Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић
Реформа јавне управе налази се међу областима у којима Србија намерава да искористи француско искуство и праксу. Сарадња између Србије и Француске прецизирана је у оквиру Административног уговора који је потписан између Министарства државне управе и локалне самоуправе Републике Србије и Министарства за јавну управу Републике Француске. Овај уговор је потписан приликом посете председника Француске Србији у јулу 2019. године. Таква врста споразума требало би да пружи одговарајући формални оквир за наставак и интензивирање сарадње између Србије и Француске. Француска је са тим у вези у априлу 2018. упутила на рад у Министарство државне управе и локалне самоуправе експерта Клодин Жустафре која пружа подршку у спровођењу реформе јавне управе, посебно унапређењу управљања људским ресурсима и успостављању надлежности Националне академије за јавну управу. Први споразум о сарадњи потписан је у Стразбуру у јуну 2018. године, између директора Националне школе за администрацију Републике Француске (ЕNА) и Националне академије за јавну управу Републике Србије (НАЈУ). Оснивање Националне академије за јавну управу је значајан корак који ће помоћи у континуираној едукацији државних службеника, што је неопходно за обезбеђивање најквалитетнијих кадрова.
Почевши од 2014. године у оквиру Споразума о стратешком партнерству између Србије и Француске 12 људи је послато у Генерални секретаријат за европске послове Републике Француске (SGAE). Боравак у Паризу у трајању од 4 недеље организују Амбасада Републике Француске у Београду и Канцеларија за европске интеграције (раније), а данас је то Министарство за европске интеграције. Овај боравак се организује за чланове преговарачких група које учествују у преговорима о приступању Србије Европској унији. Основни циљ овог билатералног програма је јачање капацитета државне управе у Србији за процес приступања Европској унији. Поред овог програма, а у истом циљу, Амбасада Републике Француске је одобрила 20 стипендија за кратке или дуге боравке за ЕNА школу (Национална школа за државну администрацију) у периоду између 2002. и 2010. године.
У разговору са појединим учесницима билатералног програма обуке стиче се утисак да је такав програм изузетно користан за државне службенике који се баве пословима европских интеграција. Ево извода из интервјуа са некима од стажиста који су били у Генералном секретаријату за европске послове Републике Француске на пракси: „Током боравка у Француској присуствовали смо организованим састанцима и разговорима са запосленима у различитим секторима Генералног секретаријата за европске послове Републике Француске (SGAE). Колеге из тих сектора су нам пружили одговоре на конкретна питања (претежно у вези са деловима acquis communautaire-a које је матично министарство у том периоду транспоновало у домаће прописе, као и у вези са планираним изменама ЕУ прописа). Такође, објашњен нам је начин на који француска администрација транспонује директиве у домаће законодавство и направљено је поређење са праксом других држава чланица. Поред тога, организовани су састанци у Министарству економије, индустрије и дигитализације (le Ministère de l’Economie, de l’Industrie et du Numérique), на тему заштите потрошача. Испоставило се да су француски и српски модел координације европских послова слични, па је из Париза донесено више идеја за унапређење координације и рада на пословима европских интеграција у матичном министарству (Одељење за европске интеграције Министарство за трговину, телекомуникације и транспорт), као и за унапређење односа са другим институцијама у оквиру тих послова.“ Може се извући закључак да овакви програми и те како доприносе европеизацији јавне управе у Србији, с тим што њен опсег зависи и од спремности да се усвојено знање и добра пракса заиста и примене по повратку у матично министарство. Међутим, уочен је један значајан проблем ‒ неки од ових стажиста не раде више у јавној управи, већ су прешли у приватни сектор који по профитабилности не може парирати сектору јавне управе.
