Избори у доба короне: Француска 2020.

Аутор: др Александра Колаковић

Пандемија коронавируса изменила је све сфере живота људи на свим континентима. Иако је ситуација још далеко од смиривања, хиљаде стручњака широм света покушавају да сагледају факторе и последице које оставља на друштво, државе и појединца. Чињеница је да су проглашење пандемије и потреба спасавања људских живота променили изборне циклусе, а тиме подстакли анализу како очувати демократски оквир функционисања држава и како околност спровођења избора у доба коронавируса утиче на политичке институције, резултате избора и политичку будућност земаља и актера изборног процеса. У Француској су за март 2020. године били планирани општински (локални) избори, који су у овој држави важни са аспекта будућих парламентарних и председничких избора 2022. године. Ипак, пандемија коронавируса и забрињавајућа здравствено-санитарна ситуација у Француској у другој половини марта 2020. године утицали су на то да се други круг (планиран за 21. март) одложи, и у 35.000 француских општина одржан је само први круг избора (15. март). У складу са предвиђањима да ће до смиривања пандемије у Француској доћи у јуну, други круг избора одложен је за 28. јун 2020. године.

Пре анализе одржавања избора 2020. године у специфичним околностима каква је пандемија коронавируса, потребно је навести неколико карактеристика изборног система Француске. Општински (локални) избори у Француској одржавају се сваких шест година. Право гласа, поред држављана Француске, имају и сви пунолетни европски грађани који живе у Француској. Међутим, како је дошло до Брегзита, ово право су за изборе 2020. године изгубили држављани Велике Британије. Изборни систем зависи од броја становника унутар општине и креће се од најмање 7 општинских одборника до 69 одборника (за места која имају више од 100 хиљада становника), а изузетак су три највећа града. Такође, у местима до 1.000 становника примењује се двостепено гласање са већином гласова са укидањем (кандидати се бирају у првом кругу уколико добију апсолутну већину освојених гласова и најмање четвртину броја регистрованих појединаца, а преостала места попуњавају се у другом кругу већином гласова). У осталим местима, ако нека листа добије апсолутну већину освојених гласова у првом кругу, добија и половину свих места. Остатак места у градској скупштини је пропорционално распоређен међу изборним листама са најмање 5% гласова.  У други круг, ако се организује, улазе само листе које су у првом кругу добиле најмање 10%  гласова, а важно је нагласити да се могу спојити са осталим листама које су у првом кругу добиле најмање 5% гласова. У Паризу и Лиону се одржавају одвојени избори за сваки округ, док се у Марсеју избори одржавају у секторима од којих сваки има два округа. Градоначелници се бирају тајним гласањем у два круга које захтева апсолутну већину, a ако се у два круга гласања не изабере градоначелник, онда се већином гласова одборника бира у трећем кругу. Упоредо са избором одборника, Француска бира и представнике за међуопштинске органе у већим општинама, док у оним мањим од 1.000 становника према рангу у општинској хирјерархјији (градоначелници, заменици градоначелника и одборници).

Први круг избора у Француској одржан је у јеку епидемије коронавируса. Tада је било 1847 случајева заразе, да би три дана касније био дуплиран број заражених, и да би до краја марта било 7578 нових случајева дневно. У међувремену је број смртних случајева са 112 особа нарастао на 449 преминулих дневно. Тада је Француска већ била међу три земље у Европи које су највише погођене вирусом, а четврта у свету. Иако се настојало да током изборног процеса буде поштована санитарна процедура, поред недостатака маски и рукавица, као главни кривац за пораст броја заражених су означени и избори. У оваквим околностима одлучено је да се други круг избора одржи када се ситуација са коронавирусом стави под контролу. Француска стратегија у борби против коронавируса подразумевала је дуг процес тзв. отварања, који је започео 11. маја, два месеца након увођења ванредне санитарне ситуације, забране окупљања, ограниченог кретања и рада од куће. Кампања за други круг избора одржана је, стога, 28. јуна 2020. године, уз поштовање ограничења која је наметнуо вирус – без великих окупљања, али уз оштру критику мера власти у циљу сузбијања пандемије. Интересантно је да су први пут први и други круг избора одржани са паузом од три месеца, што је уз коронавирус и лепо време, по оцени француских аналитичара, утицало на излазност од 41% уписаних у бирачки списак.

Прве анализе општинских избора у Француској, на које није изашло нешто мање од 60% становника са правом гласа, показују да су не само корона и последице исте, већ и протести „жутих прслука“ и потези у унутрашњој политици Емануела Макрона имали утицаја на резултате гласања. Као победници избора 2020. године препознају се еколошке партије, а на овим изборима добар резултат је остварила и екстремна десница, коју предводи Марин Ле Пен. Социјалистичке партије нису доживеле неуспех, мада су већ годинама сувише слабе за неке веће успехе. Висок степен еколошке свести присутан је у европским оквирима већ дуже време, али је за Француску први пут карактеристика локалног политичког живота победа кандидата који су као основу свог програма имали јасно стуктурисане еколошке поруке и обећања. Вероватно је да је на овај раст еколошких партија утицао и значај еколошких тема још од прошлогодишње кампање за европске изборе, као и ситуација око коронавируса.  Поред овога, еколошке партије су успеле да придобију део гласача левице и да искористе недовољну активност Макрона када су у питању еколошки проблеми. Такође, успеле су и да повежу проблеме борбе против коронавируса, као санитарни проблем, са еколошким проблемима.

