Аутор: Стеван Стојков

У последњих неколико година интернет мимови су постали незаобилазно средство свакодневне комуникације људи широм света. Донедавно „резервисани“ углавном за чланове малих и затворених дигиталних заједница, интернет мимови су се толико проширили мрежом да данас представљају важну компоненту дигиталне културе. Сви их воле и сви их деле, било да су у облику забавне и смешне слике, видео-клипа или текста, на њих можемо налетети у сваком кутку интернета, а предвиђања говоре да ће њихова разноврстност и значај временом само расти.

Ако спадате у категорију просечног корисника интернета и друштвених мрежа, било би право чуда да данас, пре читања овог текста, док сте прегледали странице популарних платформи за друштвено умрежавање (да не кажемо „скроловали фидом“) нисте наишли са неколико мимова различитих садржаја и тема. Основ за ову тврдњу налазимо у статистици. Наиме, како преноси Buffer, истраживања су показала да огроман број, чак 75% људи дели мимове са пријатељима путем друштвених мрежа, док подаци са Инстаграма за 2021. годину показују удвостручење дељења мимова, са милион мимова који се деле дневно, у односу на 500.000 у 2018. години, наглашавајући растућу популарност мимова.

Чак и ако не користите друштвене мреже и немате ниједан лични налог на њима, са мимовима се свакодневно сусрећете. Они са различитих страна стижу на персоналне имејл адресе или пак у виду мултимедијалних порука, Вајбер и сличних апликација, путем паметних телефона лако проналазе пут до људи. Дакле, мимови данас представљају свеприсутни и омиљени глобални феномен, својеврсни нови језик интернета који успоставља нове границе у комуникацији и остварује снажан утицај на друштво и културу.

Као што смо већ истакли, интернет мимови се испољавају кроз различите облике – текстуалне, текстуално-визуелне, аудио-визуелне. Миметичке фразе, хештег слогани, шаблонске слике с упечатљивом текстуалном поруком, видео-клипови, представљају неке од најкоришћенијих облика мимова које људи креирају, радо постављају на друштвене мреже и деле међу својим пријатељима. Сликовни макрои, односно слике прекривене забавним, сатиричним или пак саркастичним текстом су мимови са којима се људи најчешће сусрећу.

Разлози велике популарности мимова су вишеструки. Они се по правилу односе на актуелне догађаје, политичка дешавања, популарну културу и универзалне трендове. Лако доступни и мање-више разумљиви свакоме, они представљају пријемчив начин да се осветле озбиљни проблеми са којима се суочава друштво. Делујући као огледало друштвених норми и догађаја, они стварају заједничко разумевање које подстиче везу између људи. Погодни су за преношење одређених погледа на свет или политичких ставова, те често одражавају јавна расположења и коментаре на безбрижан, сатиричан или ироничан начин, који би без њихове употребе остали неизречени.

Интернет мимови се лако могу ремиксовати и прилагођавати различитој публици или ситуацијама, што доводи до њихових бројних варијација. Уз помоћ разних софтвера, просечном кориснику интернета никакав проблем не представља прилагођавање неког старог, иконичног мима, новој ситуацији, другачијем контексту или новој поруци коју треба да пренесе. За то му на располагању стоје и интернет странице специјализоване за креирање и дељење мимова тзв. мим-генератори које није тешко пронаћи на мрежи.

Поред способности да се мењају и прилагођавају током времена, популарности интернет мимова је умногоме допринело и то што су дизајнирани тако да могу лако и брзо да се шире. Успешан мим је кратак и јасан. Другим речима, што мању „тежину“ информација носи, то се лакше шири. Актуелни, кратки, оштри, духовити и аутентични мимови ће за кратко време доћи до велике публике.

Интернет мимови се користе у различите сврхе – од забаве и разоноде, преко информисања јавности о актуелним догађајима, маркетиншког оглашавања и промоције до политичке пропаганде. Бројна истраживања и студије које су за предмет имале употребу мимова то недвосмислено потврђују.

Према анкети Ypulse, хумор се са правом сматра првом асоцијацијом на интернет мимове. Наиме, резултати ове анкете су показали да 74% људи дели мимове управо ради хумора. Међутим, поменута анкета нам је такође потврдила да се они не користе само да би нас насмејали, већ и да имају способност да подстакну и распламсају дијалог, као и да олакшају изражавање људи у дигиталном простору: 53% људи користи мимове да реагује у виду коментара или одговора на неки садржај објављен на мрежи, 35% их користи као загонетне поруке, а 28% када речи нису довољне.

