирајући платформе за идеје и мишљења која су раније била маргинализована. Међутим, са тим могућностима долазе и изазови: манипулација информацијама, нарушавање приватности и ризик од технолошке доминације појединаца и корпорација. У таквом окружењу, поставља се питање: да ли је технологија заиста трансформативна снага на корист друштва, или је она нови алат за контролу и манипулацију?
Утицај Твитера на изборне резултате
Истраживања о улози Твитера у америчким изборним процесима показују да су остварене значајне корелације између повећања броја корисника и промене политичких ставова бирача. Конкретно, подаци показују да је раст удела корисника Твитера у појединим регионима повезан са смањеним процентом гласова за Доналда Трампа током његове председничке кампање.
Овакви ефекти били су израженији код умерених бирача, док је утицај на кандидате попут Теда Круза и Џеба Буша био маргиналан.
Занимљив је феномен који показује како дигитална комуникација може репозиционирати политичке наративе, посебно међу независним и идеолошки умереним бирачима.
Политички процеси и технолошки актери
Поновни долазак Доналда Трампа на власт свакако показује значајан утицај односа између политике и технолошких гиганата. Политичке стратегије, институционалне одлуке и технолошки дискурс постају све више испреплетени, што зависи од начина на који се платформи приступа, користи и регулише.
Meta се налази у компликованој позицији. С једне стране, Марк Закерберг настоји да позиционира своју платформу као простор који избегава политичке контроверзе, али је историјска повезаност са контекстом Трампове администрације ставља у деликатан положај, нарочито после афере Кембриџ аналитике.
Трампова критика Закерберга и Meta може ескалирати, али истовремено је могуће да се развије неформални споразум који би омогућио да обе стране извуку корист из међусобне интеракције.
Meta ће морати да балансира између задовољавања политичких интереса и јавног притиска који захтева већу транспарентност и објективност. Незванично Закерберг и Трамп су и већ пре избора постигли одређени договор.
„X” под управом Илона Маска све више постаје простор за директан и неконвенционалан политички дискурс. Пошто је Трамп победио на изборима, Маскова отворена подршка слободи говора на платформи ће додатно учврстити „X” као медијски центар политичког утицаја.
Трампова склоност ка коришћењу друштвених мрежа као канала за комуникацију са јавношћу могла би претворити „X” у један од најважнијих алата за обликовање јавног мњења. То ће неминовно утицати и на глобалне политичке процесе.
Трампова доминација на „X” платформи могла би довести до затегнутих односа са другим технолошким гигантима, али је мало вероватно да ће довести до поделе унутар Републиканске партије.
TikTok, платформа је била предмет интензивних регулаторних мера током Трамповог првог мандата, сада би могла бити предмет ревизије. Овај заокрет би могао бити диктиран како економским тако и геополитичким разлозима јер зна се у чијем власништву је ова платформа.
Вероватно је да ће нова администрација преиспитати одлуке о TikTok-у, посебно ако геополитички односи са Кином буду захтевали више флексибилности.
Уколико TikTok успе да убеди нову администрацију да ће подаци о безбедности корисника бити заштићени и да се неће вршити субверзивне делатности преко ове платформе његов утицај на америчку публику би могао порасти, чиме би постао још важнији у политичком и друштвеном контексту. Међутим, мала је вероватноћа да ће до оваквог договора доћи. Извесније је да Америка потпуно канселује TikTok или да покуша да га откупи.
Нове околности ће свакако обликовати будућност регулације технолошких платформи, као и приступ слободи говора и података у дигиталном добу. Повратак Трампа донеће доста промена: јачање политизације технолошких платформи, интензивирање регулаторних тензија између САД и глобалних технолошких играча, креирање нових савеза и ривалстава унутар технолошког сектора.
Све наведено указује на неизвесну будућност где ће политика и технологија бити нераскидиво повезане.
