ИТ сектор као шанса за развој Србије

ИТ сектор као шанса за развој Србије

Аутор: Богдан Кукић

ИТ сектор у Србији је у сталном расту последњих година, и самим тим постаје најперспективнија и најатрактивнија привредна грана у Србији. Пре свега оно што разликује ИТ сектор у односу на друге струке и привредне гране, је тотално здраво ткиво, које нема елементе болести које су захватиле друге гране економије, како код нас, тако и у свету. Значи, у Србији према речима Професора Факултета техничких наука у Новом Саду Војина Шенка,  би у овом тренутку могло одмах да се запосли 10000 људи на неодређено време, који би попунили тренутну потражњу и опет кроз известан временски период би се створио геп и потреба за новим кадровима.

Просечна плата за ИТ стручњака у Србији је 1250 евра, што је скоро троструко у односу на просечну плату на нивоу државе. Затим у ИТ сектору се млади запошљавају одмах након завршеног факултета, јер и ИТ сектор у Србији запошљава високо обучен кадар, од чега је преко 85% са универзитетском дипломом и самим тим почетне плате за програмера који ради на једном или два програмска језика су од 600 евра, па навише. И оно што би издвојио као посебно битно, је то да ИТ сектор извози памет у иностранство, а увози новац, који људи који су запослени у тој индустрији троше у нашој земљи и са друге стране због свих услова који важе ИТ индустрији, ИТ сектор спречава одлив мозгова из земље, по чему смо нажалост међу водећим државама у свету.

Ови млади стручњаци након уласка на тржиште ИТ сектора, имају како широку експертизу у развоју софтвера и хардвера, тако и велико разумевање захтева клијената и креирање производа према њиховим потребама.
Последњих година видљив је убрзан развој ИТ услуга, пре свега у области интернет и мобилних технологија, развој апликација, као и оутсоурцинг. На глобалном тржишту ИТ компаније из Србије су највише ангажоване на оутсоурцинг пословима, тестирању софтвера и креирању wеб сајтова, као и у ембедед индустрији, а највећа тржишта за српску оутсоурцинг индустрију су Немачка, САД, Велика Британија и Холандија.
Како светско ИТ тржиште наставља да се развија, тако расту и потребе за оутсоурцинг пословима. Србија је добро географски позиционирана да може да пружи финансијски исплативу и поуздану алтернативе већ развијеним тржиштима. Иностране компаније које размишљају о ширењу свог пословања треба свакако да имају Србију у виду, чије су кључне предности изузетан извор високо образованог кадра, атрактивне цене рада, одличне радне способности, добра комуникација, знање страних језика, итд.

Иако је оутсоурцинга у српским ИТ фирмама најзаступљенији и најважнији сегмент пословања, у последње време развијају и сопствене производе са високом извозним потенцијалом.
Управо из овог разлога, а на иницијативу премијера Александра Вучића, крајем предходне године је направљен Акциони план за ИТ, у оквиру министарског Савета за ИТ, након консултација са стручњацима из ИТ сектора. А на челу министарског савета за ИТ је постављена министарка Ана Брнабић. Овом документу је дат највећи приоритет, а један је од три приоритетна пројекта Владе Србије у наредних пет година.
Прва тачка Акционог плана је подизање капацитета у ИТ индустрији и креирању ИТ кадрова који недостају. Тренутно непостоји довољно професора, али ни простора на техничким факултетима. Зато ускоро треба да започне изградња нове ламеле Електронског факултета у Нишу, почела је изградња НТ парка и додатног простора за Технички факултет у Новом Саду, а разматра се и сређивање Института „Лола“ за Електротехнички факултет у Београду .

Самим тим ће се паралелно са проширењем простора ићи и на повећање квота и броја студената на тим смеровима, јер је циљ да се број квалификованих ИТ стручњака повећа, са садашњих око 1.500, на 7.000 ИТ ( овај број је сличан броју ИТ стручњака које Румунија произведе годишње) радника годишње како бисмо достигли извозне циљеве.
Такође овим акционим планом предвиђене су новине и када је реч о неформалном образовању, где би се сарађивало са ИТ кластерима, организацијама као што је „СтартИТ“, компанијама и универзитетима да се на тај начин покуша урадити и систем за преквалификацију, јер би млади људи на овај начин могли да стекну основна ИТ знања, што би им омогућило да се запосле, а то би им даље био основ дугорочне преквалификације.

