ЈЕМЕН, ПОДЕЉЕНО ДРУШТВО
Аутор: Немања Старовић
Јемен је нација која је прешла изузетно дугачак пут до уједињења. Наиме, историјске околности су условиле то да још у XIX веку јужни део земље потпадне под доминацију Велике Британије, док је северни остао под директном контролом Османског царства. Након Првог светског рата северни део Јемена стиче независност, а главни имам шиита зејдитске школе Јахја Мухамед Хаид ед-Дин проглашава се 1926. за краља.
Његова династија владаће Северним Јеменом уз повремене фрикције са Саудијском Арабијом на северу и британским властима на југу све до 1962. године, када официри инспирисани Насеровом револуцијом у Египту спроводе војни пуч и проглашавају републику. Тиме ће отпочети сурови северно-јеменски грађански рат, који ће трајати пуних осам година и у коме ће свргнуту династију помагати Саудијска Арабија и Велика Британија, а републиканску власт Египат и Совјетски Савез. Снаге републике ће коначно превладати, али уз толико велике губитке египатских експедиционих снага, да ће на обалама Нила тај рат остати упамћен као „Египатски Вијетнам“.
У исто време, у јужном делу Јемена трајала је побуна против британских колонијалних власти, која је окончана проглашењем независног Јужног Јемена 1967. Две године касније, марксисти ће преузети пуну власт, чиме ће Јужни Јемен постати једна од ретких стриктно социјалистичких држава у арапском свету. За разлику од других подељених држава попут Немачке, Вијетнама или Кореје, између два Јемена није владала клима непријатељства и осим мањих инцидената, може се рећи да су неговали добросуседске односе.
До дуго ишчекиваног уједињења два Јемена доћи ће 1990. године, у контексту колапса Берлинског зида и промена у источном лагеру. Уједињење ипак није могло проћи потпуно мирно, јер је 1994. дошло до краткотрајног грађанског рата између армија некадашњих држава, које до тог момента нису биле интегрисане. Север ће у том сукобу однети победу, а значајан број функционера социјалистичке партије са југа мораће да напусти земљу.
Јемен је 2011. постао једно од жаришта протеста који су ескалирали широм арапског света и данас су познати под називом Арапског пролећа. Протести су убрзо прерасли у отворени устанак, а до данас влада у главном граду Сани није успоставила пуну контролу над читавом територијом.
Сурови грађански рат, којем се крај још увек не назире, мора се посматрати као део ширег конфликта Ирана и Саудијске Арабије, односно као једна од жаришних тачака својеврсног хладног рата у региону Персијског залива. Ситуацију на терену додатно компликује то што, поред званичних владиних трупа на југу, које подржава Запад и режим у Ријаду са својим савезницима, и зејдитских Хуса на северу који уживају помоћ и подршку Техерана, знатан део територије Јемена контролише и Ал-каида, док полако своја упоришта стиче и тзв. Исламска држава.
Јемен представља другу по величини државу на Арабијском полуострву, са 25 милиона становника, од којих су велика већина арапског, а мањи део афричког порекла. Око две трећине становника припада сунитској школи ислама, док једну трећину чине шиити зејдитске школе, сконцентрисани на северозападу државе. У економском погледу, Јемен је једна од најсиромашнијих држава Блиског истока.
Остави коментар