Аутор: др Александра Колаковић, виши научни сарадник Институтa за политичке студије
Један од централних догађаја којима је Француска била посвећена у току 2024. године, а који је значајан с аспекта њене културне дипломатије и ширења утицаја у свету, јесте Самит Међународне организације Франкофоније, одржан 4. и 5. октобра. Овај 19. Самит Франкофоније, међународне организације која окупља 88 држава и у чијем фокусу је француски језик као средство повезивања 320 милиона људи у свету који га говоре, чиме се спајају различити делова света, организује се у Француској изнова али тек након тридесет и три године (први Самит Франкофоније је одржан 1986. године у Паризу). Француска је одувек била важна карика у организацији, али је организовање овог Самита 2024. године показатељ настојања да се оснажи њена позиција у организацији која промовише француски језик широм света, али је такође одговорна за промовисање мира, пружање подршке образовању и развоју економске сарадње између својих држава.
Први дан Самита који је као тему истакао мото: „Стварајте, иновирајте, привређујте на француском” одржан је у дворцу у Вилер Котреу (где је 1539. године први пут институционализована употреба француског језика), а други у Гран Палеу у Паризу. На Самиту је било око сто председника, премијера или министара, а међу њима и министар културе Никола Селаковић, као изасланик председника Србије Александра Вучића, што показује значај Франкофоније и за Србију, која је од 2006. године била у статусу посматрача, а потом од 2018. године придруженог члана, и има циљ да постане пуноправна чланица. Стога је и с овог аспекта значајно анализирати Самит и перспективе које отвара Франкофонија.
Теме Самита су кроз пленарне и тематске сесије, округле столове и разговоре на маргинама догађаја повезане са положајем, статусом и улогом француског језика у свим деловима света у смислу да су окренуте изазовима са којима се суочава свет француског говорног подручја у доба убрзаног развоја вештачке интелигенције. Изазови даљег развоја Франкофоније као организације, као и њене улоге у доба када су међународни односи у кризи и прекомпоновању снага, такође су битан део ових разговора. Предвиђено је да би до 2050. године било преко 715 милиона говорника француског језика, што пажњу светских лидера и држава у развоју усмерава ка организацији која је основана 1970. године да би као платформа мултилатералних контаката могла да буде важна карика у превазилажењу изазова различитог карактера. Стога је и за Француску организовање Самита било један од приоритета спољне политике.
Самит Франкофоније француска дипломатија је најављивала наглашавјући значај догађаја у контексту нових генерација и свеукупног развоја не само Француске, већ и свих чланица: „Захваљујући активном учешћу младих стваралаца, иноватора и предузетника из цивилног друштва, овај догађај нуди прилику новим генерацијама које говоре француски језик да поново присвоје француски језик у свом његовом богатству и разноликости. Циљ је да се овај простор француског говорног подручја трансформише у право подручје могућности и солидарности, као и да ова заједница повеже вектор стварања и иновација на економском, културном и технолошком нивоу.” Упоредо са догађајем организован је низ пратећих манифестација и програма у Паризу и унутрашњости Француске, од 2. до 6. октобра 2024. године. Они су обухватали фестивалску атмосферу и мултидисциплинарни програм који је инклузиван, доступан свима, јер је бесплатан и погодан за различите старосне доби. Французи и туристи су могли да посећују изложбе, концерте, конференције и дебате, да присуствују књижевним сусретима, филмским пројекцијама и различитим формама радионица. Поменути оквир догађаја омогућава културна зрачења и као такав упоредо је презентован и промовисан кроз мрежу Француских института и амбасада у свим државама. Самит у Паризу је кроз ову димензију догађаја показао да ће се и у будућности Француска ослањати на француски језик кроз културу и уметност као израз промовисања одређених вредности. Истовремено, Франкофонија је захваљујући развоју и увећању обима чланства и програма кроз Самит постала неопходна платформа која кроз дијалог омогућава да се решавају изазови или разматрају могући проблеми у будућности.
На основу Декларације која је усвојена наставља се посвећеност неговању француског језика, а у складу с одлукама донетим на ранијим самитима. Истиче се да су чланице и посматрачи „свесни криза које погађају француско говорно подручје, укључујући оружане сукобе, ситуације окупације и колонизације, као и терористичке акте, те да су стога решени да подрже Међународну организацију Франкофоније у њеној улози привилегованог простора дијалога који је од суштинског значаја за јачање заједничких вредности човечанства, а то су мир, одрживи развој, демократија, владавина права и људска права у примени Повеље Франкофоније, Декларације Бамако (2000) и Декларација Светог Бонифација (2006), а у складу са принципима Универзалне декларације о људским правима и Повеље Уједињених нација, међународног права и резолуција Савета безбедности Уједињених нација.” У складу с овим, пажња ће бити усмерена ка оснаживању ових области, као и родне равноправности, активности организација цивилног друштва и борбе против килматских промена, кршења међународног права и међународног хуманитарног права. Развој науке и дигиталне економије, лакши приступ образовању и раду, солидарност и подршка културној разноликости остају смернице Франкофоније и у наредном периоду. Стога ће у фокусу бити посвећеност међууниверзитетској размени и сарадњи, као и настави на француском језику, обукама наставника („Подстичимо, у овој перспективи, размену стручности и добре праксе између мрежа институција за обуку, примену заједничких програма и система, укључујући обогаћивање онлајн ресурса, у корист наставника и руководилаца у образовању у оквиру француског говорног подручја.”).
Франкофонија ће у наредном периоду наставити своју мисију повезивања више актера, на пример државе чланице и владе, институције и оператере Повеље Франкофоније, с економским актерима и цивилним друштвом, чиме ће омогућити бржу и темељнију реализацију основних принципа. Упоредо, наглашена је и потреба развоја алата који би помогли да се државе боље организују у борби против пандемија које се предвиђају. У овом контесту је наглашена улога дигитализације и вештачке интелигенције, али и потребе за универзалним вредностима. Уз подсећање да је културна и језичка разноликост француског говорног подручја главно питање у дигиталном простору, овај Самит Франкофоније у Паризу охрабрио је Франкофонију да „активно настави да доприноси глобалној дигиталној управи, у складу са Стратегијом дигиталне Франкофоније 2022–2026, посебно за процес везан за Светски самит о информационом друштву у Женеви, Глобални дигитални договор у Њујорку и Самит о вештачкој интелигенцији у Паризу 2025. године. Франкофонија ће промовисати слободу стваралаштва, иновације и креирање нових радних места, развој привреде и посебно оснаживања жена у истој. Стога ће и даље поред културних аспеката, превода, књижевности и доделе награда, размене младих, а пре свега студената, као и професора и истраживача, фокус бити и на економским мисијама, које су део „Економске стратегије за Франкофонију 2020–2025”. Упоредо, и Франкофонија у наредном периоду ће трагати за новим изворима финансирања, као што се у Декларацији са Самита у Паризу предлаже њеним чланицама и посматрачима.
Остави коментар