GEOMUZIKOLOGIJA – JEDAN ODGOVOR NA POLITIČKU STVARNOST

GEOMUZIKOLOGIJA – JEDAN ODGOVOR NA POLITIČKU STVARNOST

Autor: dr Darko Gavrilović

„Muzika nije samo hobi kojim se bavimo na kraju radnog dana niti aspekt masovne zabave i potrošnje. Ona je i način na koji vidimo svet i kako sebe u taj svet smeštamo” (džon lovering)„muzika je ogledalo društva” (Žak Atali)

• Geomuzikologija – nova disciplina (uticaj geografskog urbanog okruženja i političke stvarnosti na muzičko stvaralaštvo)
• Obuhvata teme (patriotizam, politika, identitet, etnicitet, komponenta geopolitike)
• Uticaj urbane geografije i društveno-političkih uslova na umetničko stvaralaštvo (npr. Afroamerikanci, Žak Brel, irska folk muzika i aboridžinski rok)
• Osnivači, Piter Neš i DŽordž Karni (stil, struktura, reči, izvođač, događaji, mediji, etnicitet, instrumentalizacija, industrija, centri)

HEVI METAL – Danas – globalni pokret
Birmingem, Engleska – kraj šezdesetih
Radnička klasa, industrijski centri Engleske
Blek Sabat i DŽudas Prist – industrijski centar i nasleđe radničke klase uticali na tekst i muziku. Toliko se brzo raširio da se do danas nije izučavao uticaj Birmingema kao njegovog centra i kao mesto nastanka.

Birmingem – centar industrije od 17. veka, čeličane vezane za ratnu industriju stvaraju od njega najbitniju metu za Luftvafe.

SVAKODNEVNI ŽIVOT
Socijalno i fizičko okruženje – agresivna omladina
Posle Drugog svetskog rata, omladina se oslobađa veza sa Protestantskim crkvama
Razvija se potrošačko društvo (pabovi, klubovi)
Inspiracija za stvaralaštvo: zvukovi industrije i svakodnevni život radnika (bes zbog marginalizacije).

• Kako se menjala urbana geografija grada – nakon rata 51 000 kuća je bila pogođena. Do 1960, 38 000 kuća je predviđeno za rušenje. 1948, Birmingem – 81 000 kuća bez kupatila, 35 000 bez toaleta, 29 000 kuća je imalo zajedničke zidove.
• Železnica je presecala grad, a groblje je bilo uz fabrike.
• Visok nivo zagađenja (Slično socijalističkim zemljama).
• Od 1960. godine grade se predgrađa u koja se seli starija populacija, dok mladi ostaju u gradu tražeći nove kulturne obrasce sličnije sopstvenim potrebama.

Od 1945. do 1950. – opao je broj mladih u crkvama na ¼, a do 1960., na još manji broj, mada se crkva borila stvarajući sopstvene omladinske organizacije.

Tome doprineli mobilnost, konzumerizam, kultura zabave, od 50-ih pabovi (Fullers own pub) koji primaju isključivo posetioce od 16 do 25 godina, jeftinija i masovna proizvodnja automobila i motora.  Američka muzička kultura d.p.60-ih (utopijske teme vezane za ljubav, harmoniju, mir – mirovni pokret, hipi pokret)

Muzičari iz Birmingema su do kraja 60-ih napustili kulturne obrasce iz SAD-a i počeli da tragaju za sopstvenim izrazom.

Avgusta 1969. godine osnovan je Blek Sabat. Socio-ekonomska diskonekcija hipi pokreta i potreba srednje klase dovela je do potrebe da govore o temama vezanim za sopstvene probleme
Teme – inspirisane besom izazvanim socio-ekonomskim problemima (Ozi Ozborn)
Ozi – pisac stihova uz Terens Batlera – teško porodično nasleđe fabričkih radnika, velike porodice, gradska sirotinja, živeo u kući bez toaleta, delio krevet sa još njih petoro. Detinjstvo – 1 par cipela, 1 pantalone, 1 jakna, nije imao ni za donji veš, otac alkoholičar.

Ozi Ozborn: “Ako se osvrnemo unazad, to je bilo vreme cveća, mira, slobodne ljubavi i zvona. Ali to nije bio slučaj u odvratnom industrijskom Birmingemu. 1968, je i dalje bila u znaku moći ljubavi. To je za nas bilo sranje, jer smo živeli u smrdljivom gradu – kotlarnici. Bili smo zbog toga ljuti i pomislili smo – hajde da uplašimo ljude. Mi smo stvari učinili onakvima kakve jesu – realnost. Nismo imali šta da izgubimo, jer u suprotnom čekao nas je rad u fabrici.”

“Na poljima tela gore/kao što ratne mašine se vrte gore-dole.Smrt i mržnja po ljudskom rodu ruje/ isprane mozgove njihove truje. Političari su se sakrili/a rat su započeli. Zašto nisu u boj otišli/pa, taj zadatak ostavili su sirotinji”. Prisutan je eskapizam kao beg od okruženja. Gitarski rif (Tomi Ajomi)– podseća na mašinu koja pokreće celu pesmu. Radio u automobilskoj industriji. Albumi su se 1970-ih najviše prodavali na industrijskom severu Engleske.

Članovi odrasli u industrijskom okruženju Astona gde su se mešale stambene jedinice sa industrijskim postrojenjima.

 Kozli, Dadli, četiri perioda industrijskog razvoja: 1804., nekoliko rudnika i slabo razvijen ind. kraj, 1882., razvoj čeličana i cementara. 1921., razvoj se nastavlja, a 1949., kuće su okružene industrijskim postrojenjima, cementarama i hemijskom industrijom.  “Zbog toga je naš kraj dobio ime “Crna zemlja”, Kenet Dauning, gitarista.

Muzika je bila direktno inspirisana krajolikom i zvukovima industrije birmingemske oblasti u sadejstvu sa besom omladine bez budućnosti Inspirisalo pesmu “Breaking the Law”, LP British Steel.

ROCK AROUND THE BLOCK – Lenjinizam protiv Lenonizma

Dolazak Nikite Hruščova na vlast
1953-1964 – prvi sekretar Komunističke partije SSSR
1958-1964 – premijer
1956 – odbacio kult ličnosti

• Ponovo uspostaviti vladavinu zakona
• Eliminisao suparništvo stranačkih i državnih službenika.
• Napori za destaljinizaciju uspeli samo na razotkrivanju nameštenih sudskih procesa i iznuđenih priznanja članova komunističke stranke.
• Nikada nije povukao pitanje odgovornosti za pogubljenja i utamničenja miliona običnih ljudi.

Odgovor milionima onih koji su znali šta se dešava, a ćutali su „Kopači“. „Gde su danas ubice i mučitelji? Nestadoše, ni jedan ne stasa koji tlači Oni što ćute, nemo su blato i tvrde – tišina je zlato“.

Rok muzika je počela da se razvija od šezdesetih (zlatno doba od 80-ih – perestrojka). Do šezdesetih muzika se delila na ono što objavljuje državna kuća Melodija i “sve ostalo” (bardovi – V. Visocki i B. Okudžava). Bardovi-akustične gitare i subverzivne reči. Pesme često potiskivane od strane vlasti – ekstremno popularne.

Vladimir Visocki je rođen u Moskvi. Otac mu je bio Jevrej, oficir, a majka prevodilac sa nemačkog jezika
Godine 1964, je na poziv svog bliskog prijatelja i mentora, režisera Jurij LJubimovova prešao u pozorište Taganjka. U tom pozorištu, Visocki je prvi put došao na naslovne strane svojim nastupima u glavnim ulogama u Šekspirovom Hamletu i Brehtovom Životu Galilejevom.
Taganka teatar je u to vreme često bilo predmet državnog progona zbog političke nelojalnosti što je nadahnulo Visockog da sebe u intervjuima zove “prljavim Židom” (žid parhatый).

Antisemiti

A zašto da spadam u bandu i lude. Kad je bolje da – antisemita budem! NJih, istina, može i zakon da goni. Ali njih podržavaju milioni… Pa njihov je Kepler – kog izmuči Staljin, Pa zatim –moj uvaženi Čarli Čaplin… A isti mi alkos i prijatelj reče Jevreji da piju krv hrišćanske dece. I jednom u pivnici vele mi momci da boga su razapeli – neznabošci.

Glavnina njegovih pesama iz tog perioda nije dobila službeno priznanje od državne diskografske kuće koja je tada imala monopol na izdavanje ploča.

Postao je prepoznatljiv po svom jedinstvenom načinu pevanja i stihovima koji su humorističkim uličnim žargonom komentarisali socijalne i političke promene.

NJegove stihove slušali su milioni sovjetskih građana u svim delovima države.

Kada je umro 1980., hiljade Rusa je napustilo sportska dešavanja na Olimpijskim igrama u Moskvi i otišlo na njegovu sahranu (oko milion prisutnih).

Literatura:

Attali, Jacques, 1985, Noise: the political economy of music University of Minnesota Press: Minneapolis

Carney, George O., 1987a, „T for Texas, T for Tennessee: The origins of American country music notables‟ in Carney (ed.) The Sounds of People and Places, Boston: University Press of America

Collins, Richard, 2005, Brelscapes: Representations of landscape in the lyrics of Jacques Brel‟ in Chimera 20

O‟Flynn, John, 2009, The Irishness of Irish music, Aldershot: Ashgate Publishing Ltd.