Аутор: Милован Балабан, историчар
Стањин је био моћан човек који је деловао у специфичним историјским околностима. Његов тоталитарни систем продире и до нивоа породице. Не треба поистовећивати Стаљинову диктатуру са Хитлеровом Немачком. Прорповедана је јака атеистичка идеологија. Западни ревизионисти изједначавају Хитлера и Стаљина, што није тачно јер је Велики отаџбински рат био херојски. Совјетски савез је имао 27 милиона жртава у Другом светском рату. Направљени систем је био монструозан, да би у свом финалном делу био религиозан.
Развијао се култ идолопоклонства. Идеологија је била јако примамљива када је капитализам запао у кризу. Нудила је један нови свет, рај на земљи, нудила је једнакост, једнаку шансу и изједначавање у правима. Људи су у Шпанском грађанском рату умирали са Стаљиновим именом на уснама. Огромна вера је постојала у њега, до темере да је милиција, када је ухапсила Стаљиновог сина Василија, пустила га кад је рекао да је Стаљинов син.
Године 1956. почиње демаскирање Стаљиновог лика и дела од стране Никите Хрушчова. То је била јака и снажна држава која је стварала баланс у свету. Стотине милиона људи су имали вере и поверење у Стаљина, тако да практично ништа није могло без њега да се уради. Требало је прекинути везе између свих друштвених групација, а без одобрења једног човека ништа није могло да се уради. Стаљин се питао за све, нико ништа није смео да уради без Стаљина. Идолопоклонство се приказује као первертирано хришћанство. Сви су морали добро да погоде жељу и вољу вође. Ствара се јака хијерархијска структура. Ако свако ради шта хоће, држава и партија нису спремни за велика дела. Партија, ношена енергијом и вером, успела је на крају да узме власт.
Могла су се каналисати у партији одређена мишљења, али репресија почиње са Лењиновим доласком на власт. Сељцима се отвара могућност да стекну одређени иметак. Када је Лењин умро, дошло је до борбе за наследника. Стаљин је постао апсолутни господар партије стопљене са државом, вешто се ослободивши Зиновјева, Камењева и Троцког. Политбиро је био састављен од левих и десних снага, а у плану свих бољшевика је била индустријализација. Сељак је перципиран као противник револуције. Нови економски програм је требало да опорави државу. Држава само са вајмарском Немачком успоставља контакте, а са Западом то иде тешко.
Стаљин је закључио да партија мора натерати сељаке да раде и ставити их под своју пуну контролу. Стаљин елиминише сараднике из Политбироа како би доказао да једино њему треба поклонити поверење. Од сељака се насилно и мимо закона изнуђују жито и сви производи. Била је потребна храброст да се игнорише Политбиро. Имућни сељаци, кулаци, томе се највише супротстављају, али је Стаљин за годину дана утростручио испоруку жита. Крајем 1928. године он се спрема за прву петолетку и утерује сељаке у колхозе. За неколико месеци је утерао преко 50% сељака у колхозе: ко није хтео, био је насилно избачен из куће. Ово је револуција одозго, Стаљинова револуција. Сељаци су одани православљу и у добрим везама са свештенством.
Од 1930. године губе се традиционалне везе и стварају се услови за атомизацију друштва. Људи су угурани у бездушне логоре колхозе, где постају потпуно немоћни за било какав отпор. Тридесетих година је избило на десетине хиљада сељачких буна, а Стаљин је објавио рат селу, то јест свом сопственом народу. НКВД је вршио упаде по селима и убијао, завладала је велика глад у којој је умрло између пет и седам милиона људи. Стаљин је обезбедио куповину машина у иностранству.
Уништењем села Русија је до краја СССР остала полугладна, Хрушчов је морао да увози жито. Створен је репресивни апарат, прогнано је два милиона сељака у логоре. Људи су кажњавани стрељањем или затварани у логоре. Резултат је било уништење продуктивности села. Стаљинов режим се према сопственом народу односио као окупациона власт. Сељаци су потпуно дестимулисани. Индустријализација би текла природнијим темпом да тога није било. Стаљин преко НКВД потпуно контролише читав систем и уцењује људе. Против Бухарина и Томског је подстицао побуне у читавом партијском систему, у компанијама и економијама којима су они управљали, подстицао је побуне у синдикатима. У периоду остваривања прве петолетке Стаљин је имао апсолутну власт.
Остави коментар