„Бежање” корисника са „X”-а: Симболична промена медијског пејзажа
Ипак, ефекти Масковог управљања платформом „X” не показују једнозначан успех. Значајан број корисника је након председничких избора 2024. године напустио ову платформу, демонстративно указујући на незадовољство због Маскове подршке Трампу. Подаци указују на деактивацију више од 115.000 налога само у САД, што је највећи егзодус корисника од Масковог преузимања платформе. Паралелно с тим, алтернативне платформе попут Bluesky-а бележе експоненцијални раст. То наравно не указује да ће Маскова платформа доживети крах јер управо одлазак зелено-лево-либералних корисника са платформе представља бивши Твитер привлачнијим другој врсти корисника, склоним традиционалним вредностима или просто корисницима са другачијим политичким ставовима.
Поларизација корисника по политичким опредељењима има потенцијал да дубоко преобликује друштвене мреже, доводећи до стварања идеолошких „ехо комора”. Ове коморе омогућавају корисницима да се концентришу на платформама које су блиске њиховим политичким уверењима, што ће донети битне последице на јавни дискурс, демократију и друштвену кохезију.
Последице концентрације корисника по платформама
Платформе попут „X”-а, која под Масковим вођством фаворизује слободу говора без строгих ограничења, сигурно ће привући кориснике склоне конзервативним и либертаријанским идејама. Насупрот томе, Meta или TikTok би могли постати привлачнији либералној публици због њихових умеренијих или прогресивнијих ставова у погледу регулације садржаја.
X: Простор за конзервативне гласове и контра наративе.
Meta: Балансирање између економских интереса и прогресивног позиционирања.
TikTok: Популаран међу млађом генерацијом, често више наклоњен либералним темама.
Корисници који се окупљају на платформама са сличним уверењима имају мање контакта са другачијим становиштима. То ће сигурно ојачати постојећа уверења, смањити могућност дебате између различитих идеологија, повећати екстремизацију ставова.
Поларизација корисника на платформама сигурно ће бити употребљена од стране корпорација за повећање профита. Усмерени алгоритми који препоручују садржај усклађен са уверењима корисника подстичу већу интеракцију, али и јачају поделу.
Главни мотив свих корпорација – профит, сигурно ће ићи на руку поларизацији и радикализацији корисника платформи, који ће бити изложени садржају који јача екстремније ставове, било левичарске или десничарске.
Концентрација истомишљеника појачаће мобилизацију за политичке акције или изборе, али истовремено и повећати тензије међу супротстављеним групама.
Традиционални медији и јавне платформе које повезују различите групе све више уступају место сегментираним мрежама што неминовно доводи до ерозије јавног простора.
Технолошки гиганти би превентивно могли представити транспарентније алгоритме за препоруке садржаја који подстичу мултидисциплинарност уместо затварања у ехо коморе (затворене друштвене балоне).
Платформе би могле промовисати иницијативе које наглашавају дијалог и дебату између корисника различитих уверења.
Владе би могле прописати законе који ограничавају штетне последице алгоритамске селекције и поларизације, али то се највероватније неће догодити у том обиму да би спречило једну велику глобалну политичку располућеност.
Поларизација корисника и концентрација по политичким платформама је неизбежан изазов у дигиталној ери. Иако може олакшати организовање и јачање специфичних идеолошких група, дугорочно прети дубљом поделом друштва. Решавање овог проблема захтева интегрисани приступ, укључујући технолошке, друштвене и политичке стратегије. Но пошто је профит корпорација које су власници друштвених мрежа на првом месту, не треба имати илузије да ће уопште доћи до иницијативе за решавање овог проблема. Заправо проблем ће постати нови извор прихода.
Политичке поделе и културни изазови
Један од централних изазова за левичарске политичке опције јесте управљање перцепцијама које произилазе из „woke” културе. Политика базирана на инклузији и социјалној правди често се перципира као осуђујућа и арогантна, посебно у окружењима наклоњеним традиционалним вредностима. Трампова популистичка реторика, насупрот томе, успева да прикаже левицу као неаутентичну и отуђену од просечног бирача, што и није далеко од истине. С друге стране ни левица није имуна на популизам, иако јој је главна етикеција Трампове политике управо популизам.