Мимови се све чешће користе у марктиншким стратегијама предузећа. Истраживање с Универзитета у Њујорку открило је да су мимови десет пута ефикаснији од обичних маркетиншких визуала, постижу 60% већу стопу органске интеракције. На њих посебно добро реагују припадници млађих генерација, тзв. дигитални урођеници, који се обично сусретну са 20 до 30 мимова дневно. Стога се Кока-кола, Амазон, Бургер кинг, Нетфликс као и многи други брендови, како би се што боље повезали са млађом публиком, редовно ослањају на њих у својим маркетиншким кампањама.

Способност мимова да сложене друштвене и политичке теме поједноставе у лако разумљиве и забавне сличице и видео-клипове, користићи се при томе комбинацијом препознатљивих фотографија, цитата из филмова, деловима популарних песама, довела је до тога да они глобално посматрано постану саставни део друштвеног и политичког активизма. Према истраживањима, мимови у вези са политиком данас чине 60% свих мимова. Мимови путем којих се даје подршка одређеном кандидату, политичкој партији и идеји, или се она ускраћује и оспорава, данас представљају једно од основних пропагандних средстава која се користе у политичким борбама.

Шта је мим?

Пошто смо остали без маневарског простора, време је да потражимо одговор на једно веома тешко питање. Укратко смо се дотакли њихових најчешће коришћених облика, неких од разлога њихове велике популарности, начели смо тему у које се све сврхе користе и сад немамо где, више не можемо да избегавамо питање – шта је заправо мим? Како дефинишемо интернет мимове?

Како то у својој књизи „Интернет мимови између фолклора и популарне културе“ наводи Ана Банић Грубишић „интернет мимови су један од оних културних феномена који се наизглед лако препознају, али се веома тешко јасно и прецизно дефинишу“. Мимови су настали далеко пре појаве интернета, а поједини лингвисти тврде да их људи већ вековима користе за комуникацију и ширење идеја.

Реч „мим“ (енг: meme) потиче од грчке речи mimema која означава имитирану ствар. Према Енциклопедији „Британика“, термин „мим“ је први увео британски еволуциони биолог Ричард Докинс у свом делу „Себични ген“ објављеном 1976. године. Сходно Докинсоновој првобитној концепцији, „мим“ би представљао јединицу културне информације која се шири имитацијом.

Докинс је посматрао мимове као културни еквивалент биолошким генима. Из тог разлога је и желео да за њихово именовање употреби једнослжну реч која звучи слично као „ген“. Према његовом становишту, мимови су, налик „себичним“ генима, одговорни за сопствену репродукцију и служење сопственим циљевима. Примери мимова, како то наводи Докинс, јесу „мелодије, идеје, слогани, начини израде грнчарије или зидање лукова“ и они се „шире прелазом из мозга у мозак помоћу процеса који се у општем смислу може назвати опонашање“. Међутим, као што се ни сви гени не размножавају једнако успешно, Докинс у свом делу напомиње и да је код мимова на делу процес природне селекције, тј. да су у процесу умножавања једни успешнији од других.

Схваћени на тај начин, мимови носе информације, умножавају се и преносе са особе на особу. Такође, имају способност еволуције, насумично мутирају и пролазе кроз природну селекцију, без обзира на то да ли утичу на људску репродукцију и опстанак.

Докинсонов концепт мима остаје углавном теоријски. Међутим, његово дело представља инспирацију и постаје камен темељац развоја миметике, теоријске и емпиријске науке посвећене проучавању умножавања, ширења и еволуције мимова деведесетих година 20. века. Укратко, у средишту теорије миметике је идеја заразе, тј. она преношење културних одлика сагледава кроз аналогију са начином ширења инфективних болести.

Како поборници овог становишта дефинишу „мим“ најбоље илуструје опис који је у чланку Meme, Counter meme објављеном у часопису Wired октобра 1994. године дао Мајк Годвин, амерички адвокат и пионир интернета: „Мим је, наравно, идеја која функционише у уму на исти начин на који ген или вирус функционишу у телу. А заразна идеја (назовите је „вирусним мимом“) може скочити из ума у ум, баш као што вируси скачу са тела на тело.“

Од свог настанка до данас миметичка теорија је претрпела бројне критике. Њене хипотезе су већином оспорене и углавном осим терминолошке употребе Докинсове кованице „мим“ није од превеликог значаја у савременим истраживањима феномена интернет мимова. Истине ради, мора се додати да особина виралности, која је једна од одредница миметичке теорије, неоспорно карактерише и интернет мимове. Интернет мимови се шире од особе до особе путем имитације, преко друштвених мрежа, е-поште или разних апликација. Међутим, њихов садржај (културне информације) појединци намерно мењају, јер културни садржаји зависе од људи који их стварају, развијају и одржавају. Речима Хенрија Џенкиса: „…култура није нешто што нам се дешава, већ оно нешто што сви ми колективно стварамо.“

Намерно мењање интернет мимова, уместо њиховог насумичног мутирања, нарушава Докинсову првобитну концепцију мима. Због тога, упркос њиховој фундаменталној сличности са другим врстама мимова, Докинс и неки други научници сматрају интернет мимове другачијим представљањем концепта мима.

