ЕУ политика заштите животне средине у пракси – случај Румуније

Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић

Румунија има разнолик пејзаж и богате екосистеме, од мочвара до шума, што јој даје обиље и разноликост врста. Опште посматрано, румунско законодавство је добро усклађено са еколошким захтевима ЕУ, међутим, њихова примена у пракси остаје лоша између осталог услед недостатка планирања, координације, одговарајућег финансирања и одређивања приоритета, као и слабог административног капацитета. Румунија је једна од држава чланица са најнижим еколошким порезима у ЕУ у односу на њен национални БДП.

У претходним Извештајима о имплементацији политике заштите животне средине у државама чланицама Европске уније, главни изазови идентификовани за Румунију у вези са спровођењем европске еколошке политике били су:

• проблеми са управљањем отпадом, посебно смањење одлагања отпада на депонијама и повећање одвојеног сакупљања отпада како би се повећао удео рециклаже;
• комплетирање Натура 2000 мреже кроз решавање преосталих недостатака;
• смањење емисија честица и емисија азот-диоксида смањењем саобраћајних загушења;
• побољшање усклађености са законодавством ЕУ о градским отпадним водама како би се постигли циљеви ЕУ;
• побољшање третмана градских отпадних вода кроз одговарајућа улагања;
• побољшање координације и административних капацитета на свим нивоима, такође и капацитета Агенција укључених у имплементацију законодавства ЕУ, посебно оних задужених за управљање водама и отпадом.

Кружна (секундарна) употреба материјала у Румунији је опала са 1,5% у 2015. на 1,3% у 2019. години. То је веома ниско у поређењу са просеком ЕУ од 12,8%. За разлику од већине других држава чланица, учинак Румуније у погледу секундарне употребе материјала се погоршао у последњих неколико година.

Приоритетне акције у области кружне економије које Румунија треба да реализује што пре укључују следеће активности:

• ојачати политички оквир за убрзање транзиције ка кружној економији свих привредних сектора, посебно спровођењем стратегије циркуларне економије и акционог плана циркуларне економије чим буду усвојени;
• усвојити мере за повећање циркуларне стопе употребе материјала.

У погледу управљања отпадом, остварен је ограничен напредак, без стварног повећања рециклаже и компостирања. Производња комуналног отпада у Румунији је почела да расте последњих година. Међутим, иако је порасла на 287 кг годишње по становнику 2020. године, и даље је далеко испод просека ЕУ (505 кг годишње по становнику). Ситуација се разликује од региона до региона, али ефикасно управљање отпадом остаје главно питање за Румунију. Она треба да појача напоре да постигне циљеве ЕУ за рециклажу за период након 2020. године. Током 2021. године усвојила је регионалне планове управљања отпадом и општински план управљања отпадом у Букурешту.

Европска комисија је одлучила да поново тужи Румунију Суду правде Европске уније јер није у потпуности поступила у складу са пресудом овог Суда од 18. октобра 2018. године, којом је утврђено да Румунија није испунила своје обавезе према Директиви о депонијама (Директива 1999/31/ ЕК) у односу на 68 депонија. До данас још увек нису затворене 42 депоније. Ово друго упућивање Суду може резултирати казнама за време које је протекло од доношења прве пресуде.

Према информацијама доступним Комисији, значајан број дивљих депонија постоји у Румунији, што представља озбиљне ризике по здравље људи и животну средину. Студије и истраге које је покренула Европска комисија откриле су да се на неким локацијама већина отпада одлаже на депонију без икаквог третмана. Овим локацијама такође недостаје инфраструктура, као и окрузима у којима се налазе. У новембру 2021. Комисија је стога покренула поступак за кршење права против Румуније због непоштовања Директиве о депонијама и Оквирне директиве о отпаду. Румунија није направила никакав стварни напредак током протекле деценије у повећању стопе рециклаже и преусмеравању комуналног отпада са депонија.

Приоритетне акције у области управљања отпадом које Румунија треба да реализује што пре укључују следеће активности:

• осигурати затварање и санацију дивљих депонија;
• осигурати да национални план управљања отпадом и програм превенције отпада у складу са ревидираном Оквирном директивом о отпаду буде у складу са Регионалним плановима за управљање отпадом, као и са планом за управљање отпадом за општину Букурешт;
• побољшати и проширити одвојено сакупљање отпада, укључујући и биоотпад.

