Интернет шпијунажа и ТикТок

Аутор: Жељко Ињац, новинар

Интернет шпијунажа нешто је о чему се много говори и пише, али фрка се дигне само онда када се посумња да та делатност долази из Русије или Кине или евентуално неке исламске државе која није под контролом Запада.

Но, хајде прво да видимо шта је то шпијунажа на интернету и како се заштитити од исте, па да онда кажемо и пар речи о мистерији званој Тик Ток шпијунажа.

Шпијунажа на интернету представља делатност пратње и злоупотребе интернет комуникација и активности. Ово може да укључује праћење имејл порука, прегледање историје претраге и мрежних активности, снимање покрета тастатуре, прегледање фајлова и многе друге активности.

Шпијунажа на интернету може да буде учињена из различитих побуда, укључујући праћење злочина и злочинаца, праћење запослених ради заштите националне безбедности и слично.

Ипак, оно што се подразумева под шпијунажом на интернету обично је илегална и неетичка делатност. Неовлашћено праћење приватне комуникације кршење је приватности и може да доведе до кривичног гоњења. Ово је нарочито проблематично у случају када је шпијунажа на интернету учињена у комерцијалне сврхе, као што је праћење активности корисника ради прикупљања података о њиховим навикама и интересима у циљу налажења циљане групе за рекламу. Ипак, готово сви алгоритми и ботови на интернету без разлике за коју компанију раде, чине управо то.

Постоје различите технике које се користе за шпијунажу на интернету. Неке од најчешћих укључују хаковање рачунара, постављање шпијунског софтвера и фишинг.

Хакери могу да користе софистициране методе да би проникли у системе и претраживали приватне податке, као што су корисничка имена и лозинке. Шпијунски софтвер може да се инсталира на рачунаре без знања корисника, а затим да прати њихове активности.

Фишинг је метода преваре у којој се користе лажне поруке и веб-странице да би се привукли корисници да оставе своје личне податке, као што су корисничка имена и лозинке.

Заштита од шпијунаже на интернету важна је и постоје различите мере које корисници могу применити да би се заштитили. Једна од најважнијих мера јесте коришћење јаких лозинки које се не користе на другим местима и њихово редовно мењање. Такође, препоручује се коришћење антивирус софтвера и ажурирање софтвера и оперативног система редовно.

Шифровање приватних података такође је важно. Корисници могу да користе шифровање података, као што су виртуелне приватне мреже (VPN) које скривају њихову интернет активност и омогућавају им приступ интернету без ограничења. Једна од најбитнијих ствари које корисници могу да ураде јесте да буду свесни могућности шпијунаже на интернету и да буду пажљиви приликом прегледања непознатих порука и отварања непознатих веб-страница.

Укратко, шпијунажа на интернету може да буде опасна и неетичка активност која угрожава приватност и безбедност корисника.

Узимајући у обзир растућу важност интернета у свакодневном животу, корисно је да се озбиљно приступи заштити од шпијунаже на интернету. Шпијунажа на интернету је могућа и у приватном и у пословном окружењу. Особе које желе да добију приступ личним подацима корисника могу да искористе раније назначене ризике као што су слабе лозинке, неажуриран оперативни систем и софтвер и коришћење јавних мрежа.

Шпијунажа на интернету може да буде најопаснија када је у питању финансијска сфера. Неки корисници на интернету деле своје финансијске податке, укључујући бројеве кредитних картица, адресе и друге осетљиве информације, што их чини метом за шпијунажу. Кривци за овакве активности могу бити различите групе, укључујући хакере (правилније речено крекере – пошто је крековање термин за разбијање шифара и програма на нету), криминалне групе али и државни, односно владини актери.

Једна од техника које се користе у шпијунажи на интернету јесте „фишинг“. Фишинг је начин на који хакери покушавају да добију личне информације корисника путем преваре. Ово може укључивати слање лажних порука е-поште које траже од корисника да кликну на линк и унесу своје личне податке. Фишинг поруке обично су делови софтвера за шпијунажу и могу бити тешке за откривање.

Други начин на који хакери могу да шпијунирају на интернету јесте прекривање веб-страница. Овај начин подразумева да се направи лажна веб-страница која изгледа и функционише као легитимна страница, али у ствари је дизајнирана тако да хакери могу да прате активности корисника. Овај метод најчешће је коришћен у банкарском сектору, где хакери покушавају да добију приступ финансијским подацима.