Француска странка Зелених победила је у другом кругу локалних избора, освојивши и велике градове као што су Стразбур, Бордо и Лион. У Паризу је досадашња социјалистичка градоначелница Ан Хидалго освојила скоро 50 посто гласова и успела да победи Рашиду Дати и Ањес Бизин. Овим је, често оштро критикована градоначелница, успела да оствари велики успех и освоји нови мандат. Колико је на локалном нивоу био битан сваки глас сведочи и чињеница да су у кампањи од врата до врата српску дијаспору у Паризу посетиле главне конкуренткиње за место градоначелника. Ипак, иако је акценат био на локално важним темама и потребама појединих чак и „микролокација“, ипак је коронавирус био свеприсутна тема. Стога је у периоду „отварања“ било битно делити маске, обећавати помоћ и показати бригу о потребама појединца и заједнице. У француском друштву, поред традиционалних вредности правде, једнакости и слободе, екологија је постала кључно питање на основу кога су се гласачи опредељивали на локалним изборима. Уосталом, и Ан Хидалго је добила нови мандат захваљујући подршци Зелених, док су „Макронови људи“ изгубили важне градове. У изборној ноћи могли су се чути гласови „надамо се да ће Макрон схватити поруку“ оних који су заштиту животне средине, еколошке и санитарне проблеме ставили у први план.

Партија Емануела Макрона, која је и настала као део председничке кампање, доживела је пораз на локалним изборима. Председник Француске је изразио забринутост због мале излазности, али и најавио промене у својој политици. Корене лошег изборног резлатата су у специфичности локалних избора, где се бирачи опредељују за личности, и сама партија није кључни фактор. Такође, један од узрока лошег резултата можемо пронаћи у недовољно развијеној инфраструктури. На локалном новоу La République En Marche није успела да након успона Емануела Макрона укорени своје присуство и изборни резултатати 2020. године сигнализирају могуће последице за председничке изборе 2022. године. Овде је пре свега битно да значајан део десних партија не жели коалицију са Макроновом партијом. Иако се последњих година највише говори о превазилажењу поделе између левице и деснице, резултати из јуна 2020. године указују да ће и поред ослабљених партија, популизма и могућих нејасноћа у идеологијама, подела на левицу и десницу остати присутна и битна у француском политичком миљеу. Ипак, умерена десница је подељена, као и у ранијем периоду, што не само да се одразило на општинске изборе, већ и слаби позицију њиховог кандидата на предстојећим изборима.

Одмах након одржаних избора дошло је до смене владе у Француској. Смена до које је дошло је уобичајена у Фрацуској и Емануел Макрон, који сада ужива подршку 38% Француза, наставио је са праксом да у току једног председничког мандата дође и до смене владе. Упоредо је у јавности присутно уверење да је француском председнику сметала и увећана популарност Едуара Филипа. Сада већ бивши француски премијер успео је да истовремено достигне и тачку највишег успона популарности, као и пад. Не само да је добио поверење 59% грађана Авра, већ је и након три године премијерске позиције, према последњим анкетама, престигао популарност Емануела Макрона. Ипак, француска влада је била критикована због недостатка медицинске опреме током првог таласа пандемије, током које је заражено 202.673 особе, а преминуло је скоро 29.875 људи. Одмах након оставке, Филип Едуар је заједно са Ањес Бизин и Оливијеом Вераном, бившим министрима здравља, стављен под истрагу о томе како је влада поступала у ситуацији пандемије коронавируса. „Нови пут“ Француске, онако како га је осмислио Макрон, водиће Жан Кастекс, градоначелник малог града Прад, утицајан у локалу Пиринеја, члан Републиканске странке. „Господин Олакшавање мера“, како је нови премијер Француске добио надимак, постао је познат као кључна особа у одговору владе на пандемију коронавируса.

Као једно од кључних питања које је присутно у француској јавности након избора 2020. године јесте какве ће последице то све имати на поход Емануала Макрона на други мандат. Иако је још рано дати прогнозу за 2022. годину, пре свега јер смо у околностима пандемије које утичу да се све политичке институције по први пут суоче са потпуно новим искуством кризе, која није само здравствено-санитарна, већ економско-социјална, ипак је потребно покушати да се сагледа садашњи положај фигура на шаховској табли француског политичког живота. Док се Марин Ле Пен труди да покаже како није екстремна десница, међу лево оријентисаним политичарима ојачала је фигура Меланшона. Упоредо, уколико жели да оствари успех 2022. године пред Емануелом Макроном је тежак задатак да превазиђе проблеме коронавируса и економску кризу у Француској, која је презадужена, као и да придобије гласаче еколошких партија и левице. Поред наведног, Макрон је под теретом бројних афера и кризе због коронавируса, која је задесила Француску након протеста „Жутих прслука“, доношењем сета реформи пензија, које је повукао у време актуелне здравствене кризе, користећи уставне, али непопуларне могућности, значајно је допринео својој непопуларности, стога је његове активности и потезе у наредном периоду потребно, у значајној мери, посматрати кроз призму похода на Јелисејску палату 2022. године. Кризу са коронавирусом, без обзира на даљи ток пандемије, сви учесници политичког живота у Француској користиће у својим стратешким плановима за председничке изборе и биће интересантно у наредном периоду сагледати ко ће у овим неочекиваним околностима успети да оствари успех.