Наставак рада на важном пројекту о историји бачких Буњеваца

Аутор: Проф. др Борис Стојковски

Историја бачких Буњеваца, значајан интердисциплинарни вишегодишњи подухват, ушао је у другу годину активног и преданог рада и пута ка остваривању. Као што је добро познато 2021. годину смо са пуним правом прогласили годином када је започет велики подухват истраживања, проучавања, те напослетку и коначног стварања једне јединствене опште свеобухватне историје бачких Буњеваца.

Два кључна научна стуба овог истраживања јесу Правни и Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду. Са потоње установе треба посебно истаћи Одсек за историју чији су чланови проф. др Ђура Харди и проф. др Борис Стојковски чланови истраживачког тима који предводи доц. др Драгана Ћорић, наставница Правног факултета. Овај вишегодишњи покрајински пројекат под називом Правни и историјски аспекти положаја Буњеваца у Војводини има своје јасно постављене методолошке и научне циљеве који су у складу са планом да се на крају изради једна историја Буњеваца.

Израда целовите, свеобухватне, интердисциплинарне историје бачких Буњеваца не би обухватила само догађајну историју, нити искључиво политичку прошлост овог народа. Треба рећи да су Буњевци народ коме недостаје једна темељна историја, која би била даља полазна тачка за сва истраживања, али би обухватила и географске и антрополошке карактеристике, језик, књижевност, обичаје и религију бачких Буњеваца, као и друге карактеристике. Стога, покретачи ових пројеката, те тимови истраживача који на њима раде, планирају што ширу сарадњу са другим научницима. У ту сврху ће, извесно у годинама које следе, посебан акценат бити на географији, етнологији, етнографији, лингвистици, теологији, музикологији, музеологији, архивистици, историји уметности, историји књижевности и науци о књижевности уопште, праву, политикологији, антропологији, као и другим сродним дисциплинама.

Током 2022. године вођени су разговори у том правцу. На даљем прикупљању грађе радили су чланови пројектног тима. Појачана је сарадња са Мађарским националним архивом из Будимпеште, те је у мају 2022. године, као и у првим недељама децембра исте, вршен попис докумената који се односе на историју бачких Буњеваца а који се налазе у фонду реченог архива. Део архивске грађе је и копиран и на располагању је истраживачима. Током ових студијских и истраживачких боравака, а у склопу даље сарадње и рада на што свеобухватнијем сагледавању правних аспеката буњевачког положаја, те и заокруживања историјске целине о прошлости Буњеваца, пројектни тим је добио и спољне сараднике. У Будимпешти, примера ради, успостављени су озбиљни контакти са појединим колегама из Мађарске академије наука, прецизније Историјским институтом Истраживачког центра за хуманистичке науке. Са колегама из ове установе договорена је помоћ при прикупљању значајне грађе која се чува у Будимпешти, а коју чланови пројектног тима свакако неће моћи током краћих студијских боравака сакупити. Та се грађа не односи само на помињани Мађарски национални архив, већ и на локалне, као и црквене архиве. Без овако систематских истраживачких подухвата и без разгранате мреже сарадника који би пројектном тиму помогли у остваривању темељног прегледања архивске грађе ни не можемо говорити о озбиљном раду. Сарадња и прелиминарни договори успостављени 2022. године колико већ током наредне, 2023, даће видљиве резултате. Други важан аспект јесте старија, али и новија мађарска историографија, као и достигнућа других дисциплина. С обзиром на значај Мађарске за историју буњевачког народа, тамошња научна продукција како из историје, тако и етнологије, језика, књижевности и других области може бити од изузетне користи за ово истраживање.

Друга важна веза која је током 2022. године ојачана јесте са Српским институтом у Будимпешти. Ова установа Срба у Мађарској носилац је научних истраживања прошлости овог народа, те су искуства како у научном раду, тако и уопште у погледу остваривања мањинских права и позиција, од великог значаја за истраживање правних и историјских аспеката бачких Буњеваца. Немојмо заборавити ни чињеницу да су сарадници Српског института такође врло отворени да своја научна сазнања поделе са пројектним тимом.

Што се, условно речено, домаћег терена тиче за 2022. годину треба истаћи следеће. Са Архивом града Новог Сада договорен је рад на грађи везаној за Буњевце која се чува у овој установи, њено даље изучавање, а у некој коначници и њено објављивање. Други значајан аспект проучавања историје бачких Буњеваца јесу свакако демографска и статистичка истраживања, за која су сарадници пронађени у Историјском институту у Београду. Уз Матицу српску, најстарију научну, културну и књижевну установу код Срба, повезивање и са београдским установама показује да је ово један прави национални пројекат. Он није само везан за једну микрозаједницу –наше суграђане буњевачке националности, већ за читаву државу и представља научни подухват од изузетног значаја.

Још један, али истовремено истраживачки основни постулат, јесте да ће сва ова, као и друга истраживања, бити спроведена искључиво у складу са научном методологијом. Шта то конкретно значи када је у питању историја Буњеваца? Историја овог народа, као уосталом и свако друго озбиљно бављење историјском науком, може бити објективно и свеобухватно истражена само ако се проучавају историјски извори првог реда – документи, писма, повеље и други. Конкретно за овај пројекат то се односи на преписку са градским поглаварством Суботице и Сомбора, градовима где су Буњевци имали значајну улогу. То се посебно односи на Суботицу, својеврсни историјски буњевачки центар. Ту су разни пописи, записници, стенографске белешке и други слични извори који су такође од прворазредног значаја за проучавање ове теме. У другом реду користиће се путописи, мемоари, белешке и извори сличне провенијенције, а за новији период неизоставне су и новине, односно штампа, изнимно важан историјски извор за период XIX и XX века. Управо и за правни и за историјски аспект проучавања на овом пројекту, штампа ће имати огроман значај. Она је у доброј мери позната, али исто тако, значајан корпус који се чува у Народној библиотеци Србије и Библиотеци Матице српске, те библиотекама Суботице, Сомбора и Националне Сечењи библиотеке у Будимпешти није довољно проучаван. Један од задатака чланова пројектног тима у 2023. години биће управо рад на штампи.

Свим историјским изворима, невезано од типа и епохе, приложено је, а биће и надаље у 2023. години искључиво критички, спроводећи сва начела која су утемељена у проучавању прошлости пре више од столећа и по. Једино спровођењем спољашње и унутрашње критике извора, те методолошки научно утемељеном анализом, могу се дати одговори и историји и култури бачких Буњеваца.

Током 2022. године започето је истраживање, поред Мађарске, и у суседној Хрватској. Већ је раније истакнуто да што се хрватске историографије, етнологије, филологије и других дисциплина тиче, постоји немали број врло озбиљних научница и научника који су током више од века и по проучавања буњевачке историје дали огроман допринос изучавању буњевачке прошлости, али и садашњости, те културе, етнографије, фолклора, језика, књижевности и других аспеката. Наравно, овде постоји проблем сталне интерпретације Буњеваца као дела хрватског народа, али, упркос томе, велики је значај извора и литературе који се налазе у Хрватској. Стога је током октобра неколико дана боравка у Вуковару искориштено управо у ове сврхе. Тамошња Градска библиотека у свом богатом фонду садржи, како нека дела посвећена Буњевцима, тако и појединим ауторима који су важни за изучавање целокупне јужнословенске историје и културе. Нарочита пажња посвећена је Матији Петру Катанчићу, свестраној личности која је живела 1750–1825. године и који је био врло плодан писац, песник, историчар и уопште један полихистор. Прожет илирским и свесловенским духом, оставио је важне податке и о историји Буњеваца, о њиховом језику, као и готово о свим другим јужнословенским народима и етничким групацијама.

Свакако да постоји нада и планови да се у наставку реализације истраживања за пројекат Правни и историјски аспекти положаја Буњеваца у Војводини проучавања великог обима и широког опсега спроведу и у Загребу. Национална свеучилишна књижница, Хрватски државни архив, те архив и библиотеке Каптола представљају праве ризнице за историју Буњеваца. Добар део грађе и рукописа тамо још чека да буде ваљано и систематски проучен.

Дакле, може се подвући да се током 2022. године истраживало у Вуковару, Новом саду, Будимпешти, Суботици, а да ће током 2023. године свакако бити рада на бечкој грађи, затим у Београду, вероватно наново у Будимпешти. Већ је поменуто да ће се консултовати и невелика, али опет веома занимљива грађа коју чува Историјском архиву Града Новог Сада. Успешна сарадња са Архивом Војводине, која је и лична и професионална такође ће добити своје нове обрисе у 2023. години. Богати фондови централног и матичног архива у АП Војводини биће прави изазов за истраживаче на пројекту, али и њихове сараднике из бројних других установа у Београду, Будимпешти и Новом Саду. Дугорочни циљ, који ће се свакако наставити припремати у другој пројектној години јесте одлазак у Рим и архив у Ватикану (пре свега Апостолски архив и Архив конгрегације за евангелизацију народа) где постоји значајан корпус повеља, писама, али и извора насталих из пера мисионара који су крајем средњег века одлазили на Балкан. Они су обилазили и прапостојбину Буњеваца, пределе Далмације и Херцеговине, и одатле се могу црпети нове важне информације које би помогле да се овај пројекат успешно приведе коначном циљу.

За историју Војводине, али и уопште, правни и политички положај Буњеваца на овим просторима треба истаћи да су 1918. године управо у највећој мери Буњевци били уз Србе у борбама за ослобођење и уједињење, а и данас заједничке српско-буњевачке активности на пољу очувања културе сећања на Први светски рат и његове последице су велике. Буњевци су 25. новембар, дан Велике народне скупштине из 1918. године, прогласили још пре много година за свој национални празник. У оквиру прославе овог великог националног празника буњевачке националне заједнице одржано је предавање учесника пројектног тима проф. др Ђуре Хардија и проф. др Бориса Стојковског. Оно је у својој суштини представљало управо дисеминацију пројекта Правни и историјски аспекти положаја Буњеваца у Војводини. Резултати су представљени представницима Града Суботице, буњевачких културних и других институција, медија, те свим заинтересованим грађанима. На тај начин обезбеђена је пуна транспарентност рада у првој години пројекта и презентовани су резултати и планови за даљи рад.

На крају ове календарске године, а пред наставак даљих истраживања, ред је истаћи људе и установе који и стоје иза свега овога што је напред наведено. Најпре то је др Сузана Кујунџић Остојић, недавно реизабрана председница Буњевачког националног савета. Њена одлучност и енергија даје велики замах свима који се историјом и другим аспектима културе Буњеваца баве или се планирају бавити. Управо је др Сузана Кујунџић Остојић, са Буњевачким националним саветом на чијем је челу, а у сарадњи са најстаријом и најугледнијом српском научном и културном установом, Матицом српском, покренула пројекат истраживања историје бачких Буњеваца, али и културе овог народа. Њеном подршком, и наравно уз сагласност самога Савета покренуто је још неколико пројеката са Педагошким факултетом из Сомбора и Филозофским факултетом из Новог Сада, те већ више пута поменути кровни пројекат Правни и историјски аспекти положаја Буњеваца у Војводини.

Осим Буњевачког националног савета, захвалност треба истаћи и Покрајинском секретаријату за високо образовање и научно-истраживачку делатност који је препознао значај ове теме и подржао је 2021. године. Остаје нада да ће се подршка Секретаријата свакако наставити у 2023. години, те да ће бити још могућности да се настави рад на изучавању историје Буњеваца. Стручни и истраживачки боравци, набавка литературе, публиковање зборника радова, научних чланака, ништа то није могуће без систематске подршке државе, односно у овом случају Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност захваљујући коме је и одобрен овај пројекат. Уз шири круг сарадника, подршку државе и Буњевачког националног савета, сигурно је да ће 2023. година донети велики број изазова у подухвату да Буњевци добију целокупну историју, са освртима на етнологију, демографију, књижевност, језик, правни и друштвени положај и све друге битне чиниоце.