Француско председавање Саветом министара ЕУ: планови и очекивања

Ауторка: др Александра Колаковић

У сусрет француском председавању Саветом ЕУ, које ће бити специфично по томе што ће се већим делом одвијати готово упоредо са кампањом за председничке изборе у Француској, поставило се питање шта ће се наћи у фокусу и колики ће бити капацитети Француске да спроведе планирано. Када је априла 2019. године јавно објављена Стратегија Француске на Западном Балкану, у јавности земаља, које су имале евроинтеграције као државне приоритете, увећала се и нада да ће Француска одлучније подржати ове процесе. Ипак, дошло је до застоја и нове методологије, које су закомпликовале пут држава Западног Балкана ка ЕУ. Француска је, поред очигледних проблема процеса, наглашавала своју посвећеност да помогне региону да се приближи и на крају приступи ЕУ, стога се на Западном Балкану, с великом пажњом ишчекивало да ли ће овај регион бити један од приоритета француског председавања ЕУ. Како се завршила ера Ангеле Меркел, а Емануел Макрон показује посебне амбиције у контексту ЕУ још од доласка на место председника, планови председавања Француске у наредних шест месеци су важна тема у ширем контексту.

Relance, puissance, appartenance  – Ревитализација, моћ, припадност – слоган под којим ће Француска председавати Саветом Европске уније, означава и циљеве које ће спроводити у току шест месеци 2022. године. Лого и нова новчаница од 2 евра, који су креирани овим поводом, симболи су слогана и циљева, које је Емануел Макрон, француски председник прокламовао у обраћању 9. децембра 2020. године. Док су у јавности стручњаци коментарисали да ће ово председавање бити посебно, како због околности нагомиланих европских проблема и пандемије коронавируса, исто и због поклапања председавања са изборима за председника Француске (април 2022. године). Стога, постоје мишљења да би ово могло бити и „скраћено“ председавање Француске, па се поред дискусије о приоритетима размишља и о капацитету Француске да изнесе ово председавање.

Француско председавање усмерено је на суверенију Европу, која има моћ, која се развија, безбедносно и економски, а истовремено, настоји да се отвори дискусија о европском заједништву, сарадњи, младима и будућности. Ово подразумева и заштиту спољних и унутрашњих граница, кроз механизам реформе шенгена. Реч је о успостављању „политичког управљања“ које обухвата редовне састанке европских министара и стварање механизама у случају ванредних криза (на пример на граници једне државе). Као важан део планова француског председавања помиње се и „ревизија“ односа Европе и Африке –  New deal. У овом контексту фокус је на младима, а у плану је и одржавање Самита. Како би се реализовала идеја сувереније Европе, Француска наглашава и „посебну одговорност“ ка питањима Западног Балкана. Ово подразумева разјашњавање европске перспективе, стабилизацију региона и учвршћивање заједничких амбиција у наредном периоду. Овим се може рећи да ће француско председавање ЕУ бити период појачаног интересовања за Западни Балкан, посебно у контексту деловања других сила – глобалних и регионалних на овом простору.

Као приоритет председавања Француске ЕУ наводи се и економски развој – нови европски модел раста. Реч је о превазилажењу кризе, новим радним местима, јачању производње и технологија, али уз равнотежу између климатских амбиција и социјалне правде. Циљ је да се оствари раст ниских плата у Европи, док ће се од прве половине 2022. године приступити новом виду опорезивања производа из земаља које не испуњавају европске климатске стандараде. На пример, овај нови механизам царињења може забранити увоз соје, говедине, какаа, кафе из земаља где производња ових производа доприноси крчењу шума. Поред изградње и јачања постојећих индустријских сектора предвиђено је и регулисање дигиталног тржишта, којим би Европа постала конкуретнија Азији и Америци.

У свом говору на Сорбони 2017. године Емануел Макрон је изнео више економских (већи буџет и јединствени порез финансијских трансакција), безбедоносних (европски колективни систем безбедности) и политичких (реформа институтција ЕУ, транснационалне листе, већа мобилност студената, курсеви на два језика) предлога којима би се Европа „вратила из леденог доба људима“, стога и не чуди да су у фокусу француског председавања у првој половини 2022. године млади. У плану је и писање заједничке историје Европске уније, што је једна захтевна идеја, али која омогућава афирмацију идеје припадности. Једна од присутних идеја је и да се оснажи универзитетска размена и сви слични оквири који би подстакли мобилност младих. Предвиђена је и конференција која ће се бавити будућношћу Европе, а како ће ове најаве о Европи која се брине о људима изгледати у конкретним акцијама и колико ће дубоко ићи, видећемо у наредном периоду.