Међу твининг пројектима у којима је Француска партнер Србије треба поменути актуелан двогодишњи пројекат вредан 2 милиона евра (2017‒2019), који ће омогућити пренос најбољих пракси, искустава и стручног знања између Министарства економије и финансија Републике Француске и Централне јединице за хармонизацију Министарства финансија Републике Србије, а у складу са усаглашавањем српских прописа са правним тековинама ЕУ. Циљ пројекта је успостављање модерног и ефикасног система управљања јавним финансијама на свим нивоима власти, што се огледа у транспарентнијем коришћењу јавних средстава у Републици Србији. PIFC Твининг пројекат, чије је спровођење започето у јуну 2017. године, представља заједнички пројекат између Министарства економије и финансија Републике Француске и Централне јединице за хармонизацију (CJH) Министарства финансија Републике Србије. Пројекат спроводи Expertise France, агенција за међународну техничку сарадњу из Француске. Пројекат ће пружити нарочиту подршку модернизацији система управљања јавним финансијама са фокусом на интерну финансијску контролу у јавном сектору, у складу са међународним стандардима и најбољим ЕУ праксама.
PIFC твининг пројекат ће омогућити унапређење и јачање постојећих организационих и структурних капацитета на пољу управљачке одговорности (системи финансијског управљања и контроле) и функционално независне интерне ревизије (системи ИР). Поред тога, путем непосредне размене искустава и примера добре праксе у јавном сектору ојачаће се улога и капацитети Централне јединице за хармонизацију која је надлежна за развој и промовисање методологија интерне контроле и интерне ревизије и за координацију спровођења нових прописа у области управљачке одговорности и интерне ревизије. У оквиру PIFC твининг пројекта биће обухваћен широк спектар корисника међу којима су министарства, државне институције, јединице локалне самоуправе и други корисници јавних средстава.
Партнерство две државне администрације, Србије и Француске, омогућиће даљи развој интерне финансијске контроле у јавном сектору у свим јавним установама Републике Србије, што ће допринети ефикасној реформи јавне управе и јавних финансија у складу са националном Стратегијом за IFKJ за период 2017‒2020. године, захтевима Европске уније (Поглавље 32) и међународним стандардима (INTOSAI, COSO 2013, MOPP Института интерних ревизора).
Током периода од 24 месеца стручњаци из Француске као и других земаља чланица ЕУ заједно са колегама из Централне јединице за хармонизацију одржаће низ састанака, радионица, едукација, конференција и студијских посета са циљем остваривања обавезних резултата пројекта. Захваљујући овим активностима, унапредиће се размена знања и најбољих пракси између јавних сектора две државе.
Наручилац овог пројекта је Сектор за уговарање и финансирање програма из средстава ЕУ (Министарство финансија), који је одговоран за послове плаћања, рачуноводства, праћења и извештавања о имплементацији.
До сада је Француска била партнер на још четири твининг пројекта, од којих су се два односила на заштиту животне средине, један на транспорт и један на запошљавање („Припрема институција тржишта рада у Републици Србији за Европску стратегију запошљавања” – партнери Француска, Румунија и Шведска; „Успостављања система за мониторинг, извештавање и верификацију потребног за успешну примену Система трговине емисијама ЕУ” – партнери Француска, Немачка, Аустрија; „Јачање администативних капацитета транспортног сектора у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и надлежним институцијама“ – партнери француско министарство саобраћаја, заједно са Финском транспортном агенцијом и литванским Министарством саобраћаја; „Успостављање механизма за спровођење Уредбе о механизму мониторинга – партнери Министарство екологије, одрживог развоја и енергетике Републике Француске и Технички мултидисциплинарни центар за проучавање загађења ваздуха (CITEPA)).
Што се тиче одабраних твининг партнера, Француска је најпопуларнији избор Румуније док се налазила у процесу приступања Европској унији, било самостално или заједно са другим партнерима и то у 23 пројекта. Иза Француске следе Немачка (15 пројеката), Италија и Велика Британија (по 11 пројеката) и Холандија (9 пројеката).
Национална академија за јавну управу је централна институција система стручног усавршавања у јавној управи Републике Србије, са статусом јавно признатог организатора активности неформалног образовања одраслих. Основана је Законом о Националној академији за јавну управу који је усвојен 2017. године, а са радом је почела јануара 2018. године. Надзор над радом Националне академије за јавну управу врши Министарство државне управе и локалне самоуправе.
Академија се бави спровођењем програма обуке, уз примену савремених облика и метода рада на стручном усавршавању и на тај начин унапређује компетенције запослених у јавној управи, неопходне за квалитетно обављање посла. Тиме се обезбеђује стално унапређење квалитета услуга које јавна управа пружа грађанима и привредним субјектима.
