Интернет после короне

Аутор: Жељко Ињац, новинар

Европско регулаторно тело за електронске комуникације (BEREC) успоставило је у марту прошле године посебан механизам за праћење појачаног интернет саобраћаја у свим државама чланицама ЕУ. Узрок појачаног интернет саобраћаја био је почетак пандемије коронавируса. Пребацивање активности грађана са офлајн на онлајн, довело је до повременог загушивања интернет саобраћаја. Поред ЕУ у целом свету је такође забележен повећан интернет саобраћај, тако да су провајдери позивали на рационално коришћење интернета.

Апокалиптично најављивање пада или чак и гашења интернета се ипак није догодило. Међутим, није дошло ни до значајнијег смањења интернет саобраћаја у оним државама које су се успешно избориле са пандемијом. Пандемија коронавируса је заправо само убрзала неминовно, тј. већу употребу интернета у целом свету.

Гужве и редови клијената испред банака су и даље присутни, али је и повећан број онлајн клијената. Онлајн банкарске трансакције и трговина су енормно порасли. Очекивало се да јењавањем пандемије свет настави тамо где је стао, међутим, то се неће догодити. Онлајн куповина и даље каска за традиционалним шопингом. Можда пре свега из психолошких разлога јер није исто шопинговати од куће и отићи у супермаркет. Другачији је доживљај традиционалног шопинга, кога се потрошачко друштво очигледно не жели тако лако одрећи. Ипак, онлајн шопинг је драстично порастао у односу на период пре пандемије и не постоји тенденција пада, већ само повећања. Ниједна кампања није утицала на повећање онлајн трговине у Србији ,па ни и свету, колико коронавирус.

Тамо где су паре, тамо је и криминал. Поред трговине, коронавирус је такође утицао и на повећање сајбер криминала. Број превара, крековања и сајбер крађа достигао је свој максимум управо у години короне. На даркнету се продају чак и вакцине против короне и фејк ковид пасоши.

Током прошле године 75% корисника друштвених мрежа почело је активно да користи неку од мрежа у просеку више од 4 сата дневно.

Корона је успела оно што вероватно ниједна идеологија или неке државне мере не би ни за десетину година! Пребацила је цео свет на интернет.

Где су сад факт чекери и шта раде?

Они мало „обавештенији“ међу нама понадали су се да ће након инаугурације Бајдена факт чекери, ти глобални полицајци интернета, остати без посла. И ту смо се преварили. Факт чекери су изгледа „стална поставка“ и њихова контрола интернета ће бити трајна. Истина је да су од маја месеца мало ублажили своје тоталитарне методе гушења слободе говора, заправо их замаскирали мање уочљивим и мање репресивним методама али једнако делотворним. На пример, у првој половини 2021. године, по пријави факт чекера, профил корисника који сматра да је интернет простор слободе па му се омакне да пише оно што мисли, био је на Твитеру трајно суспендован, на Фејсбуку узастопно блокиран на по пар месеци, па чак и на сликовници каква је Инстаграм било је ту и тамо санкционисања неподобних слободномислећих статуса.

У другој половини ове године, уместо да директно блокирају профил или уклоне статусе на друштвеним мрежама, по пријавама факт чекера, корпоративне друштвене мреже су се сетиле једног изванредног полицијског метода – изолације.

Како то функционише?

Рецимо слободномислећи корисник друштвених мрежа објави неки статус који се не уклапа у агенду нове глобалне идеологије(да истина је, факт чекери и глобална полиција заправо не прогоне криминалце и манијаке, већ идеолошки „неусклађене“ кориснике), уместо да блокирају тог корисника и уклоне његов статус, који, опет, можда не крши никаква правила дотичне друштвене мреже. Једноставно, корисници се временом навикну да употребљавају политички коректну терминологију а опет да кажу по коју субверзивну идеју, тада корпоративни медији примењују алгоритме изолације. Једноставно санкционишу свакога ко шерује тај статус али не и самог постављача статуса. Код оних корисника који су сујетни или плашљиви ово има изузетан ефекат. Они одмах напуштају „пријатеља“, слободномислећег корисника глобалне друштвене мреже или га још, пак, изговарају наоколо по Фејсбук и Твитер чаршији као узрочника њихове боли и патње.

Тако се санкционише опасни слободномислећи „терориста“ друштвених мрежа, а домет његових објава се смањује. Свакоме ко је имао ту срећу да заврши у затвору на извесно време, познате су ове полицијске методе изолације затвореника који се сматра опасним по затворско друштво. Не кажем да су друштвене мреже у власништву мегакорпорација нека врста затвора за њихове кориснике јер тај затвор је добровољан и може се напустити било кад, довољна је само добра воља. Добра воља да сам себе искључиш из друштва и света јер, као што рекосмо на почетку, коронавирус је пребацио цео офлајн свет на интернет.

Дакле, глобална полиција је прешла на нови ниво игрице: можете бити слободномислећи корисник њихових друштвених мрежа, можете и објављивати статусе који нису у складу са актуелном глобалном идеологијом али бићете изоловани од свих и, реално, то што пишете и причате нико неће видети.

Првобитне сурове методе суспендовања и цензурисања су очито давале погрешне резултате. Многи корисници друштвених мрежа су потражили алтернативни сајбер простор, као рецимо што је руски Вконтакте био за многе кориснике из Србије, па и поједине из западне Европе. То, пак, није добро за бизнис. Није лепо да корпорација која фино приходује милионске цифре на месечном нивоу захваљујући корисницима има такав отворено полицијски однос према својим клијентима. С друге стране, идеологија глобализма мора да се поштује јер ће и сама корпорација бити „суспендована“ као што се умало догодило Фејсбуку јер је  дозволио Трампу да се рекламира на њиховој мрежи.

Корпоратократија жели да корисници друштвених мрежа па и целог интернета имају привид слободе али не и саму слободу. Лично сам се искрено обрадовао када су факт чекери почели да шенлуче по друштвеним мрежама и суспендују налоге обичних и не претерано утицајних корисника јер је то за нас који живимо у источној Европи било веома отрежњујуће и евоцирало је успомене на комунистичку диктатуру и чувени „вербални деликт“. Да су наставили истим интензитетом малтретирати кориснике друштвених мрежа, изазвали би озбиљније реакције од пуке сеобе Србаља на Вконтакте. Нажалост, нова идеологија је суптилнија и има изоштренији механизам манипулације.

Пост-корона интернет неће бити исто што је био интернет пре короне, а пре короне се већ назирала цензура кроз увођење алгоритама. Интернет какав памтимо од 2000. па до отприлике 2015. више се неће поновити, а тај период ће бити запамћен као најслободнији период у историји интернета.

Пост-корона интернет ће бити строго контролисан сајбер простор, са бројном и веома скупом сајбер полицијом али ипак суптилнијом од УДБЕ или КГБ и других комунистичких цензора и полицајаца. Корисници интернета у неком тренутку боравка на нету, који не обраћају пажњу на ове цензорске детаље, затећи ће се у улози Јозефа К. из Кафкиног Процеса с питањем „ЗАШТО?“. Зашто сам цензурисан, санкционисан, изолован и обрисан из друштва које је данас интернет?