Дакле, оно што се догодило и многим другим речима на разним језицима света, десило се и миму. Током времена „мим“ је претрпео семантичку промену. У свету који се преселио на интеренет, „мимове и њихова значења конструише више корисника у друштвеном контексту“, како то за „Њујорк тајмс“ наводи Џенифер Нич, ванредни професор и директор основних студија на Одељењу за лингвистику Универзитета Џорџтаун.

Према Merriam-Webster речнику постоје две дефиниције мимова:

1) „Забавна или занимљива ставка (као што је слика или видео са натписом) или жанр предмета који се широко распростире на мрежи, посебно путем друштвених медија“;

2) „Идеја, понашање, стил или употреба која се шири од особе до особе унутар културе“.

Сатиричар, друштвено-политички активиста и популарни креатор мимова Саинт Хоак (Saint Hoax), који има преко 3,4 милиона пратилаца на Инстаграму, дефинише мим као део медија који је пренамењен да пружи културни, друштвени или политички израз, углавном кроз хумор. Према његовим речима мим „има способност да ухвати увид на начин који је у потпуности усклађен са zeitgeist-ом, тј. духом времена“.

Први мим

Натписи и цртежи на зидовима, постери, памфлети, честитке, новинске карикатуре, кратки стрипови, фотокопироли… Људи су одувек писали неприкладне ствари на неприкладним местима, шалили и подсмевали се на рачун разних догађаја, ситуација, обичаја, верских и идеолошких убеђења, појединаца… Свега што их је у датом тренутку „жуљало“ и на шта су и људима око себе желели да скрену пажњу.

Развој технологије и појава интернета су им ту праксу у значајној мери олакшали. Данас се мимови креирају скоро тренутно и веома брзо шире међу људима. Појединима популарност нестаје у трен ока, док неки од њих остављају трајан утисак не само у оквиру интернет простора, већ и на популарну културу. Речено не важи само за интернет мимове. Неколицина од „старих“ мимова се и данас широко користи, како на мрежи тако и у свакодневном, офјалн животу.

Међу теоретичарима и истраживачима ове области не постоји консензус по питању порекла и појаве првих интернет мимова. Покушај да се тачно одреди најранији интернет мим уместо јасног одговора резултује низом опречних података. Међутим, тај напор није узалудан и може вас довести до низа занимљивих открића. Укратко ћемо се упознати са њих неколико.

Кандидата за титулу „Првог мима икада“ има бар два. Први је двопанелна стрип-карикатура објављена 1921. године у сатиричном часопису The Judge, који је издао Универзитет у Ајови. На левом панелу је приказан веома елегантан господин, дотеран по последњој моди уз натпис: How you think you look when a flashlight is taken („Како мислиш да изгледаш обасјан рефлекторима“), док је на десном нацртана груба и карикатурна верзија тог господина коју прати текст: How you really look („Како стварно изгледаш“).

Према једном становишту, разлог зашто се са сигурношћу не може тврдити да је ова слика први мим је тај што, по дефиницији, једна слика не може бити мим, већ се она мора копирати и проширити са варијацијама на оригиналну слику да би то постала. Међутим, део истраживача тврди да се слична слика појавила још 1919. или 1920. године у издању часописа Wisconsin Octopus, те да она заиста представља претечу интернет мима „Очекивања против стварности“.

Прича о другом кандидату нас води у Други светски рат. Реч је о једноставном цртежу ћелавог човека који вири преко зида, са великим носом који виси преко њега и два разрогачена ока који прати натпис: Kilroy was here („Килрој је био овде“). Лако препознатљив, овај цртеж је брзо постао глобални симбол присуства, отпорности и хумора америчких војника.

Постоји више верзија о томе како је овај цртеж настао. Према једној од најпопуларнијих, припадник америчких трупа, инспектор бродоградилишта по имену Џејмс Ј. Килрој означавао је своје инспекције са „Килрој је био овде“ на разним местима око бродова које је прегледао. Када су војници почели да виђају ову фразу на неочекиваним местима, усвојили су је и проширили широм света. Нашкрабан на зидовима, бункерима, разној војној опреми, овај цртеж је симболизовао да је америчка војска већ била на одређеном месту, остављајући свој траг. Будући да је имао препознатљив формат, лако се умножавао и органски се ширио у заједници, може се сматрати претечом модерних, интернет мимова.