Поред горе набројаних метода заштите корисници интернета могу да примене двоструку проверу аутентичности (2FA) када год је то могуће. Овај метод захтева да се логујете у два одвојена корака да бисте доказали да сте то заиста ви. На пример, након уношења лозинке, захтева се код који се шаље на ваш мобилни телефон или е-пошту. Овај метод даје додатни слој безбедности против потенцијалних шпијуна.

Даље, корисници могу да користе јаке антивирусне програме и фајерволе који могу да спрече улазак шпијунских софтвера на њихове рачунаре. Корисници могу такође да користе VPN (виртуелну приватну мрежу) да би заштитили своје интернет конекције и скрили своју локацију. Овај метод спречава да неко у потпуности прати активности корисника на интернету.

На сличан начин се одвија и шпијунажа на друштвеним мрежама.

Шпијунање на друштвеним мрежама постала је уобичајена појава свакодневног живота у дигиталном добу. Са великим бројем људи који користе друштвене мреже свакодневно, лични подаци су постали лако доступни.

Шпијунажа на друштвеним мрежама означава сакупљање информација о корисницима друштвених мрежа без њиховог знања или одобрења. Овај процес може се обављати на разне начине, укључујући праћење активности на мрежи, прикупљање личних података и прегледање приватних порука и разговора.

Један од начина на који се шпијунажа на друштвеним мрежама може обављати јесте преко софтвера за праћење. Ово су апликације које се инсталирају на уређају корисника и могу пратити његову активност на мрежи. Такви софтвери могу да скупљају приватне поруке, погледају листе пријатеља, прате корисника на мапи и његово кретање и скупљају многе друге информације о кориснику.

Други начин је лажно представљање, када се корисници лажно представљају као неко други како би добили приступ личним подацима. Ово се често користи у нападима на компаније или владине институције, где се хакери лажно представљају као њихови запослени.

Трећи начин је фишинг, који смо већ помињали уопштено говорећи о шпијунажи на интернету, а који се на друштвеним мрежама односи на технику убеђивања корисника да открију своје личне податке.

У овом случају, преварантски актери могу користити имејлове, текстуалне поруке или социјалне мреже да би кориснике привукли да открију своје личне податке као што су корисничко име, лозинка или подаци о кредитној картици.

Шпијунажа на друштвеним мрежама може имати озбиљне последице по кориснике. Неки од ризика укључују крађу идентитета, упад у лични простор и злоупотребу личних финансијских података. Шпијунажа на друштвеним мрежама може бити олакшана због лоше заштићених података, лоших лозинки и лажног уверења да је приватност гарантована, односно да је иза никнејма добро сакривен идентитет корисника (што је заправо једна од најчешћих самообмана корисника друштвених мрежа).

Како бисмо се заштитили од шпијунаже на друштвеним мрежама, било би добро учинити следеће:

• Пазити на податке који се деле на мрежи и размислити о приватности својих објава. Никад не делите личне информације о себи, као што су адресе, бројеви телефона и други лични подаци.
• Користите јаке лозинке и мењајте их редовно. Користите лозинке које се тешко могу „провалити“ (претпоставити или погодити) и које садрже карактере, бројеве и симболе.
• Будите пажљиви приликом отварања непознатих веб-сајтова и претраживачких резултата. Они могу бити маскирани као легитимни, али у стварности могу бити преваре или вируси.
• Не дозволите непознатим људима да вас прате или постају пријатељи на друштвеним мрежама, посебно ако их не познајете лично.
• Користите двоструку проверу идентитета када је то могуће.
• Не отварајте непознате прилоге у имејловима или текстуалним порукама, посебно ако нису од поузданог извора.
• Редовно проверавајте своје податке на друштвеним мрежама и уверите се да само делите информације које сте намерно поставили.
• Пазите на пријатеље и породицу и образујте их о заштити приватности и онлајн безбедности.

Фама о Тик Ток шпијунажи

Да ли је Тик Ток опаснији од Фејсбука или Твитера, Инстаграма и других друштвених мрежа или је опасан само зато што је у власништву Кине?

Једна од главних забринутости у вези са Тик Ток шпијунажом јесте повезаност Тик Тока с кинеском компанијом ByteDance, што је изазвало забринутост у многим земљама због могућности да кинеска влада има приступ подацима о корисницима. Ово је довело до забринутости да би кинеска влада могла искористити те податке у сврхе шпијунаже или застрашивања.

Друга забринутост везана за Тик Ток јесте начин на који користи алгоритме за препоруку садржаја. Многи корисници су забринути да се алгоритми Тик Тока могу користити за ширење дезинформација или утицање на јавно мњење. Заправо, исто оно што је својевремено учинила Кембриџ Аналитика током избора за председника у САД 2016, након којих је победио Доналд Трамп, једино што то овај пут могу искористити политичари из Кине, а не политичари из Америке.

