Аутор: др Александра Колаковић
Француска у Африци има своје посебне интересе, али је од епохе деколонизације развој билатералних односа са државама које су некада биле њене колоније и из којих води порекло или долази значајан број њених грађана, посебно комплексно и осетљиво. Рат у Украјини, али и рат у Гази, мењају динамику дипломатије, а Француска настоји да у измењеним околностима, где неки од важних актера међународних односа такође поклањају већу пажњу афричким државама него што су то чинили раније, постави нове парадигме своје политике на овом континенту. Ове године је већ пре пар месеци актуелизован француски поглед на питање Западне Сахаре, које је пружило подршку Мароку, а што је битно у контексту односа Марока и Алжира, као и Француске и Алжира у години када се обележава 70 година од Алжирског рата и независности. Иако је фокус посете Емануела Макрона Мароку од 28. октобра 2024. године, пре свега на питањима миграција, по неким медијским тумачењима ипак „изазива горчину” у Алжиру, али ова подршка Париза је већ назначена кроз развој односа између Париза и Рабата у претходном периоду.
Билатерални односи Француске и Марока на званичном сајту Министарства за Европу и спољне послове Републике Француске описани су као „традиционално одлични” и обележени „густим и редовним дијалогом од средине 90-их година 20. века”. Такође, наглашава се и да се политички дијалог између две државе од 1997. године данас приближио односу који Француска има са својим партнерима у Европи. Улога Француске у овом политичком дијалогу је оцењена као солидарност са Мароком. Сусрети шефова држава 2000. и 2017. године су наведени у смислу посебног значаја, при чему је председник Француске отпутовао у званичну посету Мароку, само месец дана након почетка првог мандата. Ово је било и прво Макроново путовање ван граница Европе, док је краљ Мухамед VI био један од учесника комеморације стогодишњице примирја у Великом рату 2018. године и првог Мировног форума у Паризу. Већ неколико дана након овог сусрета, Емануел Макрон је присуствовао отварању брзе саобраћајне линије која повезује Тангер у Кенитри, што је резултат билатералног партнерства две државе, које се убрзано развија у другој деценији 21. века. Упоредо, поред састанака председника и краља, одржавани су и састанци на високом нивоу између премијера и министара.
Од посебног значаја за разумевање приближавања Француске и Марока јесте састанак на високом нивоу у Паризу 19. децембра 2019. године, на коме је по десет министара са обе стране потписало чак 22 партнерска споразума. Области сарадње које су идентификоване као оне од посебног значаја су: млади, професионална интеграција, обука и запошљавање, економски развој и конкурентност, децентрализација и мобилност, клима и животна средина, и последња, мада веома значајна – заједничка пројекција ка Африци. Од 2017. године број посета (министри и политичке личности Ристер, Дерманин, Парли, Ле Дријан, Ле Мер, Кастенер, Филип и други) и заједничких пројеката који су реализовани све је већи, али је значајно и присуство угледних политичких, културних и јавних личности које су продубиле везе и разумевање између две државе. Области образовања, спорта, војне сарадње, права, пољопривреде, економије и екологије су доминирале у овим разговорима, што је у складу са идентификованим областима сарадње и деловањем које је уследило након овога, а које се ових дана карактерише као приближавање и пуна подршка Мароку од стране Француске. Такође, Француска пружа Мароку подршку у области експертизе и оснаживања рада администрације и бројних јавних служби.
У Мароку Француска има шест генералних конзулата (Агадир, Казабланка, Фез, Маракеш, Рабат и Тангер), док је 53.900 особа уписано у регистар Француза ван Француске (њихов број у Мароку је осми у свету), укључујући 51% двојних држављана. Француска је и главни економски партнер Марока, упркос све већој конкуренцији у областима трговине и инвестиција, као и променама на глобалном нивоу које преко сфере политике утичу на економске токове и обратно. Такође, при оцени економске сарадње, поред политичких параметара, потребно је имати у виду да се и тржиште Марока променило и постало све више оријентисано ка индустријским производима. Од 2012. до 2019. године, француски увоз из Марока је повећан за 70,5%, а извоз за 18,3%, при чему је Француска трећи снабдевач Марока (12,2% тржишног удела). Испред Француске су Шпанија и Кина са 15,6% удела. Француска је у сектору услуга водећи страни инвеститор у Мароку, а у овој афричкој држави активно је 950 представништава француских компанија, од којих је већина и део МЕДФ групе. Стога је разумљива оцена француске дипломатије да је Мароко „водећа дестинација за француске инвестиције на афричком континенту”. Ово је такође важно и с аспекта да је Мароко први прималац средстава од Француске развојне агенције (АФД) у свету. У периоду од 2017. до 2021. године АДФ је сваке године давао Мароку позајмицу од 400 милиона евра (поред кредита и грантова) са фокусом на развој људског капитала, смањење територијалних неједнакости и подршка енергетским и еколошким транзицијама. Додатно, у Мароко је стигло и 13 милиона евра у билатералним грантовима и 15 милиона евра у грантовима које је делегирала Европска унија, што сведочи да најновије иступање Француске у контексту Западне Сахаре, Марока и Алжира јесте производ не само политичког, већ и економског повезивања и дијалога.
Француска је у току ковид кризе посебну пажњу посветила Мароку, не само у виду медицинске, већ и економске помоћи, а сарадња у области културе и науке, као и иновација је од овог доба веома битна компонента развоја билатералних односа. Сарадња Француске и Марока у овим областима је у складу са приоритетима дефинисаним од стране Међуминистарског комитета за међународну сарадњу и развој, као и смерница успостављених током састанака на високом нивоу између шефова влада. Партнерска конвенција за културну сарадњу и развој између Француске и Марока потписана је још 25. јула 2003. године, али је ступила на снагу тек у марту 2010. године. Такође, априла 2013. године започета је нова етапа сарадње универзитета. Ипак, поред значаја ових темеља, развој у задњих неколико година више је допринео, него споразуми који су споро и у недовољном обиму заживели. У Мароку је активно и 44 француске образовне установе (које су одобрене, а овај број укључује 22 установе Агенције за француско образовање у иностранству). Према подацима, око 43 ученика, већином Мароканаца (69%) се школују у овим образовним системима, што је одличан темељ даље сарадње и разумевања. Веома је активан и Француски институт у Мароку, који делује на чак 12 локација, док су Француска Алијанса и простор за кампус припојени Француском институту у Рабату. Ово све доприноси не само снажној културној повезаности и доминацији француске културе, већ и наставку школовања на француским универзитетима за већину Мароканаца. Упоредо, са 60 до 70 пројеката у сфери науке на годишњем нивоу Француска је и водећи научни партнер Марока. Фокуси ове сарадње су и неке од најсавременијих области науке и иновација, а посебна пажња је усмерена ка повезивању науке и индустрије. Најдуготрајнија и најплоднија сарадња француских и мароканских научника уочава се кроз делатност у области молекуларне биологије Института Пастер ду Марок (основаног још 1967) и Жак Берк центра у Рабату у оквиру друштвено-хуманистичких наука.
Најновија посета Емануела Макрона стога јесте резултат вишегодишњег деловања и може се рећи и заокруживања његове политике према Мароку у другој години другог мандата. Поред окретања Француске ка решавању питања Западне Сахаре у корист Марока, фокус разговора био је и на питању миграција, што је један од најактуелнијих проблема данашњице не само Француске већ и света. У званичним изјавама наглашено је да Француска и Мароко желе да „побољшају” „оквир” и „процедуре” успостављене за репатријацију мароканских држављана протераних из Француске. Циљ је скратити рокове и побољшати процедуре повратка у Мароко, што је названо „француско-мароканском мапом пута за илегалне миграције”. Поред ове мапе пута, сигурно је да се отвара једна нова ера политике Француске не само према Мароку, већ и према другим државама у Африци, што је у складу и са једним од приоритета не само Француске, већ и Европске уније, а прокламовано је јануара 2022. године приликом почетка француског председавања Саветом министара Европске уније.
Остави коментар