Аутор: др Растислав Стојсављевић
Уколико Гренланд посматрамо као острво, онда је оно највеће на свету. Има површину од скоро 2,2 милиона km2. С обзиром на то да административно припада Данској, може се уочити да је око 50 пута већи од своје матице. У правцу север-југ пружа се у дужини од око 2700 km, док је просечно широк око 1000 km. Већи део Гренланда налази се унутар арктичког круга. Мало острво Кефеклубен најсеверније је стално насељено копно на свету. Удаљено је од пола око 700 km.
На Гренланду живи свега око 60.000 становника. Назив Гренланд (Greenland или Зелена земља) дали су му први скандинавски досељеници. Чувени Викинг Ерик Црвени боравио је овде у X веку. Током кратког лета, за време средњовековног климатског оптимума, јужне обале овог копна биле су без снега и леда, са могућношћу бављења пољопривредом. Како би привукао и остале досељенике, први Викинзи су га управо овако назвали.
Гренланд је продужетак Канадског штита који се старим Финоскандинавским штитом протезао све до Московске плоче. Овде се налазе једне од најстаријих стена на нашој планети. Близу главног града Нуука њихова старост измерена је на чак 3,8 милијарди година. У њима су пронађени фосили строматолита, једних од првих организама на Земљи старих око 3,7 милијарди година. Планине су такође велике старости. Источногренландски Каледониди стварани су каледонском орогенезом у силуру и девону и спадају у старије раседне планине. У средишњем делу копна налазе се Ваткинсонове планине, које су највише на Гренланду. Највиши врх је Гунбјорн (3693 m). Основно обележје и препознатљивост Гренланда су ледници. Они покривају 4/5 континента и представљају други највећи копнени лед (инландајс) на свету. Први је на Антарктику. Формирање ледника кренуло је пре 10 милиона година, да би почетком плеистоцена (пре око 2 милиона година) читаво острво било покривено ледом. Просечна дебљина леда је око 2 km. Сигурно је да се његова запремина смањује. За очекивати је да до краја XXI века један део се смањи и отопи. Услед огромне тежине леда, читаво копно је спуштено, а један његов део се налази испод нивоа мора. Топљењем леда копно би се издигло, а ниво Светског мора би порастао. Осим ових појава, још једна је значајна. Салинитет Светског мора смањен је у северном делу Атлантског океана. Континуираним отапањем леда салинитет би се смањивао и дошло би до појаве критичне тачке десалинизације. Ово би условило смањивање, а у перспективи и потпуни прекид дотока топле Северноатлантске (Голфске) струје у Западну и Северну Европу, што би изазвало несагледиве климатске последице. Читаво копно је под ледом. Врхови планина су, ипак, без леда. Они штрче изнад ледничког покривача и називају се нунатаци. Санте леда се често ломе при додору са морем. Ово отежава пловидбу северним делом Атлантског океана. У једну од оваквих санти је ударио и брод Титаник 1912. године и потонуо.
На Гренланду влада арктичка клима. Клима тундре се налази у приобаљу, док се клима вечитог леда налази у средишњим деловима копна. С обзиром на то да лед има апсолутни албедо, нижи слојеви ваздуха су расхлађени па се изнад Гренланда формира област антициклона – високог ваздушног притиска. Како би се изједначио ваздушни притисак, ветар из централних предела струји ка приобаљу и околној акваторији. Јужни део Гренланда има низак ваздушни притисак – Исландски циклон. Стога се једино већа количина излучи на јужним деловима копна. Источна страна Гренланда хладнија је од западне јер хладна Источногренландска струја протиче источним обалама копна. Западним обалама протиче топлија Западногренландска струја, па су и обале топлије. Јужним обалама Гренланда протиче топла Ирмингерова струја као део Голфске струје.
Гренланд је познат по јаким ветровима. Код америчке ваздухопловне базе Тула 1972. године измерена је највећа брзина ветра – 330 km/h. Просечна количина падавина опада од југа ка северу, са скоро 2000 mm до мање од 100 mm на годишњем нивоу.
На јужној обали најхладнији месец је фебруар (-4оС), док је најтоплији август (8оС). Идући према северу, температуре опадају. На североисточној обали најхладнији месец је март (-30 оС), док је најтоплији месец јул (4оС). У питању су просечне температуре ваздуха. Поларна ноћ траје дуже од 140 дана на северном делу Гренланда. Због тога су северније зиме хладније. Због дугог поларног дана, на северу су и лета хладнија. У децембру 1991. године измерена је температура од -70оС, што представља једну од најнижих температура на северној хемисфери.
