Како је пандемија COVID-19 променила туристичку индустрију

Аутор: др Дуња Демировић Бајрами

На крају 2020. године, авио компаније почеле су да повећавају број летова, а иако је то још увек само делић њиховог пре-пандемијског распореда, путничке активности почињу да се полако враћају на аеродроме. Тренутно се од многих земаља очекују смернице за улазак како би туристи могли да планирају своја путовања. Балтичке земље попут Естоније, Летоније и Литваније најавиле су отворање својих граница средином маја како би омогућиле својим грађанима да се слободно крећу.

У Европској унији су многе државе поново отвориле своје међународне границе с нагласком на своје недискриминаторне смернице. Аустралија и Нови Зеланд су донели сличан споразум, док су се Француска и Уједињено Краљевство договориле да не стављају држављане у карантин. До јула, путници изван ЕУ моћи ће да путују у земље Европске уније у одређеној мери. Неке земље, попут Ирске, најавиле су тестирање туриста на аеродромима.

Сингапур је, на пример, дозволио основна путовања за путнике који приложе негативан тест на корону. Путници користе апликације за тражење контаката, а могу слободно да се крећу све док не одступају од својих унапред дефинисаних итинерера. Неке земље попут Бугарске, Кине, Хрватске, Данске, Египта, Грчке, Холандије, Португалије, Швајцарске и Вијетнама су поново отвориле своје границе за туристе. Африка, Европа и Океанија иду ка ублажавању мера и поновном отварању својих земаља за туристе. Иако су неке земље дале зелено светло за улазак туриста из одабраних земаља (земље са нижим ризиком), земље са добрим досадашњим евиденцијама о контроли пандемије, здравственом систему и управљању пандемијом ће дефинитивно бити најпримамљивије туристима за будућа путовања.

Светска туристичка организација издвојила је неколико промена које су се десиле под утицајем пандемије коронавируса и које ће сигурно трајати још неко време у туристичкој индустрији. То су следеће промене:

1. Контроле на аеродромима – Тренутно неке авио-компаније захтевају од путника да прикажу негативне резултате теста на корону пре укрцавања у авион. Вероватно је да ће се овај поступак наставити и у будућности. Можемо ли очекивати да аеродроми пружају брзе тестове бесплатно? Сасвим је реално, а на пример, највећа немачка авио-компанија Lufthansa већ је увела бесплатно тестирање. Такође, може се очекивати још тестирања на аеродромима. Будући да треба сат времена пре него што резултати буду спремни, могуће је да ћемо провести више времена на аеродрому, пре самог лета.

Очекује се да ће аеродроми појачати број терминала на којима ће се путници моћи сами чекирати и на којима ће им се мерити температура. Маске, средства за дезинфекцију руку и физичко дистанцирање остаће и даље битни. Различите земље ће можда имати различита правила за улазак и могуће је да ћемо о њима бити обавештени путем паметних телефона или добијањем летака приликом слетања на саму дестинацију.

2. Снижене цене – Попусти и промоције могу играти велику улогу у опоравку туристичке индустрије. Авио-компаније, хотели, одмаралишта и други туристички објекти пословаће на конкурентном тржишту и вероватно ће морати да осигурају најбољу могућу вредност како би привукли туристе.
3. Путно осигурање – Ако нам је COVID-19 ишта показао, то је да никад не знамо шта нас чека „иза угла“. Због тога је још важније него икад улагати у путно осигурање. Они који путују често знају да путно осигурање може направити разлику између авантуре и ноћне море. Није изненађујуће што ће све више људи у будућности осигурати своја путовања. Због пандемије отказано је много летова, хотели су затворени, а уз путно осигурање туристи могу да поврате уплаћен новац у случају да се исте или сличне ситуације понове.
4. Флексибилна резервација – да би подстакли туристе да резервишу код њих, многе компаније, укључујући авио компаније, хотеле и бродове за крстарења, нуде флексибилну политику резервације. То је зато што путници желе више сигурности и мира више него икад раније. Ове политике омогућавају отказивање и промене у последњем тренутку без пенала.
5. Отворени простори и активности на отвореном – Многи су сагласни да ће због пандемије природа тријумфовати. Одмор у природи и дивљи свет постају све привлачнији у ери социјалног удаљавања. Туристи жуде за широким отвореним просторима након што су недељама били затворени. Лако је замислити будућност у којој се даје предност дивљини и природи над затвореним просторима попут галерија и музеја. Благо изоловане локације освојиће нове туристе. Гужве у градовима, популарне плаже и велики хотели могу бити при дну листе жеља у поређењу са приватним вилама, мирним приморским, планинским и руралним локацијама.
6. Смањен број групних путовања – стручњаци предвиђају да ће у туризму доминирати мање приватне групе и индивидуална путовања. Из сигурносних разлога очекује се да ће се потражња за групним путовањима знатно смањити.
7. Бекпекери – недавно објављен извештај агенције Sentimantle предвиђа да ће се бекпекери међу првима вратити на путовања, јер се ова група углавном састоји од младих, слободних појединаца. Бекпекери који имају ограниџен буџет моћи ће да искористе погодности хотела који нуде услуге са посебним попустом.
8. Радни одмори – сајт за резервацију смештаја booking.com предвиђа да ће радни одмори бити нови тренд путовања, и да ће све више људи желети да промене локацију са које раде од куће. Предвиђа се да ће путници резервисати смештај на недељу или чак месец дана како би радили у неком новом окружењу. Поменути сајт је истакао да је 37% путника резервисало смештајне капацитете како би радили са неке друге дестинације.
9. Офлајн туризам (offline tourism) – након што је велики број људи радио од куће и проводио знатну количину времена на мрежи/интернету, они очајнички жуде за паузом. Истраживања показују да су запослени који су радили од куће проводили више времена на састанцима и радили су дуже него раније. Након што су током пандемије могли да истражују дестинације само дигитално, многи путници су надахнути да заиста буду присутни на следећем путовању. Интернет је и даље неопходан за планирање путовања, али многи путници намеравају да уложе свестан напор да употребу свог паметног телефона сведу на минимум чим се поново врате путовањима.
10. Туристички агенти – поуздани саветник за путовања може уштедети време и умањити стрес, а пандемија је истакла важност рада с њима. Такође, агенти могу помоћи у успешном сналажењу у непредвиђеним околностима од почетка путовања до краја.

            Иако многима недостају слобода и узбуђење које доносе путовања, нема сумње да је дошло до спознаје да путовање ради друштвеног престижа и Инстаграм лајкова не би требало да буде оно што нас мотивише за даље. Многи су схватили да треба да изаберу путовања која нам заиста значе и која су вредна труда и ризика да путујемо до неких даљих дестинација (предвиђа се да ће ризик од заразе вирусом бити проблем који ће дуже бити присутан него што се надамо). Зато се морамо прилагодити.

            Како људи пажљивије размишљају о начину путовања, трагаће се за хотелима и путничким компанијама које чине све што је у њиховој моћи да минимализују њихов утицај на планету. Такође, можемо очекивати да ће акредитација добити на значају, јер потрошачи траже сигурност у легитимним сертификатима о еко-туризму. Ове и наредних година можемо очекивати да љубитељи плажа замене сунце и коктеле за хлад и кокосову воду. Чак и ако посетиоци посебно не путују на детоксикацију, желеће да резервишу путовања због којих ће се осећати боље након повратка кући. Велнес туризам биће све популарнији.

            Директан контакт са локалним заједницама такође ће бити важан аспект путовања у будућности, са туристима жељним учења и стварања веза. Такође ћемо желети да оставимо позитиван траг, да вратимо нешто, било кроз директно плаћање/донирање или волонтирање.

            Здравствени захтеви за путовања ускоро могу почети да личе на прошлост. Седамдесетих година прошлог века одговарајуће вакцинације и здравствене дозволе били су од суштинског значаја за путовања у и из многих земаља. Вакцинација против коронавируса вероватно ће постати сличан стандард за међународна путовања. Све земље би то требало брзо да усвоје, а могло би се применити и шире – на пример у хотелима. Међутим, за сваки режим вакцинације требаће владе свих земаља да усвоје јасне законе и прописе. Дигиталне путне пропуснице и пасоши за вакцинацију могу бити једно решење, али да би функционисале, биће им потребна прекогранична стандардизација.

            Међународно удружење ваздушног транспорта очекује да авио-индустрија неће поново достићи ниво пословања пре пандемије најмање до 2024. године. То значи да ће за свако поновно покретање туризма бити потребно обнављање саобраћајне инфраструктуре и мрежа, посебно за ваздухопловство и крстарење. Многи авиони су сада паркирани у пустињама у САД и Аустралији. Пре поновног започињања летова мораће да се детаљно сервисирају. Али, сервисирање авиона није довољно за повратак у игру. Страховитији изазов за авио-компаније биће поновна успостава ваздушних рута, истовремено осигуравајући њихову одрживост. Како авио-компаније полако поново граде ове мреже, путници ће морати да поднесу дужа путовања и дужа задржавања на аеродромима. Ипак постоје неке охрабрујуће вести. У САД, на пример, снижене су цене карата у домаћем саобраћају, а иако је драстично смањен обим међународних летова, ниска потражња задржала је неке цене на нижем нивоу. Мање и авио-компаније које се лакше прилагођавају наглим променама требало би да послују боље. И очекује се да ће мањи и ефикаснији авиони бити чешће у употреби. Потражња за летовима на дуге релације може остати неко време ниска.

            Иако је број резервација у целини знатно нижи него 2019. године, када погледамо удео резервација у октобру 2020. године на сајту lastminute.com, удео резервација је 200 одсто већи него у истом периоду 2019. године. Овакав начин размишљања о „последњој шанси“ могао би имати потенцијално позитиван утицај на туристичку индустрију која се нада опоравку у 2021. години, када би људи користили прилику за путовања чим се појаве. Неке дестинације у ЕУ могле би забележити пораст броја посетилаца у необичније доба године, уместо велике концентрације у летњим месецима како су некад имале – на пример, острва Кос и Кипар доживели су пораст броја туриста од 50 одсто од октобра прошле године.

            Пандемија је показала снажну везу између туризма и јавног здравља. Сектор туризма био је од користи стављајући на располагање своју инфраструктуру, ланце снабдевања и особље јавном здравству и организацијама хуманитарне помоћи. Стварање дуготрајних синергија између јавног здравља и туризма је улагање у оба сектора да буду спремни на неке будуће кризе. Криза изазвана COVID-19 је имала и оставила велике последице на туристичку индустрију, нарочито на запослене у овом сектору. Ово је посебно забрињавајуће јер мала и средња предузећа чине око 80% туристичких предузећа. Многи туристички послодавци ипак преузимају водећу улогу у пружању подршке својим радницима и помагању заједницама у којима послују. Такође, пандемија је подигла свест о важности здравог окружења јер у случају његовог нарушавања нове пандемије могу да се догоде. Здраво окружење је такође директно повезано са конкурентношћу туристичког сектора и многи напори за очување дестинација у великој мери зависиће од туристичког прихода. Подржавање таквих напора у очувању животне средине може омогућити одрживи развој.