Такође, један од предлога у Акционом плану је да се људима из струке дозволи да предају на факултетима, чиме се надокнађује недостатак предавача и професора, јер је проналазак нових професора веома велик проблем, јер је плата на програмерском тржишту далеко већа од професорске плате.
Генерални циљ је убрзање раста ИТ сектора, креирање недостајућих кадрова, што професорских, што будућих ИТ стручњака и на тај начин би неминовно дошло до пораста извоза из Србије, што је основни циљ. И, свакако, задржавање ИТ стручњака у Србији, јер је процена да заједно са иновативном индустријом они могу значајно да допринесу повећању конкурентности наше земље и убрзању економског раста.
Такође се мора радити и на развијању финансијског тржишта како би се стартап и иновативним фирмама и инвестициони фондови обезбедили извори финансирања адекватни за ту индустрију и који препознају све њене специфичности.
Премијер Вучић, је дао задатак министарки Ани Брнабић, да извоз софтвера повећа са 410 милиона евра на више од две милијарде у року од две године. Генерално већина ИТ стручњака се слаже са премијером Вучићем да ова област има велики извозни потенцијал и да се пласман на инострано тржиште може у релативно кратком року увећати за неколико пута. А премијер Вучић је предложио доношење закона који ће омогућити брже и лакше регистровање ИТ компанија, као и лакше пословање стартап компанија.
По речима господина Милана Шолаја из војвођанског ИТ кластера, пре 5 година се ИТ такмичио у извозу са произвођачима малина, а данас већ сустижу и извоз кокуруза. А уколико се планови Владе Србије остваре, извоз српског софтвера би могао да надмаши и Железару и Фијат!

Истраживања која се данас спроводе, показују да ће ЕУ до 2020. недостајати око 400.000 кадрова из информационих технологија, чак и узимајући у обзир да ће их 250.000 годишње дипломирати у тој области. Додатни проблем за област означену као стратешку на глобалном нивоу, јесте мањак новца који државе издвајају за развој ИТ сектора. Нажалост у У Србији се издваја око 60 евра по глави становника, у БИХ – испод 30 евра по глави становника, у Хрватској 200 евра, у ЕУ чак 800 евра. Са годишњим повећањем улагања од 30 одсто, Србији би било потребно 15 година да достигне европски просек.
Међутим, поред свега овога ИТ стручњаци очекују да држава постане највећи потрошач њиховх производа и услуга, кроз увођење е-управе. Тако да ако Србија задржи раст од 30 одсто у ИТ сектору, онда би она, уз системске мере владе, 2020. године могла да достигне 1,5 милијарду евра од извоза.
У погледу српских стартапе инвестирано 50 милиона долара, од тога 45 у само једну фирму. Тај новац је добила бостонско-београдска фирма „Севен Бридгес“ ради бржег развоја производа који се користе за откривање тешких болести попут рака. Њен ко-оснивач и ЦТО (главни технички менаџер) је Београђанин Игор Богићевић.
По речима људи из Стартит; Инвеститори не улажу у идеје, већ у људе. Што значи да ви можете имати врхунску идеју, ако непостоје људи који су спремни и способни да је остваре, та идеја онда ништа невреди.
Такође како истичу у Стартит-у све чешће се појављује комбинација нових технологија са традиционалним индустријама.
Као примере можемо навести фирме које праве дронове да би помогли земљорадницима да боље надгледају своје њиве.
Затим нпр. Фирма „Зеленоо“, која повезује мале српске произвођаче органске и домаће хране са потрошачима у Београду. Веб сервис укључује и прикупљање свеже хране њиховим возилима и испоруку на кућну адресу потрошача.
Или нпр. врло је интересантна фирма “Фармије”, маркетиншког продајног канала у сточарству, која послује само у Србији и има 23000 газдинстава.
Фирма “Фармију” је 2014 године добила прву инвестицију, И то из Софије. И до сада имају девет инвеститора: четири из Луксембурга, два из Немачке и по једног из Аустралије, Бугарске и Канаде – од којих је добила 267000 евра инвестиција.

Литература:

http://www.blic.rs/it-sektorhttp://www.blic.rs/vesti/ekonomija/blic-otkriva-ovaj-dokument-vlada-je-oznacila-kao-top-prioritet/f47ff5shttp://www.blic.rs/vesti/ekonomija/u-srpske-startape-investirano-50-miliona-dolara-od-toga-45-u-samo-jednu-firmu/e9t4f7lhttp://www.glasamerike.net/a/najveci-profiter-telekom-it-sektor-buducnost-u-srbiji/3609091.htmlhttp://rs.n1info.com/a188946/Biznis/IT-sektor-u-Srbiji.htmlhttp://balkans.aljazeera.net/vijesti/snazan-razvoj-softverske-industrije-u-srbijihttp://balkans.aljazeera.net/vijesti/srbiji-nedostaje-10000-it-strucnjakahttp://zelenoo.com/market/zimnicahttps://farmia.rs/http://startit.rs/