Француска: изазови владе Елизабет Борн

Аутор: др Александра Колаковић 

Елизабет Борн је 16. маја 2022. године именована за премијерку Француске у време највеће кризе након Другог светског рата. Шездесетједногодишња Елизабет Борн је тек друга жена премијер у историји Француске. Образована у најелитнијим школама Париза, алумниста Политехничке школе, прошла је пут од грађевинског инжењера до магистра пословне администрације, са богатим искуством у јавном сектору. Директора урбанистичког планирања за град Париз (2008–2013), префект регије Поату-Шарант (2013–2014) и приватни секретар Сеголен Ројал, министарке екологије, одрживог развоја и енергетике (2014–2015). Од 2015. године Борн је била на позицији извршног директора РАТП групације, а тада је и из социјалистичког табора прешла у Макронов и подржала његову кандидатуру за председника. У три наврата је била министар. Прво министар саобраћаја (2017–2019), а потом и министар за еколошку и инклузивну транзицију (2019–2020). Од 2020. године била је министар рада, запошљавања и економске инклузије.

Као приоритети владе Елизабет Борн назначени су „екологија, здравство, образовање, пуна запосленост, демократски препород, Европа и безбедностˮ, што је у комплексним политичким, међународним, енергентским и економским процесима, чији смо сведоци, велики изазов. Искуство Борнове на ранијим функцијама ју је препоручило за премијерску позицију са поменутим задацима. Она се већ током два министарска мандата суочила са незадовољством радника и штрајковима, који су обухватали укидање система пензија и бенефиција за раднике на железници. Као један од њених највећих успеха пре именовања на позицију премијера може се навести смањење стопе незапослености у Француској, на нови степен који је најнижи у последњих 40 година. У тешком периоду не само за Француску већ и цео свет, за Борнову је кључно решавање раста трошкова живота у Француској (цене хране и енергенета) и спровођење Макронове идеје о усвајању закона о подизању старосне границе за одлазак у пензију са 62 на 65 година, која је у међувремену модификована и одложена.

Елизабет Борн је савладала прву препреку да буде изабрана за посланика у својој изборној јединици, а на изборима у оквиру којих Макрон није успео да оствари апсолутну већину. Одмах се сусрела и са проблемима у функционисању свог кабинета. Ови проблеми су произашли пре свега из чињенице да неки од планираних министара (три министарке) и других високих функционера из партије Емануела Макрона нису успели да освоје мандат у својим изборним јединицама. Ово је и ограничило могућности њених персоналних решења, али када се сагледа рад владе до краја ове године, показало се да је лако превазиђено, као и скандал почетком јула месеца када је Дамјан Абад, министар солидарности, аутономије и хендикепираних оптужен за силовање. Елизабет Борн је тада истакла да су изнета таква сведочења да морају бити узета у обзир, иако се министар Абад, некадашњи шеф републиканаца у француском парламенту, жалио да је у питању клевета. Абад је ипак смењен приликом прве реконструкције владе након парламентарних избора.

Од самог почетка мандата Елизабет Борн трпи жустре нападе од присталица пре свега Жан Лик Меланшона и Марин ле Пен. Меланшон замера Борновој што следи Макрона и што није доследна у спровођењу социјалне и еколошке политике, својим левичарским почецима. Ле Пенова види у влади Елизабет Борн континуитет Макронове политике коју назива периодом „друштвеног разарања и фискалног рекетирањаˮ. На почетку свог мандата Борн је пред новим сазивом Народне скупштине позвала на компромис, и нагласила да „неред и нестабилност нису опцијаˮ, као и да се „речима мора вратити значењеˮ. Ипак, већ у јулу поднет је и захтев за оставком премијерке Елизабет Борн, који није прошао у француској скупштини. Поверење Влади је извршено на захтев уједињене левице која је једина и гласала за смену Борнове  (146 од 577 посланика).

Када је Макронова политичка опција изгубила апсолутну парламентарну већину после јунских избора, Елизабет Борн је као председница мањинске владе у оквиру Опште политичке декларације, којом је назначила програм владе, поручила да народ Француске тражи од својих политичара да раде другачије и истакла да „влада коју воде она и Макронˮ одговара на потребе француског народа. Поред проблема који су последица рата у Украјини, Елизабет Борн настоји да у првим месецима свог мандата покаже да посебну пажњу посвећује борби за равноправније друштво, повећање куповне моћи, еколошку транзицију, регулисање имиграције и независнију Француску у јачој Европи. Као важни задаци на којима њена влада ради протеклих месеци могу се препознати социјална питања, реформа образовања и научни развој. Борнова се определила и за помоћ породицама са ниским примањима како би се изборили са инфлацијом, која је иако у порасту, најнижа у еврозони. Њен циљ је и да се додатна државна средства усмере у циљу побољшања здравствене заштите. Притисак Елизабет Борн, поред опозиције, ствара и  незадовољство грађана чије корене можемо пронаћи у периоду протеста Жутих прслука. Оно се сада манифестује на различите начине и у нешто блажој форми, али је присутно.