И коначно, безбедност и приватност података зависе од тога како Тик Ток управља тим подацима и користи их у сврху персонализације и препоруке садржаја. Тик Ток је подложан истим изазовима као и други друштвени медији и стога је важно бити свестан могућих ризика.

Односно, Тик Ток попут свих других друштвених мрежа које су у власништву западних компанија користи алгоритме који скупљају податке о корисницима мрежа, који потом могу да се користе на различите начине.

Ево шта се замера Тик Току.

Тик Ток скупља широк спектар података о корисницима, укључујући информације о њиховим навикама гледања видеа, претрагама, интересима, локацијама и демографским подацима. Ови подаци могу бити злоупотребљени на различите начине, укључујући следеће:

1. Рекламе: Тик Ток може користити податке о корисницима за приказивање персонализованих реклама на њиховим уређајима. Међутим, ако су подаци недовољно заштићени, ово може довести до проблема са приватношћу и претераног праћења корисника.
2. Продаја података: Тик Ток може продати податке о корисницима трећим странама (као што је то урадила Кембриџ Аналитика са подацима са Фејсбука, о чему смо већ писали), као што су рекламни оглашавачи, што може довести до злоупотребе података.
3. Крађа идентитета: Подаци о личности које Тик Ток скупља могу бити злоупотребљени за крађу идентитета корисника, на пример, за отварање нових налога под лажним именом.
4. Сајбер-напади: Ако су подаци о корисницима недовољно заштићени, Тик Ток може бити мета сајбер-напада, што може довести до компромитовања корисничких налога и приступа личним подацима. (Што се често дешава на свим платформама које су у власништву западних компанија.)
5. Социјални инжењеринг: Подаци о корисницима које Тик Ток скупља могу бити коришћени за социјални инжењеринг, на пример, за превару корисника да открију личне информације или да инсталирају злонамерни софтвер на својим уређајима. (Што опет није неуобичајено и на другим платформама које су у власништву западних компанија.)
6. Дискриминација: Ако се алгоритми које користи Тик Ток за приказивање садржаја заснивају на претпоставкама о раси, полу, сексуалном опредељењу или другим личним карактеристикама корисника, то може довести до дискриминације. На пример, ако алгоритам додељује низак приоритет видео клиповима која приказују особе одређене расе или пола, то може угрозити равноправност и унапредити редукцију друштвене разноврсности. (Или као на Фејсбуку што се не могу постављати фотографије страдале српске деце из Јасеновца јер злоупотребом правила ове мреже те фотографије бивају означене као педофилија.)
7. Порнографија и злоупотреба деце: Због присуства деце на платформи, Тик Ток може бити место за злоупотребу и експлоатацију деце, као што је пропагирање порнографског садржаја или прикупљање личних информација о малолетним корисницима. (Исто важи и за све друштвене мреже.)
8. Праћење корисника: Тик Ток може користити податке о корисницима за праћење њихових активности на другим веб локацијама или апликацијама. Ово може омогућити Тик Току да прошири своју базу података о корисницима, али и да угрози приватност корисника.
9. Пратеће апликације: Поред Тик Тока, корисници могу да инсталирају и друге апликације које су повезане са платформом. Ове апликације могу користити податке о корисницима за злоупотребу, што може угрозити приватност и безбедност корисника.
10. Погрешна употреба података: Корисници могу несвесно изложити личне податке на Тик Току, као што су личне фотографије, име и презиме, адреса, број телефона и друге осeтљиве информације. Ови подаци могу бити злоупотребљени ако падну у руке недозвољеним лицима.

Дакле, све побројано, што се званично у медијима протеклих месеци наводи као мана платформе Тик Ток, исто тако је присутно и на другим платформама које су у власништву западних компанија, које, као што смо имали прилике да читамо, често уступају те податке владама западних земаља ради борбе против тероризма, педофилије итд. и под другим изговорима експлоатишу огромне базе података које друштвене мреже прикупе о својим корисницима. Једина разлика између Тик Тока и других друштвених мрежа јесте искључиво и само у томе што је ова друштвена платформа кинеска, односно што није у власништву и под контролом западних земаља и безбедносних служби.

Укратко: Тик Ток је једнако опасан као и Фејсбук, Твитер, Инстаграм, и остале друштвене мреже. Скупља податке о вама и ко зна ко те податке све користи. Дакле, ако желите да се заштитите од Тик Тока и других компанија које скупљају податке о вама, урадите то тако што ћете престати да користите ову друштвену мрежу али и све остале.