Један од најстаријих и најпознатијих интернет мимова који је настао у раним данима интернета, али је и данас релевантан и често се користи, је „Годвинов закон“. Овај „закон“ је формулисао Мајк Годвин 1990. године, у време када су интернет форуми, дискусионе групе и собе за ћаскање постајале популарни простори за дебату и разговоре. Реч је о изреци насталој на запажању, а не строгом правилу. У њој се наводи да како „температура“ онлајн дискусија расте, вероватноћа да неко направи поређење са Хитлером или нацистима се повећава.

Наиме, Годвин је приметио да у онлајн дебатама, посебно у оним жустрим, у којима се потежу тешки агрументи, неко неизбежно прибегава позивању на Хитлера или нациста како би изнео поенту или критиковао супротан став. Временом је „Годвинов закон“ постао познат интернет феномен. И сам је постао тема бројних дискусија, чланака, па чак и академских радова у којима се расправљало о томе како онлајн аргументи ескалирају и како се дијалог може прекинути.

Наглашавајући теденцију преласка жестоких дебата у екстремна поређења, „Годвинов закон“ илуструје како мимови могу обухватити не само хумор, већ и друштвена запажања и коментаре и пружити добар увид у комуникацијски екосистем на интернету. Данас, употреба „Годвиновог закона“ означава крај разговора, напомињући да је особа која је споменула Хитлера или нацисте „изгубила“ дискусију.

The Dancing Baby („Беба која плеше“) или како је неки још називају Baby Cha-Cha представља један од најранијих вирусних мимова у историји интернета. Сматра се једним од симбола ране интернет културе 90-их година прошлог века и често се наводи као један од првих примера вирусног феномена. „Беба која плеше“ је креирана 1996. године као 3D анимација. Креирали су је графички дизајнери Мајкл Жирард, Роберт Лурије и Џон Чедвик. У питању је вирални кратки видео који приказује 3D анимирану фотореалистичну бебу у пеленама која плеше уз песму Hooked on a Feeling шведске рок групе Blue Swede.

Првобитно креирана како би се демонстрирале могућности софтвера Character Studio for 3D Studio Max и његове карактеристике анимације, „Беба која плеше“ брзо се проширила на ширу јавност путем е-поште и дељења датотека и постала права интернет сентација. Статус иконе поп културе постигла је појављивањем у Фоксовој ТВ серији Ally McBeal 1998. године. У њој је коришћена као понављајућа халуцинација главне јунакиње Али и представљала је њен биолошки сат који откуцава.

Мешајући технолошку новину са хумором, мим „Беба која плеше“ означава кључни тренутак у еволуцији виралности интернета. Његова дуговечност и утицај утрли су пут култури мима какву данас познајемо, а чији је један од најбољих примера мим Grumpy Cat („Мрзовољна мачка“), један од најпознатијих интернет мимова који представља мачку са стално мрзовољним изразом лица.

Право има мачке је било Tardar Sauce, а њен израз лица резултат је комбинације њеног патуљастог облика тела и подгриза, дајући јој тако трајни „пргав“ изглед. Мим је први пут постао виралан 2012. године, када су власници његову слику поставили на друштвену мрежу Reddit. Објава је брзо постала популарна, а други корисници су почели да додају натписе који су одражавали израз сталног незадовољства „Мрзовољне мачке“.

Слика мрзовољне мачке постала је нашироко коришћена и на другим платформама друштвених мрежа, али и ван интернета, у традиционалном мим формату сликовног макроа где је њена фотографија била праћена саркастичним текстом или негативним коментарима на рачун свакодневних или пак фрустрирајућих аспеката живота.

Grumpy Cat представља прекретницу у томе како интернет мимови могу да трансформишу обичне кућне љубимце у глобалне феномене. Такође, успех овог мима је показао како се виралност може претворити у комерцијални успех. На врхунцу своје славе „Мрзовољна мачка“ је имала преко 12 милиона пратилаца на својим налозима на друштвеним мрежама, при чему је Grumpy Cat постао бренд вредан више милиона долара.

(наставиће се)

Извори:

https://www.britannica.com/topic/meme

https://www.merriam-webster.com/dictionary/meme

https://buffer.com/social-media-terms/meme

https://www.adobe.com/express/learn/blog/what-is-a-meme

https://contentdetector.ai/articles/meme-statistics/

https://www.enterpriseappstoday.com/stats/memes-statistics.html

https://www.wired.com/1994/10/godwin-if-2/

https://www.nytimes.com/2022/01/26/crosswords/what-is-a-meme.html

https://www.bbc.com/news/blogs-trending-43783521

https://edition.cnn.com/us/first-meme-ever-cec/index.html