Континуирано стручно усавршавање обезбеђује да је сваки запослени службеник јавне управе увек у стању да одговори на потребе грађана и правилно, ефикасно и економично спроведе прописе без дискриминације и на стандардизован начин. Професионализација и деполитизација управе су кључни принципи реформе, којима Академија даје значајан допринос развијајући и реализујући савремене програме обуке као и праћењем постигнутих резултата.
Национална академија за јавну управу својом делатношћу прати савремене тенденције у управљању људским ресурсим кроз следеће активности:
- утврђивање потреба за обуком, на основу које се прецизно идентификују приоритетне области и циљне групе службеника којима је усавршавање намењено;
- планирање и програмирање општег стручног усавршавања којима се додатно операционализују садржајни, методолошки и финансијски аспекти планираних обука;
- организацију и реализацију које имају за циљ свеобухватну и детаљну припрему и спровођење програма стручног усавршавања од стране акредитованих реализатора програма;
- евалуацију, чијом анализом добијамо повратне информације о квалитету различитих аспеката реализованих обука и њиховом утицају на свакодневни рад државних службеника, и
- извештавање, којим ефекти рада постају мерљиви, а информације транспарентне и доступне јавности.
Академија сарађује са свим органима и организацијама јавне управе преко именованих представника или организационих јединица надлежних за управљање људским ресурсима, као и са широким кругом представника стручне и академске јавности, невладиним организацијама и професионалним удружењима.
Међу окончаним пројектима НАЈУ налазе се: Програм „HResurs“, Пројекат „Подршка успостављању Националне академије за јавну управу“, Развој интернет платформе Националне академије за јавну управу, Информациони систем за управљање обукама у Националној академији за јавну управу, Подршка даљем развоју управе оријентисане ка грађанима, кроз изградњу капацитета Националне академије за јавну управу, Пројекат ,,Подршка професионалном развоју државних службеника на положају у Републици Србији кроз израду програма обуке за високе званичнике“. Када је реч о текућим пројектима НАЈУ, ту су: Пројекат „Обука за државну службу за 21. век у Републици Србији“, Пројекат ,,Подршка НАЈУ у професионалном развоју јавне управе“ (јун 2019‒октобар 2020).
Обим мултиларалне сарадње у којој Француска учествује као чланица ЕУ у области реформе јавне управе доста је већи. Међу актуелним ЕУ пројектима треба поменути:
- секторски реформски уговор за сектор реформе јавне управе ЕУ IPA 2015. у вредности од 80 милиона евра (70 милиона директне буџетске подршке и 10 милиона евра комплементарне подршке кроз 4 уговора техничке подршке) за период 2016–2019;
- подршка реформи јавне управе (комплементарна подршка у оквиру Секторског реформског уговора) ЕУ IPA 2015, 3,5 милиона евра, март 2018–март 2021;
- подршка у креирању Националне академије за јавну управу, финансијер Европска унија кроз десетомесечни програм (април 2018–јануар 2019).
Европска унија је највећи пружалац финансијске помоћи Србији. Подршка за реформу јавне управе у износу од 210 милиона евра планирана је за период 2014‒2020. Након процене напретка у овој области, ЕУ је крајем 2018. године одобрила исплату првог финансијског захтева за испуњење обавеза договорених у Секторском реформском уговору у износу од 30,5 милиона евра. Свака будућа исплата ће вероватно зависити и од процене напретка према циљевима из Стратегије реформе јавне управе. Стога, Влада Србије треба да одреди приоритете ових циљева како би осигурала исплату будућих транши. Комисија је такође подржала Програм оптимизације Владе у партнерству са Светском банком у оквиру IPA II програма (2014‒2020).
Француска већ неколико година пружа подршку Србији на пољу реформе јавне управе, пре свега у домену управљања људским ресурсима и професионалном усавршавању, захваљујући између осталог заједничком раду српске Националне академије и француске Националне школе за администрацију. До сада је улога Француске у овој области била већа као мулитлатерална у оквиру ЕУ, него као билатерална. Међутим, у будућности ће улога Француске у овој области наставити да расте првенствено због потписивања Административног уговора између Министарства државне управе и локалне самоуправе Републике Србије и Министарства за јавну управу Републике Француске.
Остави коментар