Упоредо са француским преузимањем председавања Саветом ЕУ стигао је доказ да је ЕУ посвећена Балкану, пре свега у Србију, али и дао наду за наставак процеса евроинтеграција и у другим државама региона. Након две године застоја, настављени су приступни преговори Србије са ЕУ. Отворен је кластер четири, који обухвата раније дефинисана поглавља: Транспортна политика (Поглавље 14), Енергетика (Поглавље 15), Трансевропске мреже (Поглавље 21) и Животна средина и климатске промене (Поглавље 27). Оливер Вархеји, комесар ЕУ за проширење, оценио је отварање кластера четири као израз посвећености ЕУ придруживању Србије, док је Урсула фон дер Лајен рекла да је то сигнал посвећености ЕУ региону Западног Балкана. Средином децембра 2021. године у Паризу сусрели су се Жан ле Дријан и Никола Селаковић, француски и српски министри спољних послова. Овом приликом поред подсећања на историјске везе Француске и Србије, француски министар је истакао француску подршку европској  перспективи Србије, као и другим земљама Западног Балкана, које су у процесу придруживања. Интересантно је да стуб политичких односа Ле Дријан види у стратешком партнерству Француске и Србије, које је закључено 2011. године, а да је редовност контаката на највишем нивоу започела 2019. године, а посебно резултирала развојем економских односа две државе. „Француска је уз Србију како би подржала њено зближавање ЕУ, кроз политичку подршку, али и кроз конкретне активности као што је стављање на располагање експертских кадрова српским властима како би помогли у раду у областима од пресудног значаја за преговоре о приступању Европској унији“, нагласио је Ле Дријан у говору 16. децембра 2021. године.

Да је Западни Балкан у фокусу пажње Француске и њеног председавања ЕУ, поред најављене конференције о Западном Балкану у јуну 2022. године, која ће се бавити „специфичним проблемима“ региона, потврђују и информације да ће Француска заједно са Немачком наставити сарадњу око дијалога Београда и Приштине. Идеја је да се настави иницијатива Ангеле Меркел из априла 2019. године, која је потекла у исто време када је објављена Стратегија за Западни Балкана од стране Француске. На самом почетку француског председавања се може уочити мобилизација ка решавању проблема региона Западног Балкана. Ово се пре свега односи на дијалог Београда и Приштине који се у круговима ЕУ званичника оцењује као „компликован“ и „захтеван“ у дипломатском смислу. У овом контексту интересантна је једна изјава дипломате из Брисела у којој се истиче да је Макрон „посебно мотивисан“ да уложи „свој политички капитал у решавање блокада на Западном Балкану“. Ле Дријан је у свом говору пред српским министром спољних послова нагласио подршку даљем дијалогу Београда и Приштине у циљу „свеобухватног и правно обавезујућег споразума“.

Отварање поглавља са Србијом је стога за цео Западни Балкан конкретна илустрација функционисања нове методологије, као и подстицај да се наставе реформе у области владавине права. Из говора Ле Дријана приликом званичне посете Николе Селаковића могу се видети и обриси француског деловања на Западном Балкану у периоду председавања ЕУ. Битно је да је тада још једном потврђена посебна заинтересованост за Западни Балкан током француског председавања Европском унијом. Регионална стабилност и присуство Француске, односно ЕУ, у „консолидовању добросуседских односа и сарадње у региону“ главни су правци деловања. Није у фокусу само дијалог Београда и Приштине, већ је у плану и рад на решавању спора Бугарске и Севрене Македоније, као и посвећивање пажње на дешавања у Босни и Херцеговини која се оцењују као криза која „води дестабилизацији региона“. Актуелна политичка ситуација у Босни и Херцеговини привлачи посебну пажњу, при чему је Француска изразила подршку суверенитету и интегритету Босне и Херцеговине у складу са Дејтонским/Париским споразумом. Када се сагледају ови циљеви биће веома интересантно видети каква ће решења Француска и ЕУ понудити региону у наредних шест месеци, као и у каквом ће односу са главним глобалним актерима који делују у региону (САД, Русија и Кина) бити њихове иницијативе.

Тринаесто по реду француско председавање Саветом ЕУ, уједно је и прво након 2008. године. Приоритети француске политике, услед геополитичких околности и криза (економска криза, миграторна криза, терористички напади, пандемија коронавируса) значајно су измењени. Упоредо и ЕУ је измењена придруживањем нових чланица, од којих је значајан број прошао дубоке транзиције да би ушао у евроинтегративне процесе и постао чланица ЕУ. У међувремену, евроскептицизам је порастао у земљама чланицама, што је још једно битно питање које ће француско председавање покушати да аморитизује истицањем заједништва и стављањем у средиште пажње младе и нова радна места. Макрон стога нуди „оживљавање као одговор на кризу“ с циљем да се препозна припадност Европи и да се развије моћ која ће учврстити Европу „да прави сопствене изборе у војном, технолошком и вредносном погледу“. Земље Западног Балкана су у овом погледу део планова који укључују „суверенију Ервопу“, што би значило наставак развоја динамичних односа Француске и њеног, као и европског, присуства у политичком, економском и културном смислу у региону.