Успоставити минималне стандарде услуга за одвојено сакупљање (нпр. учесталост сакупљања, врсте контејнера) у општинама како би се осигурале високе стопе захватања отпада који се може рециклирати. Користити економске инструменте, нпр. плати колико бациш, те поставити обавезне циљеве рециклаже за општине, са новчаним казнама за непоштовање.

Румунија заостаје у примени Директиве о пречишћавању градских отпадних вода са великим делом њихових отпадних вода које остају непречишћене, иако су сви рокови из Уговора о приступању већ истекли. Да би се побољшао квалитет воде систем отпадних вода треба даље реформисати и потребно је постићи напредак у изградњи неопходне и одговарајуће инфраструктуре за пречишћавање отпадних вода.

На основу другог Плана управљања речним сливовима (River Basin Management Plans) и података објављених 2020. године, у Румунији 66,1% свих површинских водних тела има добар еколошки статус (са непознатим статусом 0,2%), а 97,7% има добар хемијски статус. За подземне воде, 10,5% њих није успело да постигне добар хемијски статус, али 100% је у добром квантитативном статусу.

Румунија још увек није пријавила другу генерацију планова за управљање ризиком од поплава (Flood Risk Management Plans) према Директиви о поплавама. Румунија има једну од најнижих стопа усклађености са законодавством ЕУ о водама (6%) и суочава се са највећим инвестиционим потребама за достизање и одржавање усклађености. Потребно је појачати напоре да се прошири и модернизује инфраструктура воде за пиће и отпадне воде, као и да се обезбеди одржива услуга по разумној цени. Иако је последњих година постигнут одређени напредак, цурења воде у јавној мрежи и недостатак третмана градских отпадних вода су стални проблеми.

У Румунији квалитет ваздуха и даље изазива велику забринутост. Најновије доступне годишње процене (за 2019) Европске агенције за животну средину указују на око 21.500 превремених смрти које се могу приписати концентрацијама финих честица, 640 концентрацијама озона и 3.660 концентрацијама азот-диоксида. Комисија је одлучила да Румунију упути Суду правде јер није усвојила свој први NAPCP за смањење националних емисија одређених атмосферских загађивача у складу са Директивом (ЕУ) 2016/2284 о смањењу националних емисија одређених атмосферских загађивача.

У 2020. години регистрована су прекорачења изнад граничних вредности утврђених Директивом о квалитету амбијенталног ваздуха  за азот-диоксид (NО₂) у три зоне квалитета ваздуха и за честице (ПМ10) у четири зоне. Штавише, за неколико зона квалитета ваздуха нису испуњене циљне вредности концентрације озона.

Упорна кршења услова за квалитет ваздуха која имају озбиљне негативне ефекте на здравље људи и животну средину, помно прати Европска комисија кроз процедуре за кршење (углавном прекорачења у вези са ПМ10 и NО₂). Суд правде Европске уније донео је пресуду о прекорачењу граничних вредности ПМ10 (C-638/18) којом се потврђује неусаглашеност Румуније са Директивом 2008/50/ЕC. Циљ ових правних радњи је да се брзо спроведу одговарајуће мере како би се све зоне квалитета ваздуха ускладиле са стандардима квалитета ваздуха ЕУ. Процедура за кршење је у току због недостатака у систему праћења квалитета ваздуха у Румунији.

Приоритетне акције у области квалитета ваздуха које Румунија треба да реализује што пре укључују следеће активности:

• усвојити хитно Национални програм контроле загађења ваздуха (NACPC);
• обезбедити пуну усклађеност са стандардима квалитета ваздуха ЕУ и одржавати трендове смањења емисија загађивача ваздуха како би се смањили негативни утицаји загађења ваздуха на здравље и економију са циљем достизања вредности смерница Светске здравствене организације у будућности;
• надоградити и побољшати мрежу за праћење квалитета ваздуха и обезбедити благовремено извештавање о подацима о квалитету ваздуха.

До 2021. године, 22,7% румунске националне територије било је покривено Натура 2000 мрежом (просек у ЕУ 18,5%). Подручја посебне заштите (SPA) класификована према Директиви о птицама покривала су 15,6% (просек за ЕУ 12,8%), а подручја од значаја за Заједницу (SCI) одређена према Директиви о стаништима покривала су 16,9% (покривеност ЕУ 14,2%) територије. Најновија процена SCI дела Натура 2000 мреже показује да постоји неколико недостатака, што значи да Румунија још увек није завршила своју Натура 2000 мрежу.

Комисија је против Румуније покренула поступак за кршење права на основу члана 258 Уговора о функционисању Европске уније због системских кршења закона ЕУ о животној средини у вези са шумарским активностима и послала образложено мишљење Румунији у јулу 2020. године. Комисија је утврдила да Румунија није спровела ефикасне и адекватне мере како би проверила да ли се оператери придржавају обавеза наметнутих Уредбом о дрвету. Откако је покренут прекршајни поступак, може се уочити одређени напредак. Нова верзија система за праћење дрвета је ступила на снагу, али недостају неки кључни елементи (мапе газдовања шумама, сателитска упозорења).

 Усвојено је законодавство о процени утицаја на животну средину планова газдовања шумама, али је накнадно суспендовано судским налогом. План за опоравак и отпорност не предвиђа довољно средстава за биодиверзитет који треба надокнадити коришћењем других фондова ЕУ и националних ресурса. Такође је неопходно реформисати систем шумарства и шумарске процедуре како би се ефикасно очувале шуме које би требало да буду заштићене у складу са директивама ЕУ о стаништима и птицама, као и да се стриктно заштите примарне и старе шуме.

У Румунији, око 960 индустријских инсталација мора имати дозволу на основу Директиве о индустријским емисијама. Комисија је 2. децембра 2021. одлучила да упути Румунију на Суд правде Европске уније јер није осигурала да три индустријска постројења раде са важећом дозволом према Директиви како би се спречило или смањило загађење.

Румунија има интегрисани национални енергетски и климатски план (NECP) за 2021–2030. Укупне емисије гасова стаклене баште у Румунији су значајно смањене у поређењу са 1990. Емисије гасова стаклене баште у целој привреди су се смањиле за 59% између 1990. и 2020. Емисије по глави становника су ниже од просека ЕУ. Међутим, емисиони интензитет њене привреде је и даље двоструко већи од просека ЕУ.

Финансирање ЕУ наставља да пружа значајну подршку имплементацији политике заштите животне средине. Укупно финансирање заштите животне средине достигло је 1,11% БДП-а у периоду 2014–2020, док се процењује да ће потребе за улагањима у животну средину бити најмање 1,6% БДП-а у наредним годинама, што указује на потенцијални финансијски јаз од 0,49% БДП-а. Румунија треба да добије преко 29.182 милијарде евра из Плана за опоравак и отпорност (2021–2026) и 29.219 милијарди евра од финансирања кохезионе политике (Европски фонд за регионални развој и Европски социјални фонд) у периоду 2021–2027. Апсорпција средстава за животну средину је и даље веома проблематична, а Румунија ризикује да ће морати ускоро да плати казне у неким секторима, ако се не предузму хитне мере.

На крају, треба поменути и примере добре праксе у Румунији. Од 2016. године Румунија је напредовала у мапирању екосистема на националном нивоу, укључујући избор метода за процену услуга екосистема на основу матрице индикатора и на основу упоредне анализе постојећих метода. Имплементација INSPIRE директиве у Румунији је побољшана и она пружа релевантне просторне информације о животној средини за добро управљање на свим нивоима.

Програм LIFE је подржао неколико пројеката очувања природе у Румунији. То је укључивало неколико пројеката о великим месождерима у Источним Карпатима, LIFE за заштиту дунавске јесетре, неколико пројеката о заштити слепих мишева и њихових станишта, специфични пројекти о врстама птица, пројекат о мочварама. У току су неки LIFE пројекти са амбициозним циљевима, укључујући заштиту шума и обнову речне повезаности.