Технолошки магнати као архитекте политичког пејзажа
Утицај технолошког магната Илона Маска на председничку кампању Доналда Трампа сада је тема број један у америчким медијима.
Илон Маск, један од најпознатијих технолошких магната, одиграо је значајну улогу у последњој председничкој трци у Сједињеним Америчким Државама. Његова подршка Доналду Трампу, укључујући финансијске донације и коришћење платформе „X” (раније Twitter), покренула је дебату о улози милијардера у савременој политици.
Финансијски утицај Маска на кампању
Према подацима Федералне изборне комисије (FEC), Маск је донирао око 132 милиона долара републиканцима, од чега су значајна средства директно усмерена на Трампову кампању. Важан део ове подршке било је оснивање политичког комитета America PAC, који је финансирао активности усмерене ка мобилизацији бирача у кључним „свинг” државама. Маскове кампање укључивале су иновативне, али и контроверзне акције, попут наградних игара за потписнике петиција које подржавају уставна права.
Иако су неки аспекти његове иницијативе довели до правних спорова, акције су настављене након судске одлуке која је утврдила да су поступци били у складу са законом. Сам Маск је током кампање на својој платформи активно учествовао агитујући за Трампа, отприлике је на месечном нивоу писао до 3000 твитова.
Улога платформе „X” у председничкој трци
Од када је Маск преузео власништво над „X”, платформа је добила нову улогу у политичкој комуникацији. Промене у политици управљања садржајем, укључујући враћање суспендованих налога и отпуштање тима задуженог за борбу против дезинформација (уклањање омражених фактчекера с којима и Закерберг има озбиљне проблеме), трансформисале су „X” у важан канал за промоцију конзервативних ставова (ставова који су управо били канселовани на свим мрежама осим на Твитеру). Маск је истицао да платформа треба да буде политички неутрална, али критичари наводе да су његове одлуке битно утицале на ширење одређених политичких порука, пре свега конзервативних и религијских.
Савез између Маска и Трампа
Сарадња Маска и Трампа делом је утемељена на њиховој способности да привуку сличну демографску структуру корисника – посебно млађе мушкарце, који су изразили незадовољство културним променама и друштвеним покретима попут #MeToo. Њихов заједнички утицај обликовао је динамику изборне трке, а Маск је додатно појачао Трампову видљивост кроз своје платформе и јавне изјаве.
Улога Илона Маска у повратку Доналда Трампа на политичку сцену представља нови пример утицаја богатих и утицајних појединаца на демократске процесе. Док подршка Маска отвара питања о транспарентности и праведности у изборним кампањама, остаје чињеница да је његова комбинација финансијске моћи и дигиталног утицаја дала нову димензију савременој политици.
Еволуција улоге технолошких лидера као што је Маск, илуструје интеграцију дигиталних платформи у политички поредак. Њихова способност да управљају дискурсима и обликују наративе превазилази домен економије, постављајући их у центар глобалне политичке сцене.
Маскова интервенција у украјинском рату и подршка Трампу истичу како технолошки и војноиндустријски комплекси могу директно утицати на политичке процесе.
Нови медијски пејзаж, који диктирају платформе попут „X”-а, преобликује традиционалне структуре моћи, чинећи технологију кључним елементом савременог политичког система.
Нове парадигме моћи
Традиционални модели политичког деловања суочавају се са изазовима које намећу технолошке платформе и њихови лидери. Ови нови актери редефинишу не само медијски пејзаж, већ и основе политичке моћи. Улога друштвених мрежа у обликовању јавног мњења, мобилизацији и репозиционирању наратива указује на потребу за дубљим разумевањем њиховог политичког значаја. Масков утицај, симболички и практични, представља почетак ере у којој се политичке и технолошке границе све више преклапају, а моћ прелази у руке неконвенционалних актера.
Остави коментар