Услед инландајса, логично је да не постоје речни токови или језера као на другим копнима. Отапањем леда у дубини инландајса настају суподинске глацијалне реке и потоци који нису великих димензија. На читавом Гренланду налази се највеће заштићено подручје на Земљи – национални парк Североисточни Гренланд са површином од 972.000 km2.
Неки научници поставили су питање: да ли је Гренланд јединствено копно или архипелаг? Овај архипелаг био би повезан ледом и снегом. Током друге половине XX века пар британских експедиција установило је да се вероватно ипак ради о архипелагу. У североисточном Гренланду пронађен је кратер великог астероида који се налази испод леда.
Први становници били су Инути. Сматра се да су дошли на ове просторе око 2500 година пре нове ере. Ово се уклапа у теорију доласка становништва у западне делове Северне Америке пре око 12.000 година. Миграција тих становника преко континента кретала се у правцу југа и истока. Први Викинг који је открио Гренланд био је Гунбјорн Улфсон. Сматра се да је посетио ово копно крајем IX и почетком X века. Преко пола века касније на копно је дошло Ерик Црвени. Сматра се да је током средњег века било још насељавања, да би потом оно престало до 1721. године.
Ове године су колонизацију започели Данци и населили југозападне делове копна. Колонизација је била потпуна до 1951. године. Превласт Данске прекинута је над острвом 1940. године, када је ова земља окупирана од стране Немачке у Другом светском рату. Данска провинција Гренланд је био све до 1979. године, када је добио пуну унутрашњу аутономију. Био је члан Европске економске заједнице од 1973. године до 1985. године, када је из ње иступио и од тада има статус придружене прекоморске територије с повлашћеним приступом тржишта садашње Европске уније. Широку унутрашњу аутономију Гренланд је добио 1979. године, а самоуправу од 2009. године.
Инуити чине 90% становника, док су остало углавном Данци. Службени језик је гренландски, док је доминантна религија протестантизам. Чак 35% становника Гренланда је у старосној групи до 25 година живота, што показује да је становништво доста младо. Просечна старост становништва је 34 године. У поређењу са Србијом, видимо да су становници Гренланда за десет година млађи. Број становника углавном стагнира већ годинама. Наталитет је 14‰, док је морталитет 8‰. То говори о природном прираштају од 6‰, што указује да је услед стагнације становништва емиграција ипак изражена. На сваких 1000 становника исели се 5 становника годишње.
Услед неповољних природних услова скоро 90% становништва живи у градским срединама. У главном граду Нууку живи трећина становника Гренланда. Очекивано трајање живота становника је 74 године, што је у нивоу светског просека.
Основа привреде Гренланда је риболов. Највише се лове шкампи и бакалар. Водећа грана индустрије је конзервирање рибе. Риба чини 90% извоза на Гренланду. Узгој биљака је ограничен само на најтоплији југозападни део. Доминантне биљне културе су кромпир и лета. Већи значај има сточарство, и то углавном овчарство. Минерални и рудни ресурси су значајни. Проблематична је њихова експлоатација због великих површина под инландајсом.
Због климатских прилика, насеља су лоцирана на југу копна. Традиционалне инуитске куће од снега и леда називају се игло. Оне данас имају углавном туристичку функцију. Повремено се користе и као склоништа у сезонама лова. Осим у главном граду, становници живе и у Сисимјуту.
Нуук се налази на малом полуострву на ушћу фјорда Нууп у Лабрадорско море. Основали су га Данци 1728. године. На том месту је била напуштена викиншка колонија. У овом насељу налазе се најважније административне функције Гренланда. Године 1733. и 1734. епидемија малих богиња убила је већи део домаћег становништва. Тих година и мисионари почињу да долазе на Гренланд. Управо из овог града су почели да шире хришћанство. Око 1850. године Гренланд, а посебно подручје око Нука, доспевају у кризу. Европљани су донели болести и културу која је била у сукобу са начинима живота аутохтоног становништва. Нуук је најсевернији главни град на свету и један од најмањих. Иако се налази у јужном делу копна, утицај поларног дана је уочљив. На дан зимске краткодневнице сунце излази у 10.30, а залази у 14.30. На дан летње дугодневнице сунце излази у 3.00 сата ујутро, а залази у поноћ.
Једна од атракција у главном граду Гренланда јесте Кућа Деда Мраза. За време празника у њу пристигне велики број дечјих писама широм света.
Остави коментар