Још у првом обраћању посланицима у парламенту Француске 6. јула, Елизабет Борн је нагласила да земља мора да се припреми за мањак руског гаса и могуће проблеме у снабдевању струјом. Док је проблем гаса ублажен санбдевањима из Африке и Америке, проблем недостатка електричне енергије показао се комплекснијим. Један од већих изазова јесте и национализација ЕДФ (Енергетско предузеће Француске), које је 84% у државном власништву. Ово предузеће је већ дужи период у дуговима, а значајан број нуклеарних реактора којима управља имају техничке проблеме. Елизабет Борн је, у контексту комплексне економске и енергентске ситуације у којој је Француска, истакла још крајем августа да планира и у току 2023. године да настави рад на смањењу ефекта раста цена енергената за домаћинства. Поред мера којима би се ублажио скок раста цена енергената, Борнова је планирала и мере које би помогле најугроженијима. Ово подразумева ограничење увећања цене струје не само 2022, већ и 2023. године о чему је дао изјаве и Бруно ле Мер, министар финансија. Почетком децембра, Елизабет Борн је ипак могла да обавести нацију да нема места паници и да неће бити искључења струје „ако земља у целини уложи колективне напоре да штеди енергијуˮ. Ово је потврдио и Емануел Макрон. Нагласио је како је „апсурдан” страх да ће нестанци струје зауставити инфраструктуру у Француској.

Упоредо, циљ владе Елизабет Борн је већа стопа запослености и прелазак на тзв. „зелену економијуˮ и уравнотежење јавне потрошње јер је јавни дуг Француске увећан још од избијања пандемије вируса Ковид-19. Делом је ублажила идеју Макронове пензионе реформе наглашавајући да она јесте потребна Француској, али да одлазак у пензију са 65 година „није уклесан у каменˮ. Ипак, велико незадовољство грађана падом куповне моћи, а пре свега младих, резултирало је и штрајковима у октобру месецу који су претили да прерасту у озбиљније протесте. Изгласавање буџета за 2023. годину, такође је био посебан изазов за Елизабет Борн. Она се 19. октобра позвала на члан 49.3 Устава како би се усвојио први део Закона о буџету за 2023. годину без гласања посланика. Ово је довело и до протеста левице и деснице, као и захтева за изгласавање неповерења Влади. Иако је Жан Лик Меланшон, лидер Нове народне еколошке и социјалне уније (НУПЕС), поднео предлог да се Влади изгласа неповерење, исто је планирала да учини и Марин ле Пен, лидерка Националног окупљања. У француској јавности развила се дебата да ли ће противници на крајњој левици и десници бити расположени да гласају за предлог оних других. Ипак, да би заиста дошло до изгласавања неповерења влади Елизабет Борн били су потребни и гласови посланика републиканаца, што се није догодило.

Када је реч о француско-српским односима, они су од 2019. године у периоду константног развоја пре свега у економском и културном, али и у политичко-дипломатском и војно-безбедносном погледу. О овоме сведочи и чињеница да се настављају редовни званични сусрети француских и српских државника на највишем нивоу. У овом контексту, поред састанака председника Емануела Макрона и Александра Вучића, битан је и састанак премијерки Француске и Србије, Елизабет Борн и Ане Брнабић,  29. новембра 2022. године у Паризу. Приликом сусрета, Елизабет Борн и Ана Брнабић, нагласиле су континуирану подршку Француске процесима евроинтеграција Србије, посвећеност Француске у пружању помоћи у систему јавне управе и администрације, реформи у области владавине права, корупције, слободе медија и организованог криминала. Значајан део разговора на основу изјава две премијерке обухватиле су теме стратешког партнерства и јачања економске сарадње. Назначен је значај присуства француских компанија у Србији (посебно компаније Суез), као и могућност њиговог већег присуства.

Технократкиња, дискретна, поуздана и марљива особа на једној од две главне позиције у држави, Борнова се у политичкој арени Француске за сада добро сналази. Ово није само од значаја за њену каријеру, већ и за позицију и учешће жена у политичком животу Француске, као и других држава. Успела је у току нешто више од седам месеци мандата да издржи ударе и са лева и са десна, па и да прихвати оне који и нису намењени њој, већ француском председнику. Делом јој у томе помаже велика удаљеност у политичком спектру између Меланшона и Ле Пенове, али и њено велико искуство, знање и личне особине, као што је одлучност. Оне долазе до изражаја у реформским подухватима и задацима, као и у свакодневним политичким активностима. Ако се пореди њен досадашњи мандат са оним који је имала Едит Кресон (1992), уз чињеницу да су и свет и Француска различити, ипак се може увидети већи успех и стабилност. Вероватно ће наредна 2023. година, због целокупне ситуације у свету и акумулираних проблема у унутрашњем политичком животу Француске, бити посебно изазовна пре свега за Макрона, а тиме и Борнову, стога ћемо коначну оцену њене владавине дати у наредном периоду. За сада, иако у сенци Емануела Макрона, не узимајући у обзир да ли смо сагаласни са њеном политиком и политичким циљевима, Елизабет Борн успева да покаже храброст и способност.