Геополитика постуниполарног поретка
Аутор: Милорад Вукашиновић, публициста
Свет је данас више апсурдан него сигуран – написао је пре неколико година један анонимни посетилац интернет форума, покушавајући да на универзалан начин опише карактеристике светске економске и финансијске кризе и њен утицај на живот обичних људи. Неопходни су нов систем и нови људи – речи су једног Грка, припадника средње генерације, који под утицајем кризе у овој земљи истиче да га више од финансијских недаћа притиска осећај понижености и издаја политичких елита. Уводничар угледног листа „Катимериниˮ, у то време, проницљиво је уочио да Грчка пролази кроз револуцију која узрокује широка померања и реаговања јавности, од масовних штрајкова и демонстрација до појаве анархистичких покрета, који су у стању да створе осећај опште правне и имовинске несигурности у оквиру једне нације.Слична масовна епидемија антиестаблишмент нерасположења није мимиошла и остале делове света и примера ради прошле године снажно политички одјекнула при изгласавању Брегзита и у време победе Доналда Трампа на америчким председничким изборима.
Дубоке друштвене и социјалне противречности дугорочно угрожавају и стабилност евроазијских џинова – Русије (где су недавно одржани масовни антивладини протести), и Кине, у којој је економски јаз између богатих и сиромашних почео да нагриза, колико до јуче, имуно кинеско село.Да се не говори о бурним политичким и социјалним процесима који потресају исламски свет и изазивају ланац муслиманских покрета (миграција) од Залива закључно с Европом, чија демографска и идентитетска криза изазива озбиљну забринутост за будућност Старог континента.
Утисак је да логика глобалне међузависности (З. Бжежински) намеће потребу за новим мултидисплинарним приступом анализи савремених догађаја, чије кључне карактеристике произилазе из противречности самог процеса глобализације. Занимљиво је да чак и многи угледни аналитичари међународних односа (да ли случајно или не?) олако прелазе преко чињенице да је пракса глобализације показала изразито дезинтегративна својства, односно да је констатација о глобализацији која дели друштва, реална и сложена слика савременог света.
Управо због тога, геополитика постуниполарног света мора да почива на измењеној геополитичкој парадигми која произилази из главног тока процеса глобализације. Отуда је у тако измењеној парадигми, много правилније рећи како паралелно и у непрекидном унутрашњем сукобу, постоје две Америке (традиционална и глобалистичка), две Русије (православна и либерална), две Кине (континентална и она друга склона глобалним аранжманима), неколико исламских светова (који су у непрекидној борби за превласт унутар свог цивилизацијског ареала) или неколико пројеката Европске уније (поред бриселске Европе и концепт Европе – нација). Јер како другачије објаснити наизглед парадоксално повезивање финансијских центара у Кини са сличним центрима у Америци, или чудан савез атлантизма и исламизма у Босни и на Косову и Метохији. Насупрот томе, постоје и примери савеза Русије и ислама у Абхазији и у Сирији, као и руско-кинеско континентално повезивање у оквиру Шангајске